Manastir Studenica, podignut krajem XII veka, jedno je od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta Srbije.
Osnovao ga je veliki župan Stefan Nemanja oko 1186. godine, a kroz vekove je manastir bio ne samo religijski centar već i mesto gde su se oblikovale najvažnije stranice srpske istorije i umetnosti.
Zbog svoje izuzetne vrednosti, Studenica je 1986. godine uvrštena na UNESCO listu svetske kulturne baštine.
Na samoj granici između opština Čajetina i Priboj na 25 kilometara jugozapadno od Zlatibora, u kanjonu reke Uvac smestila se velika svetinja do koje nije lako doći.
Manastirski kompleks sastoji se od konaka i četiri crkve — Bogorodične, Kraljeve (crkve Svetih Joakima i Ane), crkve Svetog Nikole, i još jedne, očuvane u temeljima.
Shutterstock/trabantos
Bogorodičina crkva
Središte kompleksa čini veličanstvena Bogorodičina crkva u raškom stilu. U njenoj unutrašnjosti čuvaju se neke od najlepših fresaka srpske umetnosti, među kojima se posebno ističu čuveno Raspeće Hristovo i portreti Nemanjića.
Uz mileševskog Belog anđela i sopoćansko Uspenje Presvete Bogorodice i Raspeće srpska srednjovekovna umetnost dostigla je najviše domete.
Zamišljena kao svojevrsni mauzolej rodonačelnika vladarske loze Nemanjića, Bogorodičina crkva danas čuva mošti velikog župana Stefana Nemanje, velike županice Ane (Anastasije) Nemanjić, prvog srpskog kralja, Stefana Prvovenčanog i kralja Stefana Radoslava.
Shutterstock/trabantos
Kraljeva crkva
Kompleks obuhvata i Kraljevu crkvu, kao crkvu Svetog Nikole i brojne konake, zidine i manastirske kapije koje svedoče o vekovnoj borbi za očuvanje vere i identiteta.
Kraljeva crkva je posvećena Svetom Joakimu i Ani, a podigao ju je kralj Milutin 1314. godine. Napravljena je u srpsko-vizantijskom stilu i ubraja se među najlepše spomenike tog stila.
Studenica je poznata i kao mesto gde je Sveti Sava proveo deo života, uređujući tipik manastira i postavljajući temelje srpske duhovnosti.
Studenica je preživela napade, požare i propadanja, ali je uvek iznova obnavljana, čuvajući autentičan duh srednjeg veka.
Zašto posetiti Studenicu?
Studenica nije samo istorijski spomenik — to je živo svedočanstvo identiteta i kontinuiteta srpskog naroda. Posetioci dolaze da osete tišinu i spokoj, da se dive jedinstvenoj srednjovekovnoj arhitekturi i uživaju u prirodnom okruženju. Manastir Studenica poseduje moć da istovremeno inspiriše, umiruje i povezuje posmatrače sa prošlošću.
Za sve ljubitelje istorije, umetnosti i duhovnosti, Studenica je nezaobilazna destinacija — mesto gde se prošlost, lepota i duhovna snaga prepliću na jedinstven način.
Istraživanje osiguravajuće kompanije Berkshire Hathaway Travel Protection otkrilo je 15 najbezbednijih turističkih gradova na svetu. Na prvom mestu je Montreal, dok je Cirih proglašen najsigurnijim evropskim gradom.
Kruzer "Vila vi Odisej" (Villa vie Odyssey) primorao je više od 200 putnika, koji su platili desetine hiljada evra da godinama žive na brodu, da napuste brod u Kambodži, saopštilo je danas lokalno Odeljenje za turizam.
Rotenburg ob der Tauber, slikoviti gradić u Bavarskoj, nalazi se na čuvenoj "Romantičnoj ruti", između Vircburga i Bavarskih Alpa, i često se opisuje kao jedan od najlepših gradova u Nemačkoj.
Istraživanje osiguravajuće kompanije Berkshire Hathaway Travel Protection otkrilo je 15 najbezbednijih turističkih gradova na svetu. Na prvom mestu je Montreal, dok je Cirih proglašen najsigurnijim evropskim gradom.
Kruzer "Vila vi Odisej" (Villa vie Odyssey) primorao je više od 200 putnika, koji su platili desetine hiljada evra da godinama žive na brodu, da napuste brod u Kambodži, saopštilo je danas lokalno Odeljenje za turizam.
Sa Miomirom Ristićem i Ljubomirom Dimitrijevićem osnovao je 1969. godine ansambl Renesans, drugi najstariji sastav za ranu muziku u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Kardiolog izdvaja četiri vrste povrća koje mogu da doprinesu zdravlju srca, smanje upale i pomognu u regulisanju krvnog pritiska i holesterola. Saznajte koje namirnice treba češće da budu na vašem jelovniku.
Ateroskleroza je češća kod muškaraca koji su u riziku za nastanak bolesti već od svoje 45. godine života, a kod žena učestalost se povećava posle 55. godine života.
Kofeinska energetska pića i stimulativni dodaci ishrani znatno se češće dovode u vezu sa ozbiljnim srčanim problemima, uključujući zastoj rada srca i infarkt, nego drugi prehrambeni proizvodi, objavila je danas Američka kardiološka asocijacija.
-orig.png)
