"No mas" – odustajanje koje je ušlo u legendu VIDEO

Jedna od najpoznatijih bokserskih borbi dogodila se 25. novembra 1980. godine, pre ravno 45 godina, a učesnici su Roberto Duran i "Šugar" Rej Lenard.

Šugar je slavio nakon odustajanja gospodina Durana, a borba poznata pod nadimkon "No mas" (ne mogu više) pošto je Robertovo odustajanje ušlo u legendu kada se svetom proširila priča da je to izgovorio pre nego što je prekinut meč.

"Mnogo toga se dogodilo te večeri. Ipak, mislim da bi trebalo da budem upamćen po tome što sam dva puta bio svetski šampion", rekao je Duran mnogo godina nakon toga.

On kaže da nije izgovorio "no mas", ali je odbio da otkrije šta je rekao. To nije učinio čak ni za film "Hands of stone" (gde ga glumi Edgar Ramires, a njegovu suprugu Felisidad glumi Ana de Armas).

Ljudi iz Šugarovog tima potvrđuju Robertovu priču da nisu čuli da je rekao "no mas" već da je samo odmahnuo rukom. Ipak, reči komentatora Hauarda Kosela i 45 godina kasnije odzvanjaju boksreskim svetom – "no mas".

Dakle, Roberto Duran je bio poznat pod nadimkom "ruke od kamena" (Hands of stone – Manos de piedra), ali i "El Cholo". Rođen u Panami, vodio je težak život u siromaštvu i brzo je otkrio da će boksom moći da izađe iz svega.

Postoji čuvena anegdota da je sa 15 godina nokautirao konja iz udarca i da je za to dobio 100 dolara, što mu je pomoglo da kupi dovoljno hrane za sebe i porodicu.

Duran je, meni lično, jedan od najdražih boksera i ne samo boksera već i generalno sportista i često sam ga spominjao u tekstovima o boksu.

Bio je majstor za "trash talk" i na taj način uspeo da uđe u glavu Šugar Reju pred njihov prvi meč. Gospodin Lenard je bio neverovatan bokser. 

Talentovan, brz, snažan, taktički spreman i izuzetno opasan. S pravom je bio šampion. Ipak, kada je Duran počeo da vređa i njega i njegovu porodicu, uspeo je da ga natera da ga zamrzi i da u ring kroči besan.

Taj prvi meč Durana i Lenarda je istorijski klasik. Dogodio se 20. juna 1980. godine i Rej je sa skorom 27-0 kao aktuelni šampion branio pojas protiv Roberta sa skorom 71-1 i na Olimpijskom stadionu u Montrealu dogodio se veliki spektakl.

Duran je "pregazio" Lenarda. Retko se viđa da šampion odlukom sudija izgubi pojas, ali ovde nije bilo nikakve dileme. 

Huanita Lenard više nije mogla da gleda. Suze su joj tekle niz lice dok je neumoljivi i okrutni Duran radio tačno ono što je najavljivao u nizu ružnih prepirki pre borbe. U osmoj rundi se onesvestila. Njen suprug, međutim, morao je da izdrži još sedam iscrpljujućih rundi.

Lenard je odlučio da ostane čvrsto na nogama i da se bije s Duranom. Vera u sopstvenu snagu udarca na kraju ga je koštala. U totalnom ratu, izgubio je na poene, potpuno zasluženo i to ga je baš razbesnelo.

Mnogi su bili oduševljeni što je Šugar pao, a takođe veliki broj ljudi je u neverici gledao kako ostaje na nogama i izdržava sve što Duran pošalje.

Odmah posle meča, Duran je pokazao na međunožje i nazvao Lenarda p***om na španskom jeziku. Besan, Rejev brat, Rodžer, pojurio je preko ringa i dobio desnicu u glavu. Tolika je bila gužva da je sve gotovo neopaženo prošlo.

Samo pet meseci nakon jedne od najvećih borbi u modernoj istoriji boksa, Šugar Rej Lenard i Roberto Duran sreli su se u revansu koji je, nekako, uspeo da prevaziđe original.

Nije bio klasik u ringu, zapravo, bio je na putu da postane ozbiljan fijasko. Da je meč otišao na odluku, kao što je izgledalo da hoće, pamtio bi se samo kao razočaranje, kao dokaz da munja retko udara dva puta na isto mesto.

