Manastir Studenica, podignut krajem XII veka, jedno je od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta Srbije.
Osnovao ga je veliki župan Stefan Nemanja oko 1186. godine, a kroz vekove je manastir bio ne samo religijski centar već i mesto gde su se oblikovale najvažnije stranice srpske istorije i umetnosti.
Zbog svoje izuzetne vrednosti, Studenica je 1986. godine uvrštena na UNESCO listu svetske kulturne baštine.
Na samoj granici između opština Čajetina i Priboj na 25 kilometara jugozapadno od Zlatibora, u kanjonu reke Uvac smestila se velika svetinja do koje nije lako doći.
Manastirski kompleks sastoji se od konaka i četiri crkve — Bogorodične, Kraljeve (crkve Svetih Joakima i Ane), crkve Svetog Nikole, i još jedne, očuvane u temeljima.
Shutterstock/trabantos
Bogorodičina crkva
Središte kompleksa čini veličanstvena Bogorodičina crkva u raškom stilu. U njenoj unutrašnjosti čuvaju se neke od najlepših fresaka srpske umetnosti, među kojima se posebno ističu čuveno Raspeće Hristovo i portreti Nemanjića.
Uz mileševskog Belog anđela i sopoćansko Uspenje Presvete Bogorodice i Raspeće srpska srednjovekovna umetnost dostigla je najviše domete.
Zamišljena kao svojevrsni mauzolej rodonačelnika vladarske loze Nemanjića, Bogorodičina crkva danas čuva mošti velikog župana Stefana Nemanje, velike županice Ane (Anastasije) Nemanjić, prvog srpskog kralja, Stefana Prvovenčanog i kralja Stefana Radoslava.
Shutterstock/trabantos
Kraljeva crkva
Kompleks obuhvata i Kraljevu crkvu, kao crkvu Svetog Nikole i brojne konake, zidine i manastirske kapije koje svedoče o vekovnoj borbi za očuvanje vere i identiteta.
Kraljeva crkva je posvećena Svetom Joakimu i Ani, a podigao ju je kralj Milutin 1314. godine. Napravljena je u srpsko-vizantijskom stilu i ubraja se među najlepše spomenike tog stila.
Studenica je poznata i kao mesto gde je Sveti Sava proveo deo života, uređujući tipik manastira i postavljajući temelje srpske duhovnosti.
Studenica je preživela napade, požare i propadanja, ali je uvek iznova obnavljana, čuvajući autentičan duh srednjeg veka.
Zašto posetiti Studenicu?
Studenica nije samo istorijski spomenik — to je živo svedočanstvo identiteta i kontinuiteta srpskog naroda. Posetioci dolaze da osete tišinu i spokoj, da se dive jedinstvenoj srednjovekovnoj arhitekturi i uživaju u prirodnom okruženju. Manastir Studenica poseduje moć da istovremeno inspiriše, umiruje i povezuje posmatrače sa prošlošću.
Za sve ljubitelje istorije, umetnosti i duhovnosti, Studenica je nezaobilazna destinacija — mesto gde se prošlost, lepota i duhovna snaga prepliću na jedinstven način.
Povratak sa letovanja iz Grčke pretvorio se u pravu agoniju za Čačanina D. P, koji je sa dvoje maloletne dece više od deset sati proveo na graničnim prelazima.
Iz ministarstva pozivaju oštećene putnike pomenute turističke agencije koji se nisu do sada obraćali turističkoj inspekciji, da to učine u najkraćem roku, kako bi bili blagovremeno obavešteni o narednim koracima.
Povratak sa letovanja iz Grčke pretvorio se u pravu agoniju za Čačanina D. P, koji je sa dvoje maloletne dece više od deset sati proveo na graničnim prelazima.
Iz ministarstva pozivaju oštećene putnike pomenute turističke agencije koji se nisu do sada obraćali turističkoj inspekciji, da to učine u najkraćem roku, kako bi bili blagovremeno obavešteni o narednim koracima.
Kako vam izgleda pauza na poslu? Možda izađete na ručak, možda jedete sendvič za radnim stolom, ali kupanje vam sigurno ne padne na pamet, čak i ako živite na moru.
Povratak sa letovanja iz Grčke pretvorio se u pravu agoniju za Čačanina D. P, koji je sa dvoje maloletne dece više od deset sati proveo na graničnim prelazima.
Iz ministarstva pozivaju oštećene putnike pomenute turističke agencije koji se nisu do sada obraćali turističkoj inspekciji, da to učine u najkraćem roku, kako bi bili blagovremeno obavešteni o narednim koracima.
Prema trenutnim informacijama, Didi bi trebalo da odsluži saveznu kaznu do 20. februara 2028. godine.Taj datum, međutim, može da se promeni u zavisnosti od ishoda žalbenih postupaka i drugih građanskih parnica koje su u toku.
Najstarija osoba u Japanu, Šigeko Kagava, stanovnica prefekture Nara na zapadu te ostrvske zemlje preminula je u prošli četvrtak u 115. godini, saopštilo je danas japansko ministarstvo zdravlja, rada i socijalne zaštite.
Zdrave masti, vlakna, vitamin E i biljna jedinjenja čine ih namirnicom koja se dobro uklapa u uravnoteženu ishranu bogatu povrćem, voćem, mahunarkama, integralnim žitaricama, ribom i orašastim plodovima.
-orig.png)
