Kažiprst, Aleksandar Vučić

Gost: Aleksandar Vučić, kandidat Srspske radikalne stranke za gradonačelnika Beograda
Novinar: Antonela Riha

B92: Da krenemo od nečega što, pretpostavljam, svi Beograđani primećuju, a mnogi su to konstatovali još i na prošlim izborima, da su radikali promenili najpre retoriku, a sada ste promenili, čini se, i imidž. Ono što možemo da vidimo po Beogradu – pre nego što krenemo na sadržaj vaše kampanje – jeste veoma puno vaših bilborda, plakata, nema nigde SRS-a. Zbog čega ste se distancirali od same stranke?

Vučić: "Ni slučajno se nisam distancirao. Ponosan sam..."

B92: Zbog čega nema obeležja stranke?

Vučić: "... što sam član SRS-a, ali to je svima poznato. Drugo, želim da budem gradonačelnik svim Beograđanima. Oni koji su to hvalili, sad su počeli da napadaju, valjda da bi pronašli nešto u svemu tome. Ali, ja sam ponosan što sam član te stranke i nikada to nisam krio. Ali, želim da budem gradonačelnik svih Beograđana."

B92: Ali, sad ne biste da ističete previše ili...?

Vučić: "Ne, ističem to. Šta hoćete još? Koliko puta da vam ponovim?"

B92: Ne, nego se to primećuje.

Vučić: "Ne. Ja samo mislim da se mi sada kandidujemo za funkciju... Tomislav Nikolić je bio kandidat za predsednika Republike – nije imao to obeležje. Ne znam zašto vam to tada nije palo u oči. Zato što je tad trebalo da se vodi kampanja za nekog drugog, da se kaže da neće da bude stranački predsednik, za gospodina Tadića, nego hoće da bude predsednik svih građana Srbije itd. Prosto, ne vidim ništa čudno u tome."

B92: Dobro, ali mnogi su to primetili i verovatno su vas to i pitali.

Vučić: "Što se tiče imidža... Jesu... Ne mogu ništa da vam kažem, posebno ne da vam zamerim. Ali, što se tiče priče o imidžu, mislim da... tražio sam..."

B92: Da, sad se predstavljate kao urbani Beograđanin, nasmejan itd. Kome je to upućeno? Da li je to neka nova ciljna grupa kojoj se obraćate?

Vučić: "Ne, to za osmeh... Ja stvarno... ne mogu ja sebe da promenim – onakav sam kakav sam. Ali rekli su mi: 'Suviše si ozbiljan. Budi onakav kakav si u prirodi. Kad ti se stavi mikrofon ili kad se pojaviš u studiju, nemoj iznenada da zaboraviš šta si, nego samo pričaš onu priču koju znaš i ono što nudiš građanima. Ponašaj se prirodno, budi onakav kakav jesi.' Ja, onda, jedanput, dvaput, triput... i onda mi kažu: 'Aman, čoveče, smej se!' Ja kažem: 'Pa kako da se smejem kad je sve ozbiljno, kad je ova...' Kažu: 'Pa smej se više!' Ja se sad ponašam potpuno prirodno i nemam nikakav strah od toga. I gde treba da se smejem – smejem se, gde treba da se uozbiljim – uozbiljim se. I ne vidim nikakav problem u tome. Ali, što se tiče priče o samoj kampanji, ja mislim ono što znam. Ako hoćete pošteno da gledate na stvari, to možete da primetite. Moji protivnici imaju, i uvek ću to da kažem, dobre kampanje i uglavnom imaju više novca. Ali, ja mislim da moja kampanja jeste najbolja. Mislim da to čak i vi i većina Beograđana misle – bez obzira da li će glasati za mene ili ne – zato što je najpitkija, drugačija je, jednostavnija. I mislim da se to vidi. Ja sam zbog toga zadovoljan. I zahvalan sam ljudima koji su mi u tome pomogli. To jesu, uglavnom, mladi ljudi. Uglavnom jesu urbani, mada ja Beograđane ne bih delio na one urbane, suburbane i ruralne. I ne znam šta mu to znači, kako se neko predstavlja ili ne predstavlja. Ja sam odrastao..."

B92: To je deo kampanje.

Vučić: "... odrastao sam na novobeogradskom asfaltu, baš nedaleko odavde, od vašeg studija. Teško da sam se ikada drugačije predstavljao. Sad, to što je neko drugi pokušavao na neki drugi način to da predstavlja, šta da radim? Ali, ne mislim da sam u tome u prednosti u odnosu na onoga ko živi u Zucama ili Batajnici, niti mislim da je on u prednosti u odnosu na mene, zato što sam ja iz Novog Beograda."

B92: Vi ste sada u kampanji za gradonačelnika Beograda. Stiglo je puno pitanja slušalaca. I većina pitanja tiču se vaše vlasti – dok ste bili na vlasti – u opštini Zemun. Predsednik vaše stranke je to nazvao "oglednom opštinom" i rekao je da će se, kada radikali jednog dana dođu na vlast u celoj Srbiji, oni tako ponašati u celoj državi. Recimo, ima dosta pitanja upravo na tu temu – da li će se vaš koncept upravljanja gradom razlikovati od koncepta koji je preovladavao kad ste vladali opštinom Zemun?