Oko 60.000 karata ostalo je neprodatо dok su ulazili u ring, a u drugoj rundi improvizovani ring se urušio. Lenard, nakon hrabre predstave u prvom meču, bio je zadovoljan time da igra i pleše oko Durana.

Duran, debeo i umoran nakon meseci slavlja, bio je ili previše nezainteresovan ili previše iscrpljen da ga ozbiljno juri.

Ali sve je to zaboravljeno kada je, u osmoj rundi, Duran jednostavno odmahnuo Lenardu i rekao sudiji da više ne želi da boksuje. Da li je zaista rekao "No mas", frazu koja je ušla u legendu?

I zašto je najstrašniji čovek u boksu odustao usred najveće borbe svoje slavne karijere? 45 godina kasnije možemo samo da nagađamo.

WALTER DHLADHLA / AFP / Profimedia

U boksu, istorija je uvek mešavina istine i mitologije. Kada se priča o "No mas" rundi, nije lako razdvojiti jedno od drugog. Čak se i samo postojanje tog trenutka žestoko osporava.

Iz njegovih usta nikada zapravo nije izašlo "no mas", kako smo već rekli, ali ono što jeste radio je proslavla titule i šampionskog pojasa. 

Instant klasik od meča je doneo litre i litre alkohola, brze hrane i žurki, a premalo treninga. Lenardov tim je počeo da ugovara revanš dok je Šugar još bio na odmoru na Havajima.

Mudra odluka. Rej je stalno trenirao i trčao da održi formu, a Roberto... Nije ga zanimalo šta bilo ko radi. Interesantno, ali iako je pobedio, dobio je 1,5 miliona dolara dok je Lenard dobio 9 miliona dolara.

Hugh Grannum/Detroit Free Press / Zuma Press / Profimedia

Duran je u Panami postao nacionalni heroj, živa legenda i najpopularnija osoba u celoj zemlji. Skoro 700.000 ljudi ga je dočekalo nakon što je sleteo na aerodromu.

Na red su došla skupa odela, putovanja i raskalašan život. Najskuplje je bilo kada se vratio u Ameriku i u Njujorku posećivao restorane i noćne klubove, pa je borac lake kategorije imao preko 90 kilograma.

Njegov trener Rej Arsel nije mogao da ga dozove pameti, a lukav potez Lenardovog tima izdvojio je Šugara jer su dogovorili borbu u užasnom periodu po Roberta.

"Znao sam da je Duran gojazan i da živi ludo. I ja sam se nekad provodio, ali znam kada treba da stanem. Rekao sam Majku: ‘Hajde da to uradimo odmah, što pre.’ Kada se osvrnem, ispalo je prilično pametno", kaže Lenard u dokumentarcu "4 Kings", što aludira na njih dvojicu, Marvina Heglera i Tomija Hernsa.

Iako je Duranov tim kritikovan što je pristao na revanš uprkos tome što su znali da je u lošoj formi, stvari nisu bile tako jednostavne. Duran je bio toliko van kontrole da se strahovalo da bi čak i lakši meč mogao da ga košta života.

"Napravio sam taj revanš za tri meseca zato što je počeo da pije. Brinuo sam da će, ako ponovo boksuje, izgubiti od borca druge klase", rekao je Duranov menadžer i zaštitnik Karlos Eleta biografu Kristijanu Đudičeu.

Jeste mu bio klijent, ali pre svega dugogodišnji prijatelj. Borba i pojas nisu važni koliko njegov život i to će svaki pravi prijatelj uvideti i uraditi.

Don King je imao prava na borbu i obezbedio je neverovatnih 15 miliona dolara kako bi obezbedio potpise obojice. Nekako je uspeo da natera Superdom i Astrodrom u Hjustonu da se nadmeću u ponudi, a Luizijana je pobedila.

Od 17,5 miliona dolara dobili su 90 procenata promocije.

Ne samo da King više nije morao da plaća ogromne honorare bokserima, već je zadržao i međunarodna TV prava za sebe. Da su sva mesta bila rasprodata, uključujući i ona u prvom redu po 1.000 dolara, Hajat korporacija bi možda ostvarila mali profit.

Ali te noći, 60.000 praznih mesta sablasno je odzvanjalo Superdomom u Nju Orleansu.

