Svetski poznate destinacije kao što su Mikonos i Santorini lako se prepoznaju na fotografijama, delom zahvaljujući njihovoj karakterističnoj arhitekturi koju odlikuju plavo-bele boje.
Influenseri vole da se fotografišu ispred belih kuća sa plavim akcentima i vratima na ovim ostrvima. Ali zašto su kuće na grčkim ostrvima plave i bele?
Mnogi ljudi prepoznaju plavu i belu kao ikonične boje Grčke. To su boje zastave. Takođe su boje svetlog mora i neba koje su sinonim za prelepi Mediteran.
Međutim, na Kikladeskim ostrvima, karakteristične plave i bele boje kuća nisu zasnovane na simbolici boja unutar Grčke. Zapravo, postoji nekoliko razloga iza ove ikonične karakteristike grčke ostrvske arhitekture.
Ovo su uglavnom bili praktični razlozi.
Hlađenje ostrvskih kuća leti
Mnoge kuće na ostrvima kao što su Mikonos, Santorini, Paros i Naksos prvobitno su bile izgrađene od kamena. Ovo je bila praktična odluka jer drvo nije bilo lako pronaći na stenovitim Egejskim ostrvima.
Međutim, stenoviti teren je tamnije boje. Ovo je predstavljalo problem tokom sunčanih grčkih leta. Sunčeva svetlost koja udara o kuće bila bi apsorbovana od strane tamnog kamena, čineći unutrašnjost nepodnošljivo vrelom.
Stoga su stanovnici počeli da farbaju kamenje u belo kako bi rashladili unutrašnje prostore. Proces je bio uspešan, rezultirajući hladnijim i udobnijim kućama na ostrvima.
Shutterstock/fokke baarssen
Kako je kolera uticala na dizajn kuća?
Godine 1938, nacionalnim nalogom je naređeno farbanje ostrvskih kuća u plavo i belo. U to vreme, Grčka je patila od epidemije kolere tokom diktature Ioanisa Metaksasa. U pokušaju da suzbije bolest, on je naredio građanima da okreče svoje kuće.
Ovo danas može zvučati čudno, ali kreč korišćen za farbanje kuća sadržao je krečnjak. Krečnjak je moćan dezinfekciono sredstvo, a u to vreme nije bilo mnogo drugih uobičajeno korišćenih sredstava za dezinfekciju.
Shutterstock/Roman Sigaev
Građani Grčke su tako okrečili svoje kuće kako bi ih dezinfikovali i smanjili širenje kolere.
Šta je sa plavom bojom grčkih ostrvskih kuća?
Iako je plava najčešća boja za vrata i prozore na Kikladskim ostrvima, nije jedina. Zapravo, ako prošetate mnogim ostrvima, primetićete akcente crvene, zelene i braon boje, pored plave.
Međutim, živa plava boja i dalje dominira Kikladeskim pejzažem. Zašto je to tako?
Shutterstock/Svetlana Ryajentseva
Sve se svodi na cenu. Ribari i drugi pomorci farbali su svoje prozore i vrata sa onim što bi ostalo nakon farbanja njihovih čamaca. Zbog svojih komponenti, plava je obično bila najjeftinija dostupna boja.
Plava boja korišćena za grčke ostrvske kuće napravljena je od mešavine krečnjaka i sredstva za čišćenje nazvanog "loulaki", što je bila vrsta plavog talka koji su većina ostrvljana imali kod kuće. Stoga je plava boja bila veoma laka za pravljenje.
Vojna diktatura nameće kolor šemu
Lepota boja grčkih ostrvskih kuća postala je obavezna tokom vojne diktature koja je preuzela vlast u Grčkoj 1967. godine. Režim je verovao da će ove boje inspirisati patriotizam i odražavati grčki nacionalizam.
Na kraju, 1974. godine donet je zakon kojim se nalaže farbanje grčkih ostrvskih kuća u plavo i belo.
Shutterstock/ZGPhotography
Iako su ovi propisi sada ublaženi, plave i bele boje grčkih ostrva postale su veliki mamac za turiste. Stoga mnogi ostrvljani i dalje farbaju svoje kuće u ove boje. U suštini, to je zbog praktičnih razloga zbog kojih su počeli da koriste ove boje i zato što su dobre za turizam.
Šetajući danas po Kikladeskim ostrvima, posetioci lako mogu pronaći kuće sa originalnim zemljanim kamenjem ili blago drugačijim bojama.
Međutim, plava i bela i dalje dominiraju grčkim ostrvskim dizajnom, a ostrvske kuće su poznate po ovoj popularnoj kolor šemi širom sveta, piše Greek Reporter.
U jeku medijske pompe koja se trenutno dešava povodom odlaganja letova, srpski turisti koji su planirali u Turske mogu da očekuju da će se letovi odvijati normalno, kako sada, tako i tokom leta.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Jutjuberka Hana Hamar podelila je iskustvo života na Islandu, zemlji koju često nazivaju "najbezbednijom na svetu" u koju se preselila iz Australije, ali je tamo provela samo sedam meseci.
Privatnim ugostiteljima je dozvoljeno da odbiju deci pristup u lokale, saopštila je vlada švajcarskog kantona Argau, nakon što je jedan vlasnik lokalnog kafea odbio da primi goste mlađe od 14 godina, prenose švajcarski mediji.
U jeku medijske pompe koja se trenutno dešava povodom odlaganja letova, srpski turisti koji su planirali u Turske mogu da očekuju da će se letovi odvijati normalno, kako sada, tako i tokom leta.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
More, sunce i promena okruženja ostaju najbolji recept za punjenje baterija, ali savremeni turisti danas traže i dodatni sadržaj – aktivnosti, zabavu, istraživanje i kvalitetno vreme sa porodicom ili prijateljima.
Izbegavanje hrane tri sata pre spavanja kod odraslih sa povećanim kardiometaboličkim rizikom, u istraživanju naučnika sa Nortvestern Medisin, tokom sedam i po nedelja dovelo je do poboljšanja krvnog pritiska, srčanog ritma i nivoa šećera u krvi.
Iako postoje brojni lekovi koji ublažavaju simptome, sve više ljudi traži prirodna rešenja koja im mogu pomoći da se lakše izbore sa alergijama. Jedna od biljaka koja se posebno izdvaja u prirodnoj medicini jeste kopriva, poznata po protivupalnim svojstvima.
Pored genetike, dijabetesa i visokog pritiska, svakodnevne navike,poput onoga što pijemo, mogu značajno da utiču na zdravlje bubrega, ističu stručnjaci.
Hronična bolest bubrega pogađa oko 10 odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, rečeno je danas na konferenciji povodom Svetskog dana bubrega, koji se obeležava 12. marta.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić najavila je da će minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji početi da se primenjuje kod dece.
