Jutjuberka Hana Hamar podelila je iskustvo života na Islandu, zemlji koju često nazivaju "najbezbednijom na svetu" u koju se preselila iz Australije, ali je tamo provela samo sedam meseci.
Posle raskida i otkaza spakovala je sve stvari i iz Australije i preselila se na Island, ali se nakon samo sedam meseci vratila kući zbog niza neočekivanih razloga.
Potraga za porodičnim korenima na Islandu
Na preseljenje se odlučila nakon što je Island, prema Globalnom indeksu mira za 2025. godinu, ponovo proglašen najmirnijom zemljom na svetu. Tu titulu drži već godinama, a na vrhu je zbog visokog nivoa bezbednosti, izostanka unutrašnjih sukoba i niske militarizacije.
Hana je na svom Jutjub kanalu ispričala da je osetila "poriv" da se preseli i istraži majčine korene.
"Moja mama je sa Islanda, a u Australiju se preselila tek u tridesetim“, rekla je.
"Moja mama poznaje otprilike pola Islanda. Ako išta znate o toj zemlji, onda znate da je reč o sićušnom mestu sa oko 300.000 stanovnika. To je stvarno malo. Na ulici sam sretala Islanđane koji poznaju moju mamu." Zahvaljujući porodičnim vezama, posao je obezbedila još pre dolaska.
"Vreme na Islandu ne prašta"
Iako je Island opisala kao "neverovatno" mesto, na kojem je, između ostalog, planinarila po aktivnom vulkanu, neki aspekti života tamo ipak su je iznenadili. Za sedam meseci doživela je i leto i zimu, a posebno je upozorila na narandžasta i crvena vremenska upozorenja, koja stanovnici shvataju veoma ozbiljno. Crveno upozorenje je najviši nivo i označava ekstremne uslove koji mogu biti opasni.
"Na Islandu morate biti veoma oprezni da biste ostali bezbedni i ne smete voziti kada vreme to ne dozvoljava, jer vreme tamo ne prašta“, rekla je.
"Tokom tih sedam meseci doživela sam nekoliko narandžastih upozorenja." Jednom je letela tokom takvog upozorenja, što je opisala kao "najstrašnije iskustvo" u životu.
Ipak, glavni razlog zbog kojeg je na kraju otišla bili su problemi sa snom tokom mračnih islandskih zima, kada dnevnog svetla gotovo i nema.
"Da budem potpuno iskrena, najveći razlog zbog kojeg sam rezervisala let i odlučila da se vratim kući bio je san. Nisam se dobro nosila sa nesanicom i nisam imala mnogo ljudi oko sebe koji bi mi pomogli da zadržim neku rutinu“, objasnila je.
"Osećala sam se veoma usamljeno u zemlji u kojoj nemam svoj krug prijatelja ni užu porodicu. Uz to, zbog jako lošeg sna imala sam osećaj da me sve to psihički lomi. Bila sam toliko neispavana da sam se jedva terala na posao, a u mraku je veoma teško ostati pozitivan kada nisi spavao“, dodala je.
Kao najveći kulturološki šok Hana Hamar izdvojila je razliku u otvorenosti ljudi u poređenju sa Australijom.
"Verujem da su, kada ih jednom upoznate, među najljubaznijim ljudima koje ćete sresti, ali je teško dopreti do njih“, rekla je. "Kulturološki šok bio mi je već to što ljudi ne govore ‘ćao’ dok hodaju ulicom. Nisu tako otvoreno srdačni kao u Australiji."
Drugi veliki izazov bili su troškovi života. Prema njenim rečima, cene namirnica znale su da budu i tri puta više nego u Australiji.
"Većinu vremena živela sam od najjeftinijeg mesa i zaista nezdrave, prerađene hrane. Nisam imala osećaj da mogu da priuštim voće i povrće. Ako niste bogati, jesti u restoranima zapravo nije opcija“, rekla je.
