Železno, na nemačkom Ajzenštat (Eisenstadt), glavni je grad austrijske savezne pokrajine Gradišće i pripada mestima na kojem u jednom pogledu možete obuhvatiti veliki deo srednjoevropske istorije.
Železno se nalazi šezdesetak kilometara južno od Beča, onde gde se istočni obronci Alpa spuštaju u Panonsku niziju. Broji tek nešto više od deset hiljada stanovnika, ali uprkos svojoj veličini ima izuzetno bogato kulturno i istorijsko nasleđe, epitet Hajdnovog grada i važnu ulogu u identitetu gradišćanskih Hrvata.
Grad koji je promenio državu
Istorija Železnog seže u srednji vek, iako je područje bilo naseljeno još u rimsko doba. Prvi pisani pomen grada potiče iz 12. veka, a vekovima je bio deo Ugarskog kraljevstva. U 17. veku grad prelazi u posed plemićke porodice Esterhazi (Esterházy), koja će presudno uticati na njegov razvoj.
Esterhazijevi su Železno pretvorili u reprezentativno središte svoje moći i kulture, gradili su raskošne palate i velikodušno podržavali umetnost. Za grad je posebno značajan 18. vek, kada je njihov dvorski kompozitor postao Jozef Hajdn (Joseph Haydn).
Nakon raspada Austrougarske monarhije 1921. godine Gradišće postaje deo Austrije, a Železno glavni grad, što je ostao do danas – štaviše, najmanji je glavni grad neke austrijske pokrajine.
Najpoznatija znamenitost svakako je dvorac Esterhazi, impresivna barokna građevina koja dominira središtem grada. Dvorac je tokom vekova dograđivan i preuređivan, a danas je otvoren za posetioce. Posebno je poznata Hajdnova dvorana, čija se akustika ubraja među najbolje u Evropi, pa se u njoj i danas održavaju koncerti klasične muzike.
U gradu se nalazi i Crkva na bregu (Bergkirche), barokna crkva na uzvišenju u kojoj je Hajdn sahranjen, a u sklopu crkve nalazi se i slikovito Kalvarijsko brdo. Posetioci mogu razgledati i Hajdnovu kuću, u kojoj je kompozitor živeo više od trideset godina; danas je uređena kao muzej posvećen njegovom životu i radu.
Lepa arhitektura ovog malog grada, uređeni trgovi i mirna atmosfera već na prvi pogled odaju duh tipičnog malog srednjoevropskog grada. Okolina Železnog nudi brojne mogućnosti za izlete i aktivan odmor. Nežidersko jezero (Nojzidlersko jezero / Neusiedler See) jedno je od najvećih stepskih jezera u Evropi i deo je UNESCO-ove svetske baštine, udaljeno svega petnaestak minuta vožnje.
Dok razgledate Železno, moglo bi vam se učiniti da čujete hrvatski jezik, iako verovatno nećete biti sasvim sigurni. Hrvati su na prostor onoga što je mnogo kasnije postalo Burgenland, odnosno Gradišće, stigli još u 16. veku i ta je austrijska manjina poznata po tome što čuva stare narodne običaje i arhaični jezik.
Tokom gotovo pet vekova uspeli su da očuvaju svoj jezik, običaje i kulturni identitet, uprkos životu van matične domovine. U Železnom deluju hrvatske kulturne ustanove, mediji i udruženja, a postoje i dvojezične škole, kao i crkvene službe na hrvatskom jeziku. Od akademske 2018/2019. godine na Pedagoškoj akademiji u Železnom može se studirati i hrvatski jezik.
Gradišće je poznato po vinogradarstvu i kvalitetnim vinima, a poseta Železnom pruža priliku za degustaciju lokalnih sorti poput Grinera Veltlinera (Grüner Veltliner), Velšrizlinga (Welschriesling) i Blaufrankiša (Blaufränkisch). U gastronomiji te regije prepliću se ukusi austrijske, mađarske i hrvatske kuhinje. Restorani nude tradicionalna jela od divljači, razne varijante gulaša, domaće sireve i, naravno – štrudle.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Više od 1,5 milijardi turista putovalo je u inostranstvo tokom 2025. godine, pripremajući teren za rekordnu 2026, a neke destinacije su dobile na značaju i privlače sve više turista te se očekuje da u ovoj godini zabeleže ozbiljan rast broja poseta.
Hiljade putnika ostalo je zbijeno u halama Dubai International Airport‑a dok su brojni letovi kasnili ili otkazani, usled eskalacije sukoba sa Iranom i zatvaranja vazdušnog prostora u regionu.
Termalno kupalište Szechenyi jedno je od najvećih atrakcija Budimpešte, a ujedno i jedno od najboljih i najvećih termalnih kupališta u Evropi. Ovih dana, posetioci baš i nemaju reči hvale.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Jutjuberka Hana Hamar podelila je iskustvo života na Islandu, zemlji koju često nazivaju "najbezbednijom na svetu" u koju se preselila iz Australije, ali je tamo provela samo sedam meseci.
Privatnim ugostiteljima je dozvoljeno da odbiju deci pristup u lokale, saopštila je vlada švajcarskog kantona Argau, nakon što je jedan vlasnik lokalnog kafea odbio da primi goste mlađe od 14 godina, prenose švajcarski mediji.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
More, sunce i promena okruženja ostaju najbolji recept za punjenje baterija, ali savremeni turisti danas traže i dodatni sadržaj – aktivnosti, zabavu, istraživanje i kvalitetno vreme sa porodicom ili prijateljima.
Više od 1,5 milijardi turista putovalo je u inostranstvo tokom 2025. godine, pripremajući teren za rekordnu 2026, a neke destinacije su dobile na značaju i privlače sve više turista te se očekuje da u ovoj godini zabeleže ozbiljan rast broja poseta.
Holivud pod pojačanim merama bezbednosti dočekuje 98. dodelu Oskara, nakon što je FBI upozorio kalifornijske organe reda na mogućnost iranske odmazde dronovima ka zapadnoj obali SAD.
Preminula je čuvena italijanska glumica i voditeljka Enrika Bonakorti, u 77. godini života, kako prenose italijanski mediji, dugo je bolovala od teške bolesti – rak pankreasa.
Kao i svake godine na kraju ceremonije dodele Oskara, oko 1.500 gostiju će preći iz Dolbi teatra u prostranu balsku dvoranu Rej Dolbi, gde će se i ove godine na Balu guvernera na meniju naći brojni specijaliteti svetski poznatog kuvara Volfganga Paka.
Slovenački košarkaš Luka Dončić, zvezda Los Angeles Lakers, prvi put je viđen u javnosti nakon što je potvrđeno da je raskinuo veridbu sa dugogodišnjom partnerkom Anamarijom Goltes.
Pored genetike, dijabetesa i visokog pritiska, svakodnevne navike,poput onoga što pijemo, mogu značajno da utiču na zdravlje bubrega, ističu stručnjaci.
Hronična bolest bubrega pogađa oko 10 odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, rečeno je danas na konferenciji povodom Svetskog dana bubrega, koji se obeležava 12. marta.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić najavila je da će minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji početi da se primenjuje kod dece.
Ishrana bogata rastvorljivim vlaknima, posebno beta-glukanom iz ovsa, može brzo da snizi "loš" LDL holesterol i smanji rizik od srčanih i moždanih udara, otkrila je dr Punam Krišan.
Nekoliko šoljica crnog čaja dnevno može da pomogne u smanjenju upala u organizmu – procesa koji se povezuje sa brojnim hroničnim bolestima, od srčanih oboljenja do dijabetesa, pokazala je nova analiza više studija.
