Svetski poznate destinacije kao što su Mikonos i Santorini lako se prepoznaju na fotografijama, delom zahvaljujući njihovoj karakterističnoj arhitekturi koju odlikuju plavo-bele boje.
Influenseri vole da se fotografišu ispred belih kuća sa plavim akcentima i vratima na ovim ostrvima. Ali zašto su kuće na grčkim ostrvima plave i bele?
Mnogi ljudi prepoznaju plavu i belu kao ikonične boje Grčke. To su boje zastave. Takođe su boje svetlog mora i neba koje su sinonim za prelepi Mediteran.
Međutim, na Kikladeskim ostrvima, karakteristične plave i bele boje kuća nisu zasnovane na simbolici boja unutar Grčke. Zapravo, postoji nekoliko razloga iza ove ikonične karakteristike grčke ostrvske arhitekture.
Ovo su uglavnom bili praktični razlozi.
Hlađenje ostrvskih kuća leti
Mnoge kuće na ostrvima kao što su Mikonos, Santorini, Paros i Naksos prvobitno su bile izgrađene od kamena. Ovo je bila praktična odluka jer drvo nije bilo lako pronaći na stenovitim Egejskim ostrvima.
Međutim, stenoviti teren je tamnije boje. Ovo je predstavljalo problem tokom sunčanih grčkih leta. Sunčeva svetlost koja udara o kuće bila bi apsorbovana od strane tamnog kamena, čineći unutrašnjost nepodnošljivo vrelom.
Stoga su stanovnici počeli da farbaju kamenje u belo kako bi rashladili unutrašnje prostore. Proces je bio uspešan, rezultirajući hladnijim i udobnijim kućama na ostrvima.
Shutterstock/fokke baarssen
Kako je kolera uticala na dizajn kuća?
Godine 1938, nacionalnim nalogom je naređeno farbanje ostrvskih kuća u plavo i belo. U to vreme, Grčka je patila od epidemije kolere tokom diktature Ioanisa Metaksasa. U pokušaju da suzbije bolest, on je naredio građanima da okreče svoje kuće.
Ovo danas može zvučati čudno, ali kreč korišćen za farbanje kuća sadržao je krečnjak. Krečnjak je moćan dezinfekciono sredstvo, a u to vreme nije bilo mnogo drugih uobičajeno korišćenih sredstava za dezinfekciju.
Shutterstock/Roman Sigaev
Građani Grčke su tako okrečili svoje kuće kako bi ih dezinfikovali i smanjili širenje kolere.
Šta je sa plavom bojom grčkih ostrvskih kuća?
Iako je plava najčešća boja za vrata i prozore na Kikladskim ostrvima, nije jedina. Zapravo, ako prošetate mnogim ostrvima, primetićete akcente crvene, zelene i braon boje, pored plave.
Međutim, živa plava boja i dalje dominira Kikladeskim pejzažem. Zašto je to tako?
Shutterstock/Svetlana Ryajentseva
Sve se svodi na cenu. Ribari i drugi pomorci farbali su svoje prozore i vrata sa onim što bi ostalo nakon farbanja njihovih čamaca. Zbog svojih komponenti, plava je obično bila najjeftinija dostupna boja.
Plava boja korišćena za grčke ostrvske kuće napravljena je od mešavine krečnjaka i sredstva za čišćenje nazvanog "loulaki", što je bila vrsta plavog talka koji su većina ostrvljana imali kod kuće. Stoga je plava boja bila veoma laka za pravljenje.
Vojna diktatura nameće kolor šemu
Lepota boja grčkih ostrvskih kuća postala je obavezna tokom vojne diktature koja je preuzela vlast u Grčkoj 1967. godine. Režim je verovao da će ove boje inspirisati patriotizam i odražavati grčki nacionalizam.
Na kraju, 1974. godine donet je zakon kojim se nalaže farbanje grčkih ostrvskih kuća u plavo i belo.
Shutterstock/ZGPhotography
Iako su ovi propisi sada ublaženi, plave i bele boje grčkih ostrva postale su veliki mamac za turiste. Stoga mnogi ostrvljani i dalje farbaju svoje kuće u ove boje. U suštini, to je zbog praktičnih razloga zbog kojih su počeli da koriste ove boje i zato što su dobre za turizam.
Šetajući danas po Kikladeskim ostrvima, posetioci lako mogu pronaći kuće sa originalnim zemljanim kamenjem ili blago drugačijim bojama.
Međutim, plava i bela i dalje dominiraju grčkim ostrvskim dizajnom, a ostrvske kuće su poznate po ovoj popularnoj kolor šemi širom sveta, piše Greek Reporter.
Naslonim dlan na jedan kamen. Da umem da govorim kamenim jezikom, sada bih upitao tu belu materiju kako i kada je postala deo ovog čuda zvanog Crna Korkira. Ili grad Korčula.
Prošlo je godinu dana od početka uvođenja sistema ulaska i izlaska (EES) na spoljnim granicama Evropske unije, koji je doneo velike promene u načinu kontrole putnika iz zemalja koje nisu članice EU.
Prošlo je godinu dana od početka uvođenja sistema ulaska i izlaska (EES) na spoljnim granicama Evropske unije, koji je doneo velike promene u načinu kontrole putnika iz zemalja koje nisu članice EU.
Upravo činjenica da nije među najrazvikanijim srpskim banjama jedan je od razloga zbog kojih bi mogla da bude zanimljiva onima koji traže mirniji predah od grada.
Naslonim dlan na jedan kamen. Da umem da govorim kamenim jezikom, sada bih upitao tu belu materiju kako i kada je postala deo ovog čuda zvanog Crna Korkira. Ili grad Korčula.
Prošlo je godinu dana od početka uvođenja sistema ulaska i izlaska (EES) na spoljnim granicama Evropske unije, koji je doneo velike promene u načinu kontrole putnika iz zemalja koje nisu članice EU.
Krista Pajk, žena koja je osuđena na smrt, otpuštena je iz bolnice i vraćena u zatvor – deset dana nakon što je preživela neuspešno izvršenje smrtne kazne.
Ipak, ako počnu da se pojavljuju često, bez vidljivog razloga ili na neuobičajenim delovima tela, modrice mogu biti znak da je potrebno proveriti zdravstveno stanje.
Zdravstvene vlasti okruga Los Anđeles upozorile su stanovnike da izbegavaju kontakt sa divljim životinjama nakon što je u Vestlejk Vilidžu pronađen rakun zaražen besnilom.
Sardina je jedna od namirnica koju često nepravedno zanemarujemo. Iako je pristupačna i jednostavna za pripremu, ova riba sadrži niz važnih nutrijenata koji mogu da budu koristan deo uravnotežene ishrane.
