Da li je moguće?

Počeo je potragom za SIM karticom, na kojoj ima dovoljno interneta da se ne zavisi od WiFija u okviru kompleksa.

Postoje određene "crne rupe" u Melburn parku, gde povezivanje na besplatni internet postaje gotovo nemoguće.

Pešačenje od hotela do prodavnice u centru grada poslužilo je kao zagrevanje za ono što nas očekuje na terenima.

Kada je naših predstavnika toliko kao danas, četiri, pa se još i njihovi mečevi poklope, posao se dodatno usložnjava.

Kod ulaska u kompleks prva osoba na koju smo naišli bila je ni manje ni više nego Džim Kurijer, četvorostruki Grend slem šampion. Šta je radio, čitaćete u posebnom tekstu.

Paklena vrućina, iako je tek bilo 11.00 časova, nije pokvarila atmosferu, kao ni posetu, koja je u utorak bila 37.149, pohvalili su se organizatori.

Oni su se potrudili da navijačima toplota ne padne toliko teško, a čini se da su najbolje prošli mališani.

Na obodima kompleksa instalirane su igraonice, nekakvi mini akva-parkovima, dok su za animiranje bili zaduženi volonteri.

Prvi, od naših tenisera, na terenu se našao Laslo Đere, koji je snage odmeravao sa mladim Zizuom Bergsom iz Belgije.

Teren na kojem je on igrao nalazi se skroz na "periferiji" kompleksa, manji je, a tribine su prekrivene krovom.

Zaista smo se pitali kako je igračima na terenu, kada je ljudima na tribini bilo tako teško da samo sede i gledaju.

"Nisam iskreno imao pojma sve do 5:0 u četvrtom setu, kada je moj protivnik dobijao pomoć fizioterapeuta. Čuo sam da se žali sudiji da je na snazi pravilo o vrućini ili da počinje. Prvi put sam to čuo danas, nisam razmišljao o tome. Bilo je toplo, ali nije bilo nekih razmena, uglavnom smo igrali servis, ritern i još možda dva udarca... Znao sam prognozu, ali nisam mislio da smo blizu prekida", rekao nam je Đere na konferenciji, posle pobede u četiri seta.

Ispostavilo se da je bio brži od prekida, koji je potrajao gotovo tri sata, u najtoplijem delu dana, od 14 do 17 časova.

Faktori koji se ocenjuju od 1 do 5 su temperatura, vetar, UV zračenje, koje je bilo na maksimalnoj brojci – 10. Svi ti faktori ocenjeni su sa "peticom", što je rezultiralo i prekidom mečeva.

Igralo se samo na Rod Lejveru, Margaret Kort i Džonu Kejnu, gde postoje krovovi. Na najvećem, Endi Mari je posle vanserijskog spektakla pokazao zašto je i dalje veliki – eliminisao je Matea Beretinija nakon gotovo pet sati tenisa.

Poput Italijana, takmičenje su u međuvremenu završili naši teniseri Miomir Kecmanović i Filip Krajinović.

Mišu smo imali prilike da čujemo na konferenciji, ali ne i Filipa, koji je krivicu svalio na organizatore.

Čekali smo, čekali, a na kraju saznali da je nakon intervjua "jedan na jedan" sa nekim, Krajinović otišao kući, ne znajući da ga konferencijskoj sali 3 strpljivo čekaju srpski novinari. Jednostavno je kazao da su mu ljudi iz Medija tima rekli da je to-to od njegovih obaveza.

Bilo je i Danaca, koji su želeli da čuju igrača kojeg je pobedio njihov ljubimac Holger Rune, ali su oni ubrzo otišli na konferenciju svog pulena i tako se barem spasili uzaludnog čekanja Krajinovića.

Na kraju, izjave Krajinovića su stigle do nas, ali "nezvaničnim", zaobilaznim putem.

Ludo australijsko vreme svoje pravo lice pokazalo je u kasnim popodnevnim satima, kada su se pojavili oblaci koji su vrlo brzo ispraznili čitav kompleks.

Jak vetar, pesak i prašina koji idu u lice, pljusak, izazvali su još jedan prekid. Zaista ne pamtim da se na nekom turniru, u istom danu, prvo program prekidao zbog sunca, a onda i zbog kiše.

Nasmejao nas je i podatak da je susret Aleksandra Vukića i Brendona Holta prekinut pri rezultatu 15:0. Kakvi baksuzi. Jedan poen i "paljba".

Ovog utorka bilo je dosta situacija u kojima smo u sebi, ali i naglas postavljali pitanje – "Da li je moguće".

Jedno od poslednjih bilo je uoči meča, koji smo zapravo svi čekali, mi novinari u kompleksu gotovo 12 sati...

Nadali smo se da će srpski as na teren izaći prema planu, oko 20.30 po lokalno, a 10.30 po srpskom vremenu.

Mari i Beretini su ga baš odužili i neka su, bio je to fantastičan meč. Ali Ons Žabur je iskomplikovala sebi, a i nama situaciju.

Igrala je tri seta protiv Tamare Zidanšek, te je tako Novakov meč, umesto u 20.30, počeo u 22.30 po lokalnom vremenu.

Vredelo je čekati, ako ništa drugo zbog spektakularnog dočeka za srpskog tenisera.

"Ole, ole, ole, Nole, Nole", odzvanjalo je sa tribina, na kojima su dominirale srpske trobojke.

Trebalo je Đokoviću malo vremena da pronađe pravi ritam i sačeka igrački, ali i fizički pad rivala, kojeg je na kraju savladao sa 6:3, 6:4, 6:0.

Kad je bal nek je bal. Novaka smo potom čekali još sat vremena za konferenciju, održanu u pola 2 ujutru po lokalnom vremenu.

Ključno pitanje bila je njegova povreda zadnje lože, koja dosta podseća na situaciju od pre dve godine, kada mu je pukao stomačni mišić.

"Ako se po jutru dan poznaje...", kazao je Novak na konferenciji za medije, aludirajući na činjenicu da je do trofeja tada stigao povređen.

Ima još šest prepreka do konačnog cilja. Moj jedini u ovom trenutku je da se domognem kreveta – nakon više od 15 sati provedenih na terenima Ozi opena.