Svetski poznate destinacije kao što su Mikonos i Santorini lako se prepoznaju na fotografijama, delom zahvaljujući njihovoj karakterističnoj arhitekturi koju odlikuju plavo-bele boje.
Influenseri vole da se fotografišu ispred belih kuća sa plavim akcentima i vratima na ovim ostrvima. Ali zašto su kuće na grčkim ostrvima plave i bele?
Mnogi ljudi prepoznaju plavu i belu kao ikonične boje Grčke. To su boje zastave. Takođe su boje svetlog mora i neba koje su sinonim za prelepi Mediteran.
Međutim, na Kikladeskim ostrvima, karakteristične plave i bele boje kuća nisu zasnovane na simbolici boja unutar Grčke. Zapravo, postoji nekoliko razloga iza ove ikonične karakteristike grčke ostrvske arhitekture.
Ovo su uglavnom bili praktični razlozi.
Hlađenje ostrvskih kuća leti
Mnoge kuće na ostrvima kao što su Mikonos, Santorini, Paros i Naksos prvobitno su bile izgrađene od kamena. Ovo je bila praktična odluka jer drvo nije bilo lako pronaći na stenovitim Egejskim ostrvima.
Međutim, stenoviti teren je tamnije boje. Ovo je predstavljalo problem tokom sunčanih grčkih leta. Sunčeva svetlost koja udara o kuće bila bi apsorbovana od strane tamnog kamena, čineći unutrašnjost nepodnošljivo vrelom.
Stoga su stanovnici počeli da farbaju kamenje u belo kako bi rashladili unutrašnje prostore. Proces je bio uspešan, rezultirajući hladnijim i udobnijim kućama na ostrvima.
Shutterstock/fokke baarssen
Kako je kolera uticala na dizajn kuća?
Godine 1938, nacionalnim nalogom je naređeno farbanje ostrvskih kuća u plavo i belo. U to vreme, Grčka je patila od epidemije kolere tokom diktature Ioanisa Metaksasa. U pokušaju da suzbije bolest, on je naredio građanima da okreče svoje kuće.
Ovo danas može zvučati čudno, ali kreč korišćen za farbanje kuća sadržao je krečnjak. Krečnjak je moćan dezinfekciono sredstvo, a u to vreme nije bilo mnogo drugih uobičajeno korišćenih sredstava za dezinfekciju.
Shutterstock/Roman Sigaev
Građani Grčke su tako okrečili svoje kuće kako bi ih dezinfikovali i smanjili širenje kolere.
Šta je sa plavom bojom grčkih ostrvskih kuća?
Iako je plava najčešća boja za vrata i prozore na Kikladskim ostrvima, nije jedina. Zapravo, ako prošetate mnogim ostrvima, primetićete akcente crvene, zelene i braon boje, pored plave.
Međutim, živa plava boja i dalje dominira Kikladeskim pejzažem. Zašto je to tako?
Shutterstock/Svetlana Ryajentseva
Sve se svodi na cenu. Ribari i drugi pomorci farbali su svoje prozore i vrata sa onim što bi ostalo nakon farbanja njihovih čamaca. Zbog svojih komponenti, plava je obično bila najjeftinija dostupna boja.
Plava boja korišćena za grčke ostrvske kuće napravljena je od mešavine krečnjaka i sredstva za čišćenje nazvanog "loulaki", što je bila vrsta plavog talka koji su većina ostrvljana imali kod kuće. Stoga je plava boja bila veoma laka za pravljenje.
Vojna diktatura nameće kolor šemu
Lepota boja grčkih ostrvskih kuća postala je obavezna tokom vojne diktature koja je preuzela vlast u Grčkoj 1967. godine. Režim je verovao da će ove boje inspirisati patriotizam i odražavati grčki nacionalizam.
Na kraju, 1974. godine donet je zakon kojim se nalaže farbanje grčkih ostrvskih kuća u plavo i belo.
Shutterstock/ZGPhotography
Iako su ovi propisi sada ublaženi, plave i bele boje grčkih ostrva postale su veliki mamac za turiste. Stoga mnogi ostrvljani i dalje farbaju svoje kuće u ove boje. U suštini, to je zbog praktičnih razloga zbog kojih su počeli da koriste ove boje i zato što su dobre za turizam.
Šetajući danas po Kikladeskim ostrvima, posetioci lako mogu pronaći kuće sa originalnim zemljanim kamenjem ili blago drugačijim bojama.
Međutim, plava i bela i dalje dominiraju grčkim ostrvskim dizajnom, a ostrvske kuće su poznate po ovoj popularnoj kolor šemi širom sveta, piše Greek Reporter.
Avio-kompanija Viz er će u periodu od 16. aprila do 19. maja ove godine umesto do Bazela leteti sa niškog aerodroma do Štutgarta, navodi se na sajtu Aerodroma Srbija.
Grčka u 2026. godini pravi veliki iskorak u jačanju svoje turističke ponude, uz značajno proširenje mreže direktnih avio-letova ka ključnim destinacijama širom sveta.
Niška banja važi za jednu od najstarijih termalnih banja u Srbiji, njene lekovite izvore koristili su još Rimljani, a danas privlači domaće i strane goste, stare i mlade.
Aomori u Japanu smatra se gradom s najviše snežnih padavina na svetu – u glavnom gradu prefekture Aomori i na najvećem japanskom ostrvu svake godine u proseku padne 7,9 metara snega.
Hotel na stadionu engleskog fudbalskog kluba Blekpul uveo je novčane kazne do 2.500 funti (oko 2.900 evra) ukoliko tokom utakmica gledaju teren kroz prozor svojih soba, prenosi GB News.
Svetski gradovi koji su poznati po velikom broju Srba svakako su Beč i Čikago, ali i Malta se godinama unazad izdvaja kao popularna radna destinacija za naše građane.
Avio-kompanija Viz er će u periodu od 16. aprila do 19. maja ove godine umesto do Bazela leteti sa niškog aerodroma do Štutgarta, navodi se na sajtu Aerodroma Srbija.
Grčka u 2026. godini pravi veliki iskorak u jačanju svoje turističke ponude, uz značajno proširenje mreže direktnih avio-letova ka ključnim destinacijama širom sveta.
Ruskinja i blogerka, Ksenija Pavlova, jedna je od brojnih koja je pre tri godina, a usled teške političke situacije u Rusiji, preko noći morala da ostavi sve za sobom i odluči se za život u Srbiji.
Totalna euforija ove subote zavladaće u Grandovom studiju, a sve zbog kandidata koji su priredili atmosferu zbog koje žiri Zvezda Granda nije ni poželeo da sedne.
Jetra je jedan od najvažnijih organa u našem telu i direktno utiče na celokupno zdravlje. Zbog toga je od presudne važnosti da joj posvetimo posebnu pažnju.
Uzimanje paracetamola tokom trudnoće je bezbedno i nema dokaza da povećava rizik od autizma, ADHD-a i razvojnih problema kod dece, zaključili su stručnjaci koji su sproveli najnovije obimno istraživanje, prenosi danas BBC.
Učestalost mokrenja može biti pokazatelj opšteg zdravstvenog stanja, a optimalan broj odlazaka u toalet tokom dana zavisi od više faktora, uključujući i godine života.