Vučić: "Različite su ingerencije, pre svega, i drugačije su prilike. Ali, voleo bih kada bih mogao da uradim deo onoga ili kada bih mogao proporcionalno onome što je urađeno u Zemunu da uradim u Beogradu. Ja ću vam sad navesti nekoliko stvari za koje mislim da većina vaših slušalaca ne zna, jer to nikada nije moglo da se čuje. Ja znam unapred šta ćete da me pitate, pošto sam to čuo već hiljadu puta i na vašem radiju, i na vašoj televiziji, i ne samo kod vas."

B92: Dozvolite mi da vam, ipak, postavim ta pitanja.

Vučić: "Hoću. Ali, evo, da vam ja kažem šta je urađeno, pošto mnogi hoće da kažu – aha, tada nije rađeno nego je bilo ne znam ni ja šta... Dakle, u to vreme Zemun nije imao porodilište. 14 godina nije radilo porodilište, osposobljeno, modernizovano. Danas Zemunci... danas se bebe rađaju u Zemunu. Zemun nije imao pozorište u funkciji. Napravljen je ugovor sa gospođom Madlenom Janković. Urađen je Madlenijanum. Mislim da se i danas nešto ponovo renovira. I naravno da radi i funkcioniše. Izrađen je Institut za reumatologiju. Urađeno je više od 35 kilometara nove asfaltne trake, 46 kilometara primarnog vodovoda. Trg pobede i Gospodska ulica izgledaju zaista kao da su u Beču. I to može svako ko zna kako je to izgledalo ranije... To su bile ulice koje niko u Beogradu nije znao."

B92: Da, ali mnogi se sećaju niza kioska na zemunskom keju. Jedan slušalac to poredi, recimo, sa Teheranom. Imali ste izgrađenih 57 čvrstih objekata na tom keju, pa je to jedan od...

Vučić: "Ne znam da li je bilo 57 čvrstih objekata, ali znam da mi veoma nedostaje jedna brvnara u kojoj sam svaki put naručivao girice kada sam sa sinom šetao. A način da ljudi prehrane svoje porodice, posebno u onako teškim uslovima, kada ljudi nisu imali hleba da jedu, da ljudi mogu da prežive, a istovremeno da ne ruže ambijentalnu celinu, mislim da jeste bio. Ali, da završim... Sve škole, sva obdaništa... bez razlike osnovne škole, srednje škole, sva obdaništa u Zemunu, bez obzira na to da li se nalaze u Batajnici, centru Zemuna, Progaru, Boljevcima, Petrovčiću, Bečmenu, Surčinu, Jakovu ili bilo kojem drugom mestu tadašnje zemunske opštine – sad je ovo dobar deo nove surčinske opštine – svi su dobili novu PVC stolariju, prozore, vrata, parkete, sportske terene. Izgrađen je nov, rekao bih, čak sportski centar u naselju Sava Kovačević, u potpunosti. I gde god je bilo moguće, rešavani su problemi građana. Ono što ja želim da sprovedem u Beogradu, i to jeste i moja prva briga, briga za Beograđane, i hoću da im kažem, čim pobedim na izborima: 'Ljudi, ja neću da sedim u četiri zida, neću da sedim u kabinetu. Hoću da idem u narod sam, bez telohranitelja, bez obezbeđenja, da razgovaram sa vama, da čujem vaše primedbe, da vidim kakve vas muke muče i hoću da te probleme rešavamo.' Jedanput nedeljno..."

B92: Evo, jedna od primedaba, koja se čula...

Vučić: "... jedanput nedeljno od osam do 24 – mislim da je najbolji dan za to petak ili subota, u svakom slučaju, videćemo... Primaću Beograđane i zajedno sa njima probleme rešavati. Da li ću moći sve probleme da rešim i da li će gradska uprava moći te probleme sve da reši... Sigurno ne."

B92: Jedan od problema koji ste vi napravili, bar se tako tvrdi, dok ste bili na vlasti u Zemunu, da je tada sazidano, prema podacima koje sam našla u medijima, 1700... većini je nedostajala infrastruktura, struja, voda itd.

Vučić: "Je l’ mislite da je to moguće? I sad tu imate jedan problem."

B92: Ili da je bespravno prodato ili poklonjeno sedam hiljada placeva.

Vučić: "To nije tačno. Ne može ništa bespravno da se proda. Niko ne sme i ne može da proda bespravno. Apsolutno je neistina. Dakle, vi imate Busije, u kojima, recimo – ja ne znam tačno, stvarno – ima hiljadu ili dve hiljade objekata. Tamo žive uglavno ljudi izbegli sa prostora avnojske Hrvatske, proterani u akcijama 'Bljesak' i 'Oluja', koji nisu mogli da se skuće. Poneli su u svojim zavežljajima, na traktorima, ono što su imali i ušteđevinu koju su doneli sa sobom, po najpovoljnijim uslovima... Dakle, kad vi kažete, kad postavite takvo pitanje, neko bi rekao – aha, neko je hteo da zaradi. Prvo, ne može da bude nikakve korupcije, jer su dobijali po 15 dinara po kvadratu. Dakle, apsolutno su isključeni mito i korupcija. Postavlja se pitanje vašeg motiva. Naš motiv je bio da pomognemo ljudima. Ljudima se pomaže. Ljudi su dobili mesto gde će da žive, mesto pristojno i lepo, kojim su ljudi zadovoljni. Krenula je izgradnja infrastrukture, elektrifikacija, izgradnja putne mreže kroz samo selo. Došli su izbori, vlast je promenjena. Ali, ti ljudi i dalje – da biste videli da sam ja u pravu, a ne oni koji takva pitanja postavljaju – sa više od 80 posto na svakim izborima glasaju za nas. Nije to 35 posto, pa u odnosu na 20 posto nekog drugog... Više od 80 posto! Valjda ti ljudi najbolje znaju ko je radio u njihovom interesu, a ko ne. Ja sad znam, meni bi Nenad Bogdanović rekao – ali, oni nemaju rešene druge infrastrukturne probleme..."

