U Srbiji može da se skija na dosta planina, a osim dobro poznatih skijališta postoji i niz manjih koji su odlični za prve skijaške korake i upoznavanje sa ovim zimskim sportom.
Pored Kopaonika i Zlatibora planina koje su poznate kao mesta za skijanje, postoje i neka manja skijališta koja tek treba da pokažu svoj potencijal. U svakom slučaju koje god skijalište da odaberete nećete pogrešiti, jer svako ima šta da ponudi.
Žari, Sjenica
Skijalište se nalazi u Sjenici, zove se "Žari" i postoji od 2012. godine.
Celodnevni ski-pas košta svega 1.000 dinara, a poludnevni 700 dinara, a te cene su mnogo niže za decu. S obzirom na to da je Sjenica često proglašavana najhladnijim mestom u Srbiji, ovde su i temperature nešto niže te je potrebno dobro se obući.
Izvor: Prva tv
Čitavo područje Sjeničko-pešterske visoravni je planinskog karaktera, posebno je pogodna za zimske sportove. Kroz grad i u njegovoj neposrednoj blizini protiču četiri reke: Uvac, Vapa, Grabovica i Jablanica, od koji se formira Sjeničko jezero.
Naravno, hrana sa Pešterske visoravni je takođe veliki plus za obilazak ovog mesta. Ovaj ski centar funkcioniše od 2014. godine, međutim kao da tek sad dobija na popularnosti. Ski centar prima dosta skijaša, a staze imaju dobar kapacitet.
Besna kobila
Planina Besna kobila se nalazi na jugu Srbije, 40 km od Vranja, u neposrednoj blizini auto-puta. Najviši vrh se nalazi na 1.923 m nadmorske visine i sa njega mogu da se vide Kopaonik, Šara, kao i planina Rila u Bugarskoj. Besna kobila je deo Rodopskog planinskog masiva i sastavljena je uglavnom od granita.
Vrhovi su većim delom godine pod snegom. Podnožje planine čine šume, dok su viši delovi pod pašnjacima. Nadmorska visina, oblik i položaj padina, kao i velika količina snega, omogućavaju da sezona skijanja traje od polovine oktobra do aprila.
Godine 2008. formirano je Javno preduzeće "Skijalište Besna kobila", čiji je zadatak izgradnja infrastrukture i stvaranje uslova za privlačenje što većeg broja gostiju, pre svega ljubitelja skijanja.
Za ljubitelje skijanja na raspolaganju su dve uređene staze, dužine 480 m i 250 m, kao i ski-lift kapaciteta 500 skijaša na sat. Jedna od staza je osposobljena i za noćno skijanje.
Crni vrh je od Bora udaljen 30 kilometara, a najviši vrh nalazi se na 1.043 metra nadmorske visine. Prvi objekat izgrađen ovde je planinarski dom, u čijoj je neposrednoj blizini teren za skijanje sa uspinjačom.
Najviši vrh nalazi se na 1043 m nadmorske visine. Planinski masiv Crni vrh veoma je bogat kvalitetnim šumama, posebno bukovim. Blizina asfaltnog puta Bor–Žagubica, prijatna planinska klima sa dubokim snežnim pokrivačem koji traje gotovo do maja, bujno zelenilo i čist planinski vazduh učinili su da ova planina postane primamljiva za mnoge goste.
Južno od Zaječara nalazi se sportsko-rekreacioni centar "Kraljevica", u kome postoji ski-staza dugačka 650 metara. Dva topa su zadužena za pravljenje snega, a skijaše izvlači lift tipa sidro čiji je kapacitet 1.173 skijaša na sat.
Osvetljenje na stazi je kompletno završeno, čime je omogućeno i noćno skijanje.
Tara - za početnike
Tara se nalazi u zapadnom delu Srbije, oko 180 km od Beograda. Najkvalitetniji skijaški tereni na ovoj planini su u delu oko Predovog krsta, sa visinskom razlikom od 500 m. Dužina staze je od 3 do 5 km.
Na ovoj planini se nalazi i nekoliko manjih skijališta: Beli bor, Nagramak, Šljivovica i Mitrovac na Tari, sa stazama različite težine i opremljenosti.
Malo grčko ostrvo Ios mogao bi da doživi turistički procvat 2026. godine, jer sve više putnika traži autentična iskustva umesto razvikanih destinacija.
