Jedan je od najlepših manastira Fruške gore: Zovu ga i Srpski Panteon

Na severu naše zemlje, u prostranoj vojvođanskoj ravnici, leži Srpska Sveta Gora, prostor koji je nekada brojao više od trideset manastira, a danas je svetilište sa sedamnaest očuvanih sakralnih objekata, značajnih za religiju, kulturu i identitet naroda Srbije

Uzani putevi, sela i polja na mestu nekadašnjeg Panonskog mora oivičeni su najznačajnijim duhovnim lukama, koje čuvaju istoriju od zaborava. Mada je teško izdvojiti najvažniji ili najposećeniji, jer svaki čovek drugačije oseća i doživljava sveta mesta, manastir Krušedol ponosno nosi ime Srpski Panteon.

Nalazi se na južnim padinama Fruške gore, u ataru istoimenog sela, negde između Iriga i sela Maradik i vekovima slavi ljude koji su u njegovoj izgradnji učestvovali, koji su ga branili i koji i danas svoje živote provode između njegovih zidova donoseći svojim posetiocima mir, slobodu i spas.

Shutterstock/jezica

Poslednji srpski despot

Dinastija Branković budila je nadu u obnavljanje srpske carevine, iako se u trenucima njihove vladavine već ceo jedan vek borila protiv turskih represalija. Svi članovi pomenute porodice bili su duhovni, “božji ljudi”. Rođen od oca Svetog Stefana Slepog i majke Angeline, poslednji s titulom despota i poslednji srpski vladar koji je po srednjovekovnom običaju za svog života podigao zadužbinu, zvao se Đorđe Branković, zadužbinar manastira Krušedol. Ime je dobio po dedi – Đurđu Brankoviću i koračao je stazama svojih predaka: onih koji su verovali da je crkva, odnosno religija, stub države i budućnosti.

Odmalena je pokazivao sklonost i ljubav ka crkvi i Hristu, a bio je vešt u diplomatiji i boju. Titulu despota dobio je od ugarskog kralja Matije Korvina 1486. godine (tada je Srem bio ugarska pokrajina). Despot Đorđe bio je omiljen među srpskim rodom, a volele su ga i žene, tačnije – žena po imenu Izabela, s kojom je i stupio u brak.

Zvanični i precizni podaci ne postoje, pa se nagađa da je supružnike rastavila Đorđeva snažna ljubav prema Bogu.

Ali da je moguće da je božji poziv promenio despotove poglede na svet govori i činjenica da se oko 1947. godine odrekao svetovne vlasti i u crkvi Svetog Luke u Kupiniku, gde su se nalazile mošti njegovog oca Stefana, prihvatio monaški život i po zamonašenju dobio ime Maksim. Mnogi govore da je pratio i nastavljao stope prvog srpskog arhiepiskopa Svetog Save, a u prosvetiteljskom i duhovnom životu pridružio mu se jeremonah Makarije – prvi srpski štampar, s kojim će i nastaviti štampanje knjiga. Zbog svoje posvećenosti crkvenom životu i kulturnom stvaralaštvu, postao je mitropolit beogradski i zajedno s majkom Angelinom podiže manastir Krušedol.

Despot Đorđe Branković preminuo je pre svoje majke, 1516. godine, u manastiru koji je podigao, a mošti njegove i majčine – spaliće Turci. Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Maksima 18. januara po julijanskom, odnosno 31. januara po gregorijanskom kalendaru.