B92: Što je, priznaćete, takođe veoma važno.

Vučić: "Naravno, izuzetno važno. A ja ću njemu da kažem da je on kriv zato što te probleme nije rešio, jer bismo ih mi, ili bilo ko drugi da je bio, siguran sam, u međuvremenu rešili, jer je to obaveza..."

B92: Ali, rešili ste neke druge stvari, za koje vas, takođe, optužuju. A to je, recimo, primer tadašnjeg ministra, gospodina Dragana Todorovića, koji je zakupio zemljište na 30 godina po ceni od jednog dinara godišnje po metru kvadratnom...

Vučić: "To nije tačno. To se pisalo po novinama. To nije tačno."

B92: Evo, ja imam ovde dokumente. Hoćete li da pogledate?

Vučić: "Nije tačno. On je tužio te novine i sve one koji su takve dokumente prosledili."

B92: Evo, čekajte...

Vučić: "Znam ja za to. Čitao sam u novinama četiri godine o tome."

B92: Dobro, ali... evo, ovde imamo direktno... Izvršni odbor Skupštine Opštine Zemun – daje se zakup Draganu...

Vučić: "Znam, ali kažem vam... Izvršni odbor? E, nemojte da Izvršni odbor... šta kaže ili neko drugi... Nije istina. Todorović ih je sve tužio za to."

B92: Kaže – zemljište iz stava jedan, a u zaključku, ustupa se u zakup Draganu Todoroviću, po ceni od jedan dinar za jedan kvadratni metar mesečno, a posle godišnje...

Vučić: "To je zemljište... Ne, niste razumeli. To je neko zemljište ispod dalekovoda koje ne može da se koristi. I nije baš istinito."

B92: A šta će mu?

Vučić: "Ali, nije istinito, niti je to dobio. Zato je on tužio sve te novine. Tako da..."

B92: Takođe, Gordana Pop-Lazić, tada je bila, ako se ne varam, sekretar Skupštine Opštine Zemun...

Vučić: "Jeste. Dobro."

B92: Takođe, to je bilo dosta i po medijima, ali ja bih zaista želela da to pomenem i sada. Zajedno sa ocem, dobila je plac u Zemunu, napravila zgradu od 12 stanova i pet poslovnih prostora preko hiljadu kvadrata...

Vučić: "Nigde zajedno sa ocem nije dobila. Pokažite mi dokument gde je zajedno sa ocem dobila..."

B92: Pokazaću vam. Evo, recimo, ovaj dokument, ovo rešenje.

Vučić: "Pokažite mi – zajedno sa ocem – gde piše."

B92: Evo, izvolite.

Vučić: "Gde piše – zajedno sa ocem?"

B92: Tu piše ime njenog oca.

Vučić: "Ja vas pitam gde piše – zajedno sa ocem?"

B92: Dobro, ja parafraziram. To je njen otac.

Vučić: "A vi parafrazirate? Dobro, znači – nije dobila zajedno sa ocem nego kažete da je dobio njen otac."

B92: Dobro. Dobio je njen otac. Izvinjavam se zbog toga što sam parafrazirala.

Vučić: "Njen otac je dobio zemljište. A šta je problem što je dobio njen otac zemljište? I čovek se odrekao zemljišta. I neko drugi je tamo izgradio svoju zgradu, kuću, koja nema veze sa Gordanom Pop-Lazić ni sa njenim ocem. I šta onda? Ne razumem u čemu je problem? Šta hoćete time da kažete?"

B92: Da ste koristili vlast, odnosno poziciju dok ste bili na vlasti.

Vučić: "Prvo, nismo koristili vlast uopšte."

B92: Ili, recimo, ugovor koji je potpisan između Tomislava Nikolića i Novaka Buhe, takođe za...

Vučić: "Da vam ja nešto kažem, pošto ja znam... Pa šta? Ugovor između Tomislava Nikolića i Novaka Buhe je da se preuzme zgrada u ruševnom stanju, za koju je plaćena veća suma novca nego inače. Tomislav Nikolić nikad tog čoveka..."

B92: 700 dinara za kvadratni metar. Nacionalizovana zemlja...

Vučić: "Nego šta? U ruševnom stanju. Tomislav Nikolić je... i to je dato i nekome Milisavljeviću, takođe – imate u ugovoru – koga nikada niko apsolutno nije video, niti bilo šta, već napravio dobar posao za Opštinu Zemun. A da ja vas pitam, pošto to čitate pethiljaditi put – a što ovi vaši nisu podneli neku krivičnu prijavu za to?"