Borba je na kanalu ABC išla 30 dana kasnije, a prenos ih je koštao 2,5 miliona dolara. To se tada tako radilo.

Lenard, njegovi treneri, lekari, menadžeri, ceo tim, bili su potpuno fokusirrani. Dejv Džejkobs ga je napustio jer je odbio da ga ternira u revanšu sa Duranom smatrajući da dolazi prerano.

Šugar je sparingovao sa Dejlijem Stejlijem, jednim od divljih boksera, čoveka koji ne poštuje pravila i koji se divi Duranu u toj meri da pokušava da kopira njegov stil.

"Boksovao je kao Roberto Duran. Koristio je glavu, prljave trikove i sve što ide uz to. To me je naučilo dosta na defanzivnom planu, pa sam protiv Durana bio spremniji", rekao je Lenard.

Kada je Roberto ušao u ring, izgledao je iscrpljeno i izmučeno. Nije mogao da se dovede u red i skine kilograme na vreme.

"Ličilo je na scenu kada se dva ciganska voza prevrnu preko šina i sve to prate neke violine", rečeno je u njegovoj biografiji.

Rej Čarls, Lenardov imenjak, zatim je ušao u ring i izveo "America the Beautiful" uz poruku:

"Rasturi ga"

Čim je zvono označilo početak revanša, Lenard je počeo sa bočnim kretnjama i zbunio Durana, a Roberto tempo nije bio isti. Nije mogao da bude na očekivanom nivou.

Druga borba Durana i Lenarda umalo je pošla po zlu već u drugoj rundi.

Kako bi poboljšali vidljivost, organizatori su ring podigli desetak metara u vazduh, postavivši ga na dodatnu konstrukciju. Pod težinom Duranove ogromne pratnje, sredina ringa je počela da tone.

Promoteri su između rundi pozvali grupu univerzitetskih sportista koji su radili kao obezbeđenje i uspeli su da podupru centralni stub i ostali su ispod ringa do kraja borbe, bukvalno držeći spektakl na svojim ramenima.

Kada je kriza otklonjena, duel je u početku bio izjednačen. Duran je bacao više udaraca, ali sve manje pogađao, dok je Lenard postepeno izbegavao pritisak na konopcima.

Kako su runde prolazile, Panamcu je ponestajalo daha i ideja, telo nije napadao, počeo je da juri glavu, ali bez pravog učinka. Lenard je, sve sigurniji, radio u kontraudarima i lako se izvlačio iz razmena.

U sedmoj rundi počeo je njegov šou. Izazivao je Durana ispruženom bradom, pa ubacio "Ali šafl" i lažni bolo udarac, nakon kog je Durana pogodio čistim direkom.

Publika je prasnula u smeh. I upravo je ta psihološka šteta bila presudna: udarac nije samo zaboleo, već je Durana učinio predmetom podsmeha.

Nije više bilo ruku od kamena, provokator je sada bio Lenard, a ne Duran. Izgledalo je da je nešto puklo u momkus a Paname i Rej Arsel je bio zabrinut više nego ikada.

U osmoj rundi, suočen sa još sedam takvih, jednostavno se okrenuo i podigao ruke – kao čovek koji izlazi iz rova. "No más" trenutak koji je ušao u istoriju.

Fuego Films - Epicentral Studios / Christophel Collection / Profimedia

Tako je nastao legendarni trenutak "No Mas", koji je, uprkos budućim borbama i revanšima, ostao simbol Leonardove taktike i Duranovog pada.

Samim tim što 45 godina kasnije sa velikim ushićenjem i dalje pišemo i pričamo o ovoj borbi dovoljno govori koliko je bila velika.

I u pomenutim dokumentarcima, kao i igranom filmu se ovom trenutku posvećuje velika pažnja.

Roberta Durana ovo nije definisalo. Vratio se još jači. Popeo se kategoriju iznad, postao šampion, ostao upamćen kao hrabar bokser i pravi, istinski borac.

Lenard je imao veliku karijeru, neko će reći i veću, ali Duran nije na taj način birao momente i izbegavao protivnike što se i te kako Šugaru zameralo.

Sve u svemu, dvojica momaka koja su te noći ostavila srce u ringu su zlatnim slovima ispisala istoriju boksa. I svaki ljubitelj sporta na tome im je večno zahvalan.