English | Shqip

Proces TV na B92

Projekat unapredjivanja demokratije i sprecavanja korupcije

 
B92SpecijaliLokalni izbori 2004Izbor iz štampe
     
 

utorak 30. 11. 2004. 20:32 CET

Naslovna strana specijala

Galerija fotografija parlamentarnih izbora 2004
Beograd, 06. 10. 2004.
Predsednik pokreta Snaga Srbije Bogoljub Karic na konferenciji za novinare (FoNet)

Analize i komentari

 
 
 

Istraživanja javnog mnjenja

 
 
 

B92 o izborima

Intervjui

Enciklopedija izbora

Izborne vesti

Izborni paradoksi zbog razlika u veličini opština | "Politika", 14. septembar
Odbornik i sa 170 glasova

Sve opštine u Srbiji imaju iste funkcije iako su neke dvadeset puta veće od najmanjih

Na prevremenim lokalnim izborima 2002. i 2003. godine, održanim u nekim opštinama u Srbiji, na birališta je u proseku izlazilo nešto više od četrdeset odsto birača. Ako ih toliko bude i 19. septembra, onda se može izračunati koliko će svakoj odborničkoj listi biti potrebno glasova da bi učestvovala u raspodeli mandata u lokalnoj skupštini. Ako, dakle, u Beogradu na predstojeće izbore izađe četrdeset procenata birača, to znači da će ih glasati oko šeststo hiljada. Pošto je za učešće u raspodeli odborničkih mesta neophodan cenzus od tri odsto glasova, proizlazi da će kandidatska lista moći da računa na odbornička mesta u Skupštini glavnog grada ako osvoji poverenje oko 17.000 birača. Prema nekim računicama, lista koja dobije toliko glasova moći će da osvoji samo nekoliko odborničkih mesta.

Da je tih 17.000 mnogo jasno je ako ih uporedimo s rezultatima nedavnih predsedničkih izbora, kada je samo pet kandidata za predsednika, od njih petnaest, u prvom krugu glasanja u Beogradu nadvisilo ovaj odbornički cenzus. Bili su to: Tadić, Nikolić, Karić, Maršićanin i Dačić. Ostalih deset su osvojili manje od 17.000, što znači da će svaka odbornička lista koja uđe u Skupštinu grada (pod uslovom da se na biralištima pojavi 40 odsto birača) dobiti brojčano daleko veću podršku nego većina takmaca za najznačajniju političku funkciju u Republici!

Maksi i mini verzija

Nasuprot ovim beogradskim „maksi-brojkama” jesu one veoma skromne iz malih lokalnih sredina. Recimo, iz Nove Crnje u Banatu, koja ima oko 9.700 upisanih birača. Ako u ovoj opštini 19. septembra na birališta izađe njih 40 odsto, o sastavu SO odlučivaće oko četiri hiljade glasača. U Novoj Crnji će tako za osvajanje jednog odborničkog mesta biti dovoljno 120 glasova ( cenzus od tri odsto od ukupnog broja izašlih)! Još manje će ih biti potrebno u Gadžinom Hanu – 110, a slične su procene i za niz drugih sredina (Mali Iđoš, Žitište, Sečanj, Ada, Čoka, Opovo, Plandište, Beočin, Mali Zvornik, Golubac, Malo Crniće, Crna Trava, Ražanj...). To su sredine u kojima će odborničkim listama biti potrebno sto puta manje glasova nego za beogradsku gradsku skupštinu, ili dvadeset puta manje od novobeogradske, niške i novosadske. Naime, za učešće u raspodeli odborničkih mesta u Skupštini opštine Novi Beograd, ako izlaznost bude 40 odsto, biće potrebno 2.500 glasova, u Nišu 2.600, dok je u pomenutim malim gradovima, za izbor najvažnijeg lokalnog funkcionera – predsednika opštine – u prvom krugu glasanja neophodno otprilike isto toliko glasova. Jer, po zakonu, „za predsednika opštine je izabran kandidat koji je dobio većinu glasova birača koji su glasali”. Tako će jedan ili dva odbornika u Novom Beogradu, u apsolutnim brojkama iskazano, imati veću podršku nego predsednik opštine u mnogim manjim gradovima u Srbiji. Jer, Novi Beograd ima oko 210.000 upisanih birača, a male opštine, u proseku, ispod deset hiljada.

Kao da su iste

Kako ove razlike u (budućim) osvojenim glasovima u opštinama komentariše profesor Radivoje Marinković? On kaže da se u nekim svojim knjigama o lokalnoj samoupravi zalagao za to da se u Srbiji uvede podela na nekoliko tipova opština, koje bi, u skladu s tim, bile razvrstane, recimo, na malogradske, gradske i metropolske. Inače, to što su neke opštine male nije znak da bi ih trebalo ukidati i ujedinjavati u veće. Jer, lokalna samouprava podrazumeva pre svega neposrednost u odlučivanju koja i dolazi do izražaja u maloj sredini. Zato nije problem u tome što 150 birača u takvim opštinama može izabrati jednog odbornika. Neki smatraju da je, obrnuto, problem u velikim opštinama, jer se kod njih gubi neposrednost samouprave, ali profesor Marinković kaže da je, po njegovom mišljenju, glavni nedostatak kod nas u tome što sve opštine, i veoma velike i dvadeset puta manje, imaju isti status, ovlašćenja i funkcije.

U Švajcarskoj, recimo, postoje opštine s još manjim brojem stanovnika nego kod nas, ali se one tamo udružuju i formiraju zajedničke komunalne i druge službe. Ovde, međutim, svako ima svoje službe i organizacije, bez obzira na veličinu i realne potrebe stanovništva.

– Zato su ove kvantitativne razlike u vezi s izborima u najvećim i najmanjim opštinama jedan od pokazatelja da se u organizaciji lokalne samouprave u Srbiji nešto mora menjati, zaključuje profesor.

B. Radivojša



Ko s kim mora

23. septembar 2004. | "Danas"


Asimetrija vlasti

23. septembar 2004. | "Politika"


Više potpisa nego glasova

23. septembar 2004. | "Danas"


Račun za kaljevu peć

23. septembar 2004. | "Danas"


Mini-istraživanje: Kako Beograđani ocenjuju osobine kandidata

16. septembar 2004. | "Blic"


Završnica agitovanja za lokalne izbore

15. septembar 2004. | "Politika"


Goati: Lokalni izbori biće slični predsedničkim

14. septembar 2004. | Beta


Kako će biti finansirane kampanje za lokalne izbore

15. septembar 2004. | Beta