B92: Koji moji?

Vučić: "Oni koji su vam dostavljali tu dokumentaciju i zbog kojih ponavljate to po stoti put, iz štaba Nenada Bogdanovića."

B92: To ćemo njih da pitamo, ali sad...

Vučić: "Sad ja vas pitam – zašto u sedam godina nisu podneli nijednu krivičnu prijavu? Hajde da kažemo – nije došlo do suda..."

B92: Bilo je krivičnih prijava.

Vučić: "Čekajte, bilo je krivičnih prijava protiv Gordane Pop-Lazić i protiv Tomislava Nikolića?"

B92: Protiv Todorovića.

Vučić: "Nije tačno. Ni protiv Todorovića, ni protiv Tomislava Nikolića, ni protiv Gordane Pop-Lazić. U kome je problem onda? Znači, ili je to laž, ili sam ja potpuno u pravu, ili se oni nešto dogovaraju sa nama, pa neće to da pokreću."

B92: Predstavnici javnog preduzeća...

Vučić: "A ja bih pre rekao da je ono prvo."

B92: Dobro. Evo, ja čitam vest...

Vučić: "A je l’ mogu ja da govorim nešto o Beogradu?"

B92: A je l’ mogu ja da vas pitam najpre ovo, pošto je...

Vučić: "Hoću li ja imati pet minuta da kažem nešto o mom programu za Beograd? Mislim da ste me zbog toga pozvali. Ja sam, naravno, znao da ću morati na svaku vašu želju i želju štaba gospodina Bogdanovića da odgovaram. I nemam ništa protiv. Voleo bih da on ima hrabrosti da mi to kaže, a ne da vi to radite u njegovo ime. Ali, i to smo ponovili pet hiljada puta do sada u četiri godine, u prethodnih sedam godina . To su sve već čuli."

B92: Ali, ovo je takođe prilika... i nema nikakve veze sa štabom Nenada Bogdanovića. Evo, ima veze sa jednom vesti...

Vučić: "A ja bih molio da govorim nešto o Beogradu."

B92: U redu, ali ja pre toga imam jedno pitanje za vas. Predstavnici javnog preduzeća Poslovni prostor Zemun – evo, čitam vest – tvrde da je u periodu od '96. do 2000. godine sa računa tog preduzeća na račun SRS-a prebačeno devet miliona dinara ili 1,8 miliona...

Vučić: "Držali smo konferenciju za novinare o tome. To je potpuno besmisleno. Znate li kako su to izračunali?"

B92: Kako?

Vučić: "Zato što kaže – imali ste višak zaposlenih – za koje oni kažu da su istovremeno radili i za SRS. Preko plata su to računali. To nema blage veze ni sa čim. I šta ima od toga? Šta bi od toga? Pa njihov sudija Vrhovnog suda... Pričali su o Magistratu. Izgubiše spor i sa Magistratom. Njihov sudija Vrhovnog suda je presudio u našu korist. I? A znate u čemu je bio problem sa Magistratom, jedan jedini? Ne u onome svemu što ste pričali Beograđanima i u onome što ste ih dezinformisali, već u jednoj prostoj stvari, a to je – da li taj prostor koristimo u administrativne svrhe ili ne? Pa je prvostepeni sud rekao da mi ne možemo da koristimo u administrativne svrhe, kao da se ne znam čime bavimo. Naravno, onda je Vrhovni sud rekao: 'Ljudi, nego čime se bave nego administrativnim poslom? Nema ništa od vašeh zahteva.' I ko je sad u pravu? I šta sad da radimo sa četiri godine izmišljotina, četiri godine falsifikata, laži i besmislica po svim novinama, radio stanicama i televizijskim stanicama?"

B92: Hoćete da kažete da niste uzeli zgradu Magistrata na zakup, za 30 godina, pod izuzetno povoljnim uslovima – 1,57 dinara po kvadratu?

Vučić: "Dobili smo po ceni po kojoj su dobijale sve stranke baš u Zemunu. A kako je stranka gospodina Bogdanovića dobila stambeni prostor, vilu, iz Diposovog stambenog fonda u Krunskoj ulici, u najelitnijem delu Beograda, a mi ih branili da ih socijalisti svojevremeno ne isteraju? Mi imamo samo jednu zgradu. Nemamo 150 zgrada, kao što ih ima SPS, kao što ih ima SPO, kao što ih imaju neke druge stranke."

B92: A zar ne mislite da ste, recimo, oštetili građane Zemuna, jer je ta zgrada mogla da bude izdata po mnogo povoljnijoj ceni...

Vučić: "A da vas ja pitam nešto – je l’ vi znate kako je izgledala ta zgrada? Tu zgradu niko nije izdavao. Tu zgradu niko nije koristio, pošto apsolutno ni na šta nije ličila, apsolutno je bila neupotrebljiva, kao i cela ulica. Valjda je jedna politička stranka, posebno ona koja stalno pobeđuje na teritoriji Opštine Zemun, neko dobro za taj grad, ali i dobro za celu zemlju, jer mora svaka stranka da ima svoj prostor, kao i DS, kao i SPS, kao i SPO, kao i svaka druga stranka."

B92: Vi ste se malopre pozvali na Vrhovni sud i na njihovu odluku...

