Država se od temelja gradi

– Nalazimo se pred izborima, koji su po važnosti isti kao što su bili oni u septembru 2000. godine. Tada je u Srbiji srušen jedan autoritarni režim. Oči našeg naroda, ali i celog sveta, bile su uperene u novu vlast. Na žalost, pokazalo se da ta nova vlast nije, pre svega, bila dovoljno odgovorna, a ni dorasla da obavi veliki zadatak i da na valjan način realizuje ono što je bilo potrebno, ono što se očekivalo i što je narodu obećano. Govorili su predstavnici te vlasti da će brzim i radikalnim reformama postići velike ciljeve, ističe u razgovoru za "Politiku" Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije.

Ti ciljevi, kako kaže lider DSS-a, nisu ostvareni jer nema samih temelja koji su neophodni za njihovo ostvarenje.

– Nije stvorena pravna država, nije donet novi ustav Srbije, nisu usvojeni potrebni i važni zakoni, a neki od onih koji su usvajani, povećali su postojeći nered u državi i gotovo stvorili haos. Privreda nije pokrenuta. Narod je ostao siromašan. Pojavilo se nezadovoljstvo i, nažalost, beznađe. Kriminal i korupcija nisu obuzdani. Sve to se moralo i mora zaustaviti.

Vlast je počela da razgrađuju umesto da izgrađuje demokratske institucije. Na predstojećim parlamentarnim izborima narod treba da izabere svoje odgovorne i sposobne predstavnike za Narodnu skupštinu Srbije. Oni treba da postave čvrste temelje države, da je urede i ustroje po našim potrebama i evropskim merilima, objašnjava Vojislav Koštunica.

• DSS je u predizbornu kampanju ušao sa sloganom "Reč je da se drži, a zakon da se brani". Kako piše u Bibliji, na početku beše...?

– U početku beše reč, naravno u starom, Vukovom prevodu Novog zaveta.

Hilandar i Orašac

• Neki političari se sa omalovažavanjem, pa i podsmehom, odnose prema sloganu DSS. Zašto?

– To su oni koji u predizbornoj kampanji svašta govore i obećaju, a posle na to zaborave. Tu su i oni koji su svojevremeno manipulisali zakonima, odnosno donosili ih po svojoj meri, a ne prema potrebama države i naroda. Najglasniji su, pak, ovi novi, koji misle da se vladati i upravljati može bez zakona, odnosno po njihovoj, a ne narodnoj volji.

• Vi ste, posle pobede na izborima 2000. godine išli u Hilandar. Hoćete li opet ići?

– Išao sam u Hilandar i pre toga, kao što ću ići i ubuduće. Tada, 2000. godine, išao sam kao predsednik države. Bio je to značajan simbolički gest, koji je trebalo da označi novi pristup odnosima države i crkve, našoj istoriji i tradiciji. Bio sam u zadužbini tvorca srpske srednjovekovne države Stefana Nemanje i utemeljitelja samostalnosti srpske crkve Svetog Save. Ovih dana idem u jedno mesto koje za nas u ovom trenutku ima posebno značenje, u Orašac.

• Zbog čega?

– Idem na mesto gde su Srbi pre gotovo dva veka počeli borbu za stvaranje moderne srpske države. Podsećam da je ustanička Srbija već 1805. godine formirala Praviteljstvujušči sovjet, starešinsku skupštinu. U ratnim uslovima izgrađivan je pravni poredak, usvojena su i dva ustavna akta, 1808. i 1811... Kasnije, iako još nije dobila nezavisnost, Srbija je svoje ustave pravila po uzoru na evropske ustave. Sretenjski ustav iz 1835. je dobar primer, a pogotovo Ustav iz 1888, donet u vreme kada je Srbija već bila nezavisna država. Mi hoćemo Evropu ovde, u Srbiji. Ona je ovde, podsećam, odavno i bila.

• Evropski političari, između ostalih i Havijer Solana, dolazili su ovde, pa i kod Vas. Šta su tražili? Da li su nešto nudili?

– Nema, koliko znam, nijedne stranke u Srbiji koja je protiv ulaska naše zemlje u evropske integracije. Evropska unija želi da naša zemlja bude njena članica. Njeni političari dolaze ovde da ubrzaju proces pridruživanja Evropi, što bi trebalo da bude u obostranom interesu. To ja pre svega tako shvatam, a ne kao pritiske i pokušaj nagodbi, kako to drugi govore. Naravno da pritisaka i uslovljavanja inače ima, što ne znači da im se ne može odoleti.

Pravda i nada

• Radikali kažu da su ponašanje Evrope i njeni pozivi biračima u Srbiji kontraproduktivni i da idu njima naruku. Kako to komentarišete?

– Bilo je mnogo primera krajnje štetnog obraćanja i podrške stranih i međunarodnih zvaničnika. Kao što je i krajnje pojednostavljena poruka da na ovim izborima Srbija bira između prošlosti i budućnosti. Građani Srbije biraju između života u normalno uređenoj demokratskoj, pravnoj i socijalno odgovornoj državi i države u kojoj je vlada neodgovornost, bezakonje, korupcija i siromaštvo. Ali ima u našem političkom životu i mnogo demagogije. Demagogija je zlo i bolest. Od nje "boluju" i oni koji narod zamajavaju nerealnim obećanjima, pogotovo pred izbore. Dogodilo se da nekog i prevare, ali su se i birači u Srbiji izveštili, pa prepoznaju prave ljude i realna obećanja.

• Vi nećete u postizbornu koaliciju sa radikalima?

– Stvari su krajnje jednostavne. Ne slažemo se sa politikom koju su radikali dugo vodili, vršeći neposredno ili posredno vlast. Kao što nemamo razumevanja za krajnosti i zaokrete u toj politici i olako data i skupa obećanja.

• DSS ne govori o aferama. Šta Vi kažete?

– Reći ću ono što narod kaže: kako je ko sejao, tako će i žnjeti.

• Ima li pravde u Srbiji?

– Poznato je da je Cvijić pisao da je u Srba razvijen osećaj ne toliko za formalnu zakonitost koliko baš za pravdu. Taj osećaj u promenjenom obliku održao se do danas.

• Bili ste u predizbornoj kampanji sa narodom. Ima li u očima ljudi nade?

– Ima svega. Ima nezadovoljstva, inata, pa i besa. Ima beznađa. No, nada i nova energija se ponovo bude. Narod će na izborima pokazati šta je odabrao, šta želi i čemu se nada. DSS tu nadu neće izneveriti. Dajem reč! – kaže dr Vojislav Koštunica.