U dva srpska ski-centra počinje skijaška sezona i zato će prvog dana biti besplatno skijanje.
Kako je saopšteno iz Skijališta Srbije, u petak 27. decembra počinje skijanje na Staroj planini i na Torniku na Zlatiboru.
Ski-opening Zlatibor i Stara planina
"U skladu sa povoljnim vremenskim prilikama, stekli su se uslovi za kvalitetnu pripremu ski-staza u ovim ski-centrima. Na Staroj planini za sve skijaše i bordere radiće gondola Jabučko ravnište sa pripadajućim stazama i dečji vrtić. U ski-centru Tornik u funkciji će biti šestosedna žičara Tornik, staza Stankova ravan, dva ski-vrtića i bob na šinama. Radno vreme će biti od 9 do 16 časova", saopštili su iz Skijališta.
Kako su naveli, prvog dana, u petak 27. decembra skijanje će biti besplatno. Besplatna će biti i vožnja bobom na Torniku.
Tokom dana vikenda, 28. i 29. decembra, ski-pas će biti na popustu 30 odsto. Nakon otvaranja skijališta, pa sve do kraja sezone, važiće popust od 5 odsto za kupovinu ski-pasa onlajn na sajtu Skijališta Srbije.
Tokom cele sezone možete skijati uz ski-pas Skijališta Srbije, koji važi u ski-centrima Stara planina, Zlatibor, Kopaonik, Brezovica, kao i u ski-centrima u Crnoj Gori i u ski-sentru Mavrovo u Severnoj Makedoniji.
Stara planina
Cena jednodnevnog ski-pasa na Staroj planini za odrasle kreće se od 2.880 do 3.120 dinara, što zavisi od perioda zimovanja. Cene dnevne karte za ski-pas za decu kreću se od 2.130 do 2.500.
Šestodnevni ski-pas će koštati u rasponu od 11.250 do 12.000 dinara za odrasle, a za decu iznose između 7.380 i 8.000 dinara.
Shutterstock/ddisq
Tornik
Cena jednodnevnog ski-pasa na Torniku za odrasle varira između 2.880 i 3.120 dinara, što zavisi od perioda zimovanja.
Šestodnevni ski-pas će se biti u rasponu od 11.250 do 12.000 dinara. Kada je reč o deci, dnevna karta na Torniku iznosiće od 2.130 dinara do 2.500 dinara.
Cene šestodnevnog ski-pasa za decu iznose između 7.380 i 8.000 dinara.
Do ski-centra na Torniku možete da dođete sopstvenim prevozom, ali i Gold gondolom, koja pruža posebno iskustvo zahvaljujući panoramskom pogledu. Povratna karta za gondolu za odrasle osobe košta 1.500 dinara, a za decu od 6 do 11 godina 800 dinara.
Shutterstock/Nenad Cavoski
Ski-staze na Staroj planini
Na Staroj planini je skijalište Babin zub sa nadmorskom visinom od 1.758 metara i 13 kilometara uređenih staza. Staze su Konjarnik, Sunčana dolina i Markova livada.
Skijalište ima četvorosednu žičaru "Konjarnik" sa pokretnom trakom za ukrcavanje skijaša kapaciteta 1.400 skijaša na sat i ski-lift, kao i ski-vrtić.
Na lokaciji "Jabučko ravnište" nalazi se i osmosedna gondola.
Ski-staze na Zlatiboru
Ski-centar Tornik na Zlatiboru ima nadmorsku visinu 1.110–1.490 metara i ima pet staza – Tankova ravan, Čigota, Tornik, Ribnica i Zmajevac.
Opremljen je šestosednom žičarom koja ima kapacitet od 3.000 skijaša na dva sata, kao i ski-liftom.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Više od 1,5 milijardi turista putovalo je u inostranstvo tokom 2025. godine, pripremajući teren za rekordnu 2026, a neke destinacije su dobile na značaju i privlače sve više turista te se očekuje da u ovoj godini zabeleže ozbiljan rast broja poseta.
Od 10. aprila EES sistem na granicama EU stupa na snagu u punom kapacitetu te mnogi strahuju od gužvi tokom sezone letovanja jer izgleda da najavljenog odlaganja primene neće biti.
Smeštene na 950 metara nadmorske visine na planini Maljen, Divčibare sa svim svojim prirodnim lepotama su jedna od najatraktivnijih turističkih tačaka na zapadu Srbije.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
More, sunce i promena okruženja ostaju najbolji recept za punjenje baterija, ali savremeni turisti danas traže i dodatni sadržaj – aktivnosti, zabavu, istraživanje i kvalitetno vreme sa porodicom ili prijateljima.
"Nisam ni znala kako je to još od ranih dvadesetih, pa čak i ranije, jer sam uvek imala momke. Uvek je neko bio u mom životu", nikad iskrenija je Džej Lo.
Influensere čije objave o sukobu u Iranu narušavaju pažljivo izgrađenu sliku Dubaija kao bezbednog utočišta čeka sudbina "strašnija od ičega što mogu da zamisle", upozorio je britanski advokat koji je i sam bio pritvoren u tom gradu.
Umetnički kolektiv iz Njujorka MSCHF izazvao je negodovanje aktivista za prava životinja svojim najnovijim performansom u okviru kojeg je na prodaju ponudio tele rase Angus u obliku burgera i kožnih torbi, prenose danas mediji.
Ekskluzivno ostrvo Indijan Krik u Majamiju, poznato kao "Bunker milijardera", godinama privlači najbogatije ljude na svetu zahvaljujući vrhunskoj bezbednosti, privatnosti i luksuznim vilama na ogromnim parcelama uz more.
Izbegavanje hrane tri sata pre spavanja kod odraslih sa povećanim kardiometaboličkim rizikom, u istraživanju naučnika sa Nortvestern Medisin, tokom sedam i po nedelja dovelo je do poboljšanja krvnog pritiska, srčanog ritma i nivoa šećera u krvi.
Iako postoje brojni lekovi koji ublažavaju simptome, sve više ljudi traži prirodna rešenja koja im mogu pomoći da se lakše izbore sa alergijama. Jedna od biljaka koja se posebno izdvaja u prirodnoj medicini jeste kopriva, poznata po protivupalnim svojstvima.
Pored genetike, dijabetesa i visokog pritiska, svakodnevne navike,poput onoga što pijemo, mogu značajno da utiču na zdravlje bubrega, ističu stručnjaci.
Hronična bolest bubrega pogađa oko 10 odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, rečeno je danas na konferenciji povodom Svetskog dana bubrega, koji se obeležava 12. marta.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić najavila je da će minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji početi da se primenjuje kod dece.