Vučić: "Ali, to je i Vrhovni sud rekao."

B92: Ali, pre toga niste poštovali odluku suda...

Vučić: "Kako nismo poštovali?"

B92: ... kada ste morali da se iselite i nije bilo moguće da vas isele...

Vučić: "Zato što smo uvek čekali rešenje po pravnim lekovima. Kada dođe pravosnažna presuda, onda po tome morate da postupate. Kada dođe pravosnažnost i izvršnost presude, po njoj morate da postupate. Nema velike filozofije. A da kažem ja nešto o planu za Beograd?"

B92: Reći ćete o planu za Beograd. Ali to, inače, u svim medijima mi stalno slušamo...

Vučić: "Ali, ovo su Beograđani čuli, mislim deset hiljada puta i deset hiljada puta čitali u svim novinama, i ne znam ni ja gde i na koji način već to niste pokazivali. Ja vas samo molim... Čak i Tomislavu Nikoliću, kada je bio u predsedničkoj kampanji, isto to ste čitali i isto to govorili. Ako hoćete da mi date pet minuta..."

B92: Jeste, ali Beograđani imaju pitanja za vas. Na primer: "Da ste gradonačelnik, da li biste srušili bespravne objekte vašem prijatelju ili članu "zemunskog klana" Petru Paniću? Da li ćete, recimo, na Terazijama postaviti 100 ili 200 kioska?" To pita Milan Todorović.

Vučić: "Neću, ali ću da proverim na koji način su sklopljeni ugovori sa gospodinom Hamovićem i u vezi s izgradnjom tzv. Terazijskog platoa. Da vidimo zašto je nekome stalo da najlepši deo Beograda uništi. I da vidimo ko je te ugovore sklapao, sa kojim interesom i na koji način. Naravno, ako su ugovori validni, ako su bez elemenata protivpravnosti sklapani, ja tu ne mogu ništa. Poštovaću princip pravne sigurnosti, razume se. Ali, ako nisu, onda ćemo drugačije taj problem rešavati."

B92: Samo, niste odgovorili na početno pitanje – da li će Beograd izgledati kao što je izgledao Zemun?

Vučić: "Beograd će izgledati veoma lepo. Beograd će izgledati kao prava metropola. I Beograd će ličiti sve više na Njujork, na Njujork na Balkanu. Ja to, naravno, ne mislim u pravom smislu reči – da će da izgleda kao Njujork – već u smislu njegove velike ekonomske snage, moći, razvojnih potencijala i svega onoga što tek u Beogradu treba da gradimo i izgradimo. A što se tiče mog odnosa prema ovom ili onom čoveku, prema svim ljudima ću imati apsolutno jednak odnos, i prema bratu, ocu, majci, kao i prema svim ostalim Beograđanima, a kamoli prema nekom..."

B92: Vi ste se zalagali i za besplatnu legalizaciju, je l’ tako?

Vučić: "Ne. Niste pratili moj program i ono što sam ja govorio. Zato sam ja hteo da kažem nekoliko rečenica..."

B92: Evo, recite, upravo o legalizaciji.

Vučić: "Ja sam to podelio u tri celine – tzv. ekskluzivna zona, prva i druga zona. U drugoj zoni je cena po kvadratnom metru pet evra, u prvoj zoni je deset evra, a u ekskluzivnim lokacijama ćemo u dogovoru sa stručnim službama razmotriti cenu, koja će, razume se, biti bitno veća. Zašto ove cene? Kada vi odete u Zuce, Ripanj, Busije ili neko drugo mesto, ljudi su tamo sami gradili infrastrukturu. Grad i država su im vrlo malo pomagali. Najviše su oni sami učinili. I nisu oni tamo došli i ne žive tamo zato što bi oni voleli da žive na Dedinju, Senjaku ili u Knez-Mihailovoj ulici ali žive tamo zato što su bili primorani da negde decu prehranjuju i da opstanu. Tim ljudima treba omogućiti da žive, da dobiju upotrebnu dozvolu i da imaju neprikosnoveno pravo svojine na svojim objektima. Dakle, ako imaju neprikosnoveno pravo svojine na svojim objektima, a mi time dobijamo ogroman novac u gradsku kasu... A ja ću vam reći, po ovoj računici – i da vam ne bude sve naplativo istog trenutka, već da idete i na odloženo plaćanje – imaćete više od 80 miliona evra, jer je 150 hiljada objekata u Beogradu. Više od 80 miliona evra treba uložiti u kompletnu komunalnu infrastrukturu – u vodovod, u kanalizacionu mrežu, u asfaltiranje puteva i ulica, u gasifikaciju i toplifikaciju. Naravno, biće opet potrebno mnogo toga da se uradi, jer je to nedovoljno novca da biste ceo Beograd premrežili. Ali, ono što je najznačajnije, sigurno da možemo da uradimo i da direktno uloženi novac tim ljudima vratimo kroz komunalnu infrastrukturu. Zašto? To je onaj američki princip za koji sam se ja zalagao u celoj kampanji – ljudi ja hoću da vam uvedem gas – ne ja kao ja, već grad kao grad – mi hoćemo da vam uradimo toplifikaciju, da vam sprovedemo telefone, da sprovedemo vodovod, ali ćemo posle deset, pedeset i sto godina da naplaćujemo vodu. I u tome ćemo imati mnogo više nego što možemo da dobijemo time što ćemo da kažemo –  sami se snalazite – pa da odugovlačimo pet i deset godina, jer u tih deset godina, mi smo taj novac već vratili."