Za iskusne skijaše noćni izlazak na staze predstavlja pravi izazov i zadovoljstvo, spuštajući se uz svetla reflektora dok noćno nebo polako preuzima planinu.
Zlatibor je tokom 2025. godine potvrdio status jedne od najjačih turističkih destinacija u Srbiji, ostvarivši više od 1,29 miliona noćenja i snažan rast u svim ključnim pokazateljima turističkog prometa.
Rutinski prelazak granice pretvorio se u pravu noćnu moru za jednog putnika iz Srbije. Iako je na srpskoj strani prelaza "Đerdap" sve prošlo bez problema, susret sa rumunskim carinicima 24. januara završio se neslavno – zabranom ulaska i poništenim pečatom.
Vlada Bugarske u ostavci odobrila je Nacrt sporazuma između vlada Bugarske i Srbije o otvaranju zajedničkog graničnog prelaza "Kalotina 2 - Gradina 2".
Srpski i grčki policajci patroliraće zajedno u najposećenijim turističkim mestima tokom sezone, u okviru sporazuma dve zemlje čiji je cilj veća bezbednost i lakša komunikacija sa turistima.
Planirano uvođenje jedinstvene turističke vize za zemlje Zaliva, poznate kao GCC Grand Tours Visa, ponovo je odloženo i sada se očekuje tokom 2026. godine.
Činjenica je da mnogi svesno ulaze u rizik i olako shvataju jasno postavljena pravila boravka u zemljama Evropske unije, i iz nekog razloga na svojoj koži ih testiraju.
Smeštene na oko 1.000 metara nadmorske visine i udaljene na oko sat ipo vremena vožnje od Beograda, Divčibare su tokom novogodišnjih praznika pune gostiju iz Srbije, ali i iz regiona.
Najpopularnija srpska planina Zlatibor opravdava i ove zimske sezone taj epitet jer su desetine hiljada turista već došle na planinu uoči praznika, a za doček Nove godine biće i do 100.000 ljudi.
Skijališta Srbije obaveštavaju sve ljubitelje skijanja da su devet staza i osam instalacija trenutno u funkciji na Kopaoniku, a noćna staza Karaman greben počinje sa radom od sutra, dok gondola Brzeće – Mali Karaman startuje 27. decembra.
Malo grčko ostrvo Ios mogao bi da doživi turistički procvat 2026. godine, jer sve više putnika traži autentična iskustva umesto razvikanih destinacija.
Za iskusne skijaše noćni izlazak na staze predstavlja pravi izazov i zadovoljstvo, spuštajući se uz svetla reflektora dok noćno nebo polako preuzima planinu.
Zlatibor je tokom 2025. godine potvrdio status jedne od najjačih turističkih destinacija u Srbiji, ostvarivši više od 1,29 miliona noćenja i snažan rast u svim ključnim pokazateljima turističkog prometa.
Rutinski prelazak granice pretvorio se u pravu noćnu moru za jednog putnika iz Srbije. Iako je na srpskoj strani prelaza "Đerdap" sve prošlo bez problema, susret sa rumunskim carinicima 24. januara završio se neslavno – zabranom ulaska i poništenim pečatom.
Vlada Bugarske u ostavci odobrila je Nacrt sporazuma između vlada Bugarske i Srbije o otvaranju zajedničkog graničnog prelaza "Kalotina 2 - Gradina 2".
Ilon Mask je krajem 2013. godine poslao imejl Džefriju Epstajnu kako bi dogovorio posetu njegovom karipskom ostrvu, otkrivaju dokumenta koja je američko Ministarstvo pravde objavilo u petak.
Procentulani prikaz svake evropske države koji se zaista nalazi u Evropi, iznenadio je mnoge, pre svega zbog Grenlanda koji je poslednjih nedelja "vruća tema".
Britanska Agencija za standarde hrane (FSA) potvrdila je prisustvo toksina cereulida u pojedinim proizvodima za ishranu beba kompanije "Nestle", koji su ranije ovog meseca povučeni sa tržišta.
Pčelinji otrov, poznat i kao apitoksin, već vekovima se koristi u tradicionalnoj medicini zbog svojih potencijalno lekovitih svojstava. U kontrolisanim uslovima, pčelinji otrov se primenjuje kod određenih reumatskih i neuroloških oboljenja.
-orig-orig.png)