Drugačija kultura odlazaka na dejt
Jutjuberka je primetila i da je kultura dejtovanja na Islandu mnogo opuštenija nego u Australiji.
"Na početku su svi prijatelji, možda spavamo zajedno nakon izlaska ili nešto slično, a onda, ako se dopadnemo jedno drugom, možda počnemo ozbiljnije da se upoznajemo“, objasnila je. "Ne ide se prvo na klasično upoznavanje pa tek onda dalje. Razgovarala sam sa mnogo ljudi koji žive na Islandu i kažu da je to zaista tako."
Preduzeće "Srbijavoz" objavilo je danas da je došlo do prekida saobraćaja voza na relaciji Subotica-Segedin zbog smetnje na infrastrukturnim kapacitetima.
Putna elektronska dozvola Evropske unije (ETIAS) počeće da se koristi u poslednjem kvartalu 2026. godine, a EU će tačan datum pokretanja objaviti par meseci pre toga.
Sve više putnika iz regiona ove godine menja svoje planove i bira sigurnije, bliže destinacije za odmor. U takvom okruženju, Crna Gora se nameće kao logičan i sve popularniji izbor, posebno među turistima iz Srbije.
Aerodrom Morava u Lađevcima iz godine u godinu postaje sve popularnija vazdušna luka u Srbiji, a najviše putnika beleži se na letovima ka Solunu i Tivtu tokom letnje sezone.
Air India navodno uvodi novu, kontroverznu politiku koja bi mogla da utiče na plate kabinskog osoblja u zavisnosti od njihove telesne mase, prenose mediji.
Najbogatiji ljudi iz sveta zabave sve češće okreću leđa najpoznatijim turističkim mestima i biraju destinacije za koje većina Amerikanaca možda nikada nije ni čula.
Preduzeće "Srbijavoz" objavilo je danas da je došlo do prekida saobraćaja voza na relaciji Subotica-Segedin zbog smetnje na infrastrukturnim kapacitetima.
Putna elektronska dozvola Evropske unije (ETIAS) počeće da se koristi u poslednjem kvartalu 2026. godine, a EU će tačan datum pokretanja objaviti par meseci pre toga.
Male promene u svakodnevnoj rutini mogu da imaju veliki uticaj na telesnu težinu i opšte zdravlje. Umesto naglih i restriktivnih dijeta, stručnjaci savetuju postepeno usvajanje zdravih navika.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Okružnog zatvora u Beogradu, koji su 23. marta krenuli na humanitarno hodočašće ka manastiru Ostrog, prešli su granicu sa Crnom Gorom i bratski i srdačno su dočekani na Žabljaku.
Glumac Čening Tejtum otkrio je da se tokom oporavka od operacije ramena suočio sa ozbiljnim psihičkim oscilacijama, navodeći da je prošao kroz jedan od najtežih perioda.
Karte za koncert osmi Jakova Jozinovića u Sava centru ponovo su rasprodate neverovatnom brzinom, te se mnogi sada nadaju novom datumu, što prema izjavama mladog pevača, nije nemoguće.
Suptilni znakovi depresije često su prisutni dugo pre nego što stanje postane ozbiljno i preraste u duboku emocionalnu krizu. Potiskivanje sopstvenih potreba, umanjivanje lične vrednosti i dugotrajna unutrašnja iscrpljenost mogu ostati neprepoznati godinama.
Poboljšanje zdravlja creva ne mora da podrazumeva velike promene u ishrani niti ulaganje u skupe dodatke. Nutricionisti ističu da nekoliko jednostavnih svakodnevnih navika može da dovede do primetne razlike u kratkom roku.
Grčki jogurt i skyr (skir) mogu pomoći u mršavljenju zahvaljujući visokom sadržaju proteina i probiotika, navode nutricionisti, ističući da izbor zavisi od individualnih potreba i ciljeva.