B92: Kad govorite o novcu, ja ću se vratiti na pitanja slušalaca. Kao što rekoh, ima ih dosta, jedno od njih je bilo: "Kako mislite da vodite gradske finansije kada lično niste u stanju da platite račun svog telefona?"

Vučić: "Platio sam. I u stanju sam..."

B92: Ali ga veoma dugo niste platili. Zbog čega?

Vučić: "Nije veoma dugo..."

B92: To je pitanje odgovornosti.

Vučić: "Nije tačno."

B92: Ljudi treba da vam veruju, a vi ne plaćate račune.

Vučić: "Nije tačno da je pitanje odgovornosti – vrlo sam odgovoran. I ja nisam, za razliku od pripadnika DS-a, nikada nikoga pozivao da ne plaća račune, a kada sam došao na vlast rekao – aha, sad ćeš da platiš sve i to sa petostrukom kamatom, kao što su oni radili. I ja sam..."

B92: Da, ali 150 hiljada dinara, gospodine Vučiću.

Vučić: "Šta je 150 hiljada dinara? To nije tačno. Pitali su me... Kad me pitate, onda ću ja da vam kažem istinu. I mene ko pita, ja mu to kažem. Vi ste čitali novine u kojima sam rekao da su izrekli neistinu. I ja im kažem tačno koliko je, i donesem im, i pokažem im... Ali, nekome ne vredi, zato što neko voli da izmišlja i neko voli da dodaje. I sad ja vas pitam..."

B92: Ja se izvinjavam, to je bio naslov u novinama – 150 hiljada...

Vučić: "Jeste, u Blicu je bio naslov."

B92: Koliko je, zapravo, bio...

Vučić: "U Blicu je bio naslov. Znam ja gde je bio i znam ja ko je na takav način radio."

B92: Koliki je, zapravo, bio račun?

Vučić: "93 hiljade. Nije bio jedan račun. Bilo je više računa. Bilo je šest meseci. Bila je izborna kampanja. I po tome se prvo vidi da nisam lopov. Po tome se vidi da sam pošten i da se izdržavam od svoje plate. I po tome se vidi da onda nađem novac i platim svoje obaveze."

B92: Ovih dana je bilo dosta priča o Infostanu. Vi ste to demantovali.

Vučić: "Šta sad još hoćete o tom pitanju? Kad nemate argumentaciju, kad ne znate šta da mi kažete, i kad nemate ni o programu ni o bilo čemu... i kad znate da neki kandidati koje biste voleli da podržite, ne mogu da izađu na kraj sa mnom, ni u energiji, ni u idejama, ni u znanju, ni u sposobnostima, ni u čemu... a teško vam je da kažete da su i lepši i mlađi... Lepši možda jesu, ali mlađi malo teže ide, kao što ste govorili u prethodnoj kampanji... Ja moram da kažem da onda počinjete da se bavite onim što nema nikakve veze ni sa čim. Ja nemam ništa protiv. Meni to samo pokazuje koliko i moj rejting i rejting moje stranke..."

B92: Ali, vi ste svesni da će mnogi ljudi poverovati u tu priču, upravo zbog priče o telefonu.

Vučić: "Mnogi ljudi... Dobro, evo, ja sad očekujem da neko kaže da nisam platio sladoled ili hleb u prodavnici. Ja svašta očekujem..."

B92: Vi, svakako, to možete da dokažete, da pokažete uplatnice i da rešite celu priču, zar ne?

Vučić: "Da vam nešto kažem – u naredna tri ili četiri... Ja sam to već pokazivao i nudio sam onima koji su to objavili, pa nisu hteli ni to da objave. Meni se čini da to samo pokazuje nervozu političkih protivnika, zato što su morali posebno na tako prljav način da takve stvari plasiraju kroz svoje medije."

B92: To je iziritiralo ljude, pa recimo...

Vučić: "Ali, to govori o njima. Je l’ mogu ja da govorim malo o Beogradu?"

B92: Prvo da odgovorite na pitanje slušaoca: "Gospodine Vučiću, kolika vam je plata? Kako ste sa tom platom uspeli da kupite stan od 179 kvadrata?" Dakle, ta priča kruži...

Vučić: "Ko ima stan od 179 kvadrata?"

B92: Ne znam. To pita slušalac. Vi demantujte, ako nije tačno.

Vučić: "Ja nikada nisam ni video stan od 179 kvadrata. Imam trosoban stan. Nikada nisam video stan od 179 kvadrata."

B92: Ljudi to misle. Dobro je da odgovorite na to pitanje.

Vučić: "Znam, ali... Izvolite, imate li još neko pitanje?"

B92: Pitanje: "Čime ste kupili stan?"

Vučić: "Dobio sam 61 kvadrat od države, ostalo sam ja sam platio, ja i moj otac."

B92: Kako ste dobili od države, ne razumem?

Vučić: "Dobio sam od države, dok sam bio ministar u Vladi Republike Srbije."

B92: Je l’ to na korišćenje ili... koji je to sistem?