Shutterstock/BalkansCat

Manastir Krušedol

Pretpostavlja se da je manastir izgrađen u periodu od 1509. do 1514. godine. Iako su srpski sakralni objekti uvek građeni daleko od glavnih puteva, duboko u šumama ili na brdima, najezda i varvarstvo Turaka ostaviće tragove i na ovom manastiru. Skriven ispod krošanja kestena, ukrašen šarenim cvetovima i tišinom, Krušedol je danas jedan od najposećenijih manastira na Fruškoj gori, a posebno je važan kao stanica ekskurzionog turizma, osnovaca i srednjoškolaca. Ispred samog objekta nalazi se veliki parking i sveštenstvo svakoga dana velikodušno i blagonaklono dočekuje posetioce, uz osmeh, razgovor i kafu. Niko neće bolje ispričati istoriju i važne podatke o manastiru i ličnostima koje su za njega značajne od ovih ljudi koji u manastiru i žive. Način na koji prenose informacije i kazuju prošlost zauvek ostaje u pamćenju i ovo je jedno veliko duhovno, ali i životno iskustvo. Prilazak vratima manastira navodi vas na duboke, ali nežne misli i gasi sve grube glasove s kojima ste, možda, došli.

Kao i danas, Krušedol je i kroz istoriju bio jedan od bogatijih manastira, u kom su se u 17. veku, za vreme Velike seobe Srba, održavali brojni crkveni i narodni skupovi. Ali krajem 17. veka monasi su, bežeći od rata, krenuli put Sentandreje, sa svim dragocenostima koje su mogli poneti sa sobom, da bi ga u 18. veku, nakon Petrovaradinske bitke, Osmanlije opustošile. Bezmalo svaki manastir na teritoriji naše zemlje bivao je uništavan, pa obnavljan, a pojedini i po nekoliko puta. Krušedol su obnovili bogati građani i sveštenstvo, uz određene promene, nakon varvarstva u 18. veku. Ipak, za vreme Drugog svetskog rata manastir je ponovo opljačkan, nakon čega je deo predmeta odnet u Zagreb, dok se ostatak nalazi u Muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.

Sa sve četiri strane okružen je konacima, pa deluje ušuškano i zaštićeno. Sastoji se iz crkve koja je posvećena Blagovestima, koju je podigao despot Đorđe i manastira sa crkvom koja je posvećena Sretenju, što je zadužbina njegove majke Angeline. Krušedolski hram rađen je po uzoru na svetogorske, a u pojedinim delovima podseća i na Manasiju.

U narodu je poznat i kao Srpski Panteon, ali i kao mauzolej dinastije Branković, u kom je sačuvana zbirka porterta porodice. Bogatstvo Krušedola ogleda se u bogatstvu biblioteke koja čuva više od hiljadu knjiga, odnošenih i vraćanih manastiru u periodu ratova i pljačkanja. Jednoj od najbogatijih manastirskih riznica u Srbiji pripadaju i spavaći krevet, radni sto i salonske fotelje kralja Milana Obrenovića, koje su po specijalnom zahtevu rađene u Beču i Parizu, između 19. i 20. veka.

Ali ono što nesumnjivo oduzima dah jeste slikarstvo: freske i ikonostas. Brojni umetnici radili su na ukrašavanju manastira. Freske su, najverovatnije, oslikali monasi sa Svete gore, a najimpresivnija je ona koja se nalazi na zapadnoj strani manastira i prikazuje strašni sud.

U manastiru se nalaze mošti Arsenija Trećeg Čarnojevića, Isaije Đakovića, kneginje Ljubice Obrenović i kralja Milana Obrenovića, vojvode Stevana Šupljikca, episkopa Nikanora Melentijevića, kao i Arsenija Četvrtog Jovanovića – što govori o veličini ovog svetog mesta. Mošti Svetog Maksima i Svete Angeline spaljene su prilikom najezde Turaka, ali ne u potpunosti. Ono što se moglo spasiti – sačuvano je.

Manastir kao slavski dan obeležava 12. avgust – Prepodobnu mati Angelinu.

Godine 2009, 13. avgusta, manastir je obeležio veliki jubilej – pet vekova postojanja i tom prilikom Srpska pravoslavna crkva odlikovala je Krušedol Ordenom Svetog Save prvog stepena.

Put kroz šumu do manastira je asfaltiran i prohodan, a u periodu proleća (ali i drugih godišnjih doba), ovo je nezaobilazna stanica školskih i drugih ekskurzija. Kada krenete put sela