Vučić: "Ne. Dobio sam na otkup. Normalan sistem, u skladu sa zakonom."

B92: Takođe, još jedno pitanje: "Gospodine Vučiću, koliko je pametno da se vi, kao član SRS-a, kandidujete za gradonačelnika glavnog grada za vreme tranzicije u evroatlantske institucije? SRS je vrlo ozloglašena u svim evropskim zemljama i vaš predsednik je optužen za ratni zločin", te ovaj slušalac, koji se zove Miroslav Stefanović, misli da bi to moglo da škodi gradu.

Vučić: "Moj predsednik nije ratni zločinac."

B92: Optužen je.

Vučić: "Moj predsednik nije ratni zločinac. Ratni zločinci su neki drugi koji su ubijali srpsku decu, koji su ubili malu Milicu Rakić i mnoge druge. A što se tiče Beograda, evo, ja sam spreman da mi vi kažete – jeste li čuli da neka firma neće da dođe u Beograd zbog moje pobede? Imate li ime neke firme? Izgleda da nemate."

B92: Niste još pobedili.

Vučić: "Jesu li vam neki najavili da neće da dođu u Beograd zbog moje pobede? Dajte mi jednu firmu. Ne znate je? Dajte mi ime jednog čoveka iz inostranstva koji je rekao bilo šta u vezi sa mojom pobedom. Je l’ imate to? Bilo kojeg svog ličnog prijatelja, ličnog prijatelja Nenada Bogdanovića ili bilo koga od ovih iz gradske vlasti, jeste li našli nekog? Niste. Ja ću sad da vam kažem. Imamo saradnju i razgovaram sa svim firmama u Beogradu, sa onima koji su ojadili pljačkom u poslednje četiri godine, nepoštenim tenderima, lošom primenom Zakona o javnim nabavkama..."

B92: Ko bi bili ti glavni investitori? Eto, stalno kažete – ne pričate o svom programu. Evo prilike. Koga biste vi doveli?

Vučić: "Evo, na primer... Prvo, ja ne mogu da dovedem nikoga za ruku i neću da to radim na kriminalan način nego mogu da razgovaram sa ljudima, i reći ću vam s kim sam razgovarao. Ja hoću da razgovaram sa njima i da im kažem – imaćete poštenu ponudu. Pošten odnos – ako vam je ponuda najbolja, posao ćete da dobijete, a ne da ga ja dovedem, to je kriminal. Dakle, raspiše se tender i onda – ko da najbolju ponudu, taj dobija posao. A, evo, reći ću vam sa kim sam razgovarao. Razgovarao sam sa predstavnicima firme 'Basics', koja je jedna od najpoznatijih građevinskih firmi u Evropi. Gradila je Evropski parlament, o kojem govorite. Sa njima sam razgovarao. Izuzetno su zainteresovani za buduću saradnju. Na primer, razgovarao sam sa svim grčkim firmama..."

B92: A šta bi oni radili ovde?

Vučić: "... švajcarskim firmama. Oni mogu da rade sve građevinske poslove, pri čemu bih ja više voleo da bude bolja ponuda neke domaće firme za mostove, ali oni su zainteresovani i za izgradnju mostova i industrijske zone, posebno za Savski amfiteatar, pa čak i za Prokop. Oni rade i kompletne... i kargo zone po aerodromima itd. To je jedna od najpoznatijih evropskih firmi. A ne bi Evropski parlament gradili tek tako. Dakle, ja sam sa tim svim ljudima već razgovarao, zato što oni imaju veoma negativna iskustva u saradnji sa beogradskom vlašću prethodne četiri godine. Videli ste kakvi su sukobi postojali i sa grčkim i švajcarskim ambasadorom u prethodne četiri godine na nivou grada, gde su ih ljudi optužili, gotovo otvoreno, za korupciju, za sve ono što su loše ili suprotno interesima Beograđana... Ja hoću da se reči – korupcija, mito, provizija, procenti – konačno izbrišu."

B92: Jedno zanimljivo pitanje za vas: "Šta biste vi kao gradonačelnik Beograda preduzeli da osigurate mirno i bezbedno održavanje 'gay' parade u glavnom gradu?, pita Vanja.

Vučić: "Ja sam jednu stvar, u svakom slučaju, rekao. U Beogradu mora da bude red i mir, u svakom slučaju. I to je, pre svega, naravno, nadležnost MUP-a. Ali ja ni u kom slučaju neću i ne želim da šikaniram i maltretiram bilo koga i zbog njegovih bilo kakvih uverenja. Oni koji pokazuju preteranu mržnju prema takvim ljudima, mislim da imaju neke druge latentne probleme. Ja tu vrstu poriva neću da pokazujem."

B92: Dakle, ukoliko budete vi gradonačelnik, oni će moći mirno da...

Vučić: "To ne zavisi od mene kao gradonačelnika. To zavisi od MUP-a."

B92: Imamo još sasvim malo vremena za razgovor. Jedan slučaj koji moram da pomenem... Govorili ste malopre o toleranciji...

Vučić: "A da ja o Beogradu kažem nešto?"

B92: Evo, ovo je pitanje koje je i te kako vezano za Beograd. Vezano je za Ivana Barbalića, čoveka koji je '97. godine, kada je krenuo na godišnji odmor, ostao bez stana...

Vučić: "Nije tačno da je krenuo na godišnji odmor. Nije tačno da je njegov stan. Čovek je imao stanarsko pravo."

B92: Jeste.

Vučić: "Dakle, nije bio njegov stan, nije u njegovoj svojini, prvo to da razjasnimo. Imao je stanarsko pravo, a onda je napušten stan, ja za to imam fotografije. A uzgred, kada govorite o toleranciji – apsolutno smo tolerantni, o tome posebno vodimo računa. I 25 stanova u vlasništvu u Zemunu, u vreme vlasti gospodina Šešelja, dobili su Muslimani, Hrvati i Albanci. Albanac Nasiri, zaposlen je u vreme gospodina Šešelja. Hrvati koji su radili u Opštini jedino su mogli da napreduju u vreme vlasti srpskih radikala. Hoćete imena? Recimo, Olgica..."

B92: Ne, neću imena.

Vučić: "Zašto nećete? Recimo, Olgica Sviračević, koja je postala čak i zamenik sekretara Skupštine Opštine Zemun. Što se tiče vašeg pitanja, ti ljudi su otišli, napustili stan i potpisali..."

B92: Nije tačno, gospodine Vučiću.

Vučić: "Tačno je. Imam fotografije. Imamo dokaze za to."

B92: Da, ali da li vi znate da je čovek bio stalno zaposlen u Beobanci, otišao je na godišnji odmor...

Vučić: "Ma nije tačno da je otišao na godišnji odmor... i potpisao..."

B92: ... uselila mu se u stan žena koja je posle dva dana dobila Rešenje o otkupu stana.

Vučić: "Nije dobila odmah. I potpisao je..."

B92: 9. jula je dobila...

Vučić: " ... i potpisao je čovek da se odriče stanarskog prava. I tek pošto je to potpisao, moglo je da se uđe u ceo proces. I ja vam sad kažem – ako ima pravosuđa u Srbiji, on taj postupak ne može da dobije. Ali, ostavićemo to sudovima i videćemo kako će to sudovi da reše."

B92: Ali, do sad je sud više puta doneo rešenje da se Barbalić vrati, ali to nije ispoštovano.

Vučić: "Što se tiče tolerancije... Sud do sada nije takvo rešenje doneo, još nema pravosnažne presude. To, jednostavno, nije tačno. I nemojte da tumačite dok ne dođe sudska presuda, dok ne dođe pravosnažna sudska presuda. A inače, ono što radite jeste pritisak na sud, gotovo svakodnevni. I to, u principu, ne biste smeli da radite. Pošto ja znam da to vama niko drugi ne sme da kaže, evo, ja ću to da vam kažem. To što vi radite jeste najstrašniji pritisak na sud. E, to ne smete da radite. I kršite zakon. Ali, kršite ga koliko god hoćete, ja sam siguran da u drugostepenoj instanci neće biti tog koji će smeti da potvrdi prvostepenu presudu. Zato što mislim da niko neće smeti da ide protiv zakona i uveren sam u to. A naravno, možda će neko, pod vašim pritiskom ili pritiskom nekih drugih, pokušati..."

B92: Ne, to nije pritisak. Prosto je bilo četiri presude o iseljenju do sada...

Vučić: "Kako nije pritisak, kad svake dve nedelje napravite prilog o tome, i to apsolutno jednostran. I vi mi kažete – dogodilo se to i to... iz svoga stana... pa tek onda ustanovljavamo da je situacija potpuno drugačija. Ja sam došao... Moram da se izvinim slušaocima. Ja sam došao u ovu emisiju da govorim o svom programu. Izvinjavam se, poštovani slušaoci, što nisam imao priliku da govorim o svom programu, što sam morao da odgovaram na ono što odgovaramo već pet godina ili sedam godina, na ono što slušate svaki dan. Mada to nije bio moj izbor, a ja nisam hteo domaćina da odbijem i nisam mogao da govorimo o drugim temama, kad su mi ovakva pitanja bila postavljena. A nadam se, i zato vas molim da me gledate u četvrtak, biću na Televiziji Politika, gde ću moći da izložim svoj program... da ljudi čuju šta ja to nudim Beograđanima, kako ćemo da rešavamo osnovne probleme, razvojne politike grada, kako ćemo da rešavamo probleme stanogradnje..."

B92: U redu, nećemo da pravimo reklamu za TV Politiku...

Vučić: "... kako ćemo da rešavamo probleme komunalne infrastrukture. Ja sam mislio da napravimo reklamu za Radio B92, ali mi niste dozvolili da govorim ništa o

Beogradu, pa ja molim ljude samo da me čuju i da vide šta mislim o tome."

B92: Hvala vam što ste odgovarali na ova pitanja koja jesu bila moja i možda nisu bila tipična za vašu kampanju, ali su mnogo...

Vučić: "A bila su baš tipična. Bila su baš tipična za vaš radio i za vašu televiziju. Moram da priznam, nisam bio iznenađen."

B92: Ali, imate prilike i na svim ostalim medijima da pričate i o svom programu. Hvala vam što ste odgovarali na ova pitanja danas.

Vučić: "Hvala i vama, i hvala svim vašim slušaocima. Nenada Bogdanovića pobediću i ovako i onako. Hvala vam najlepše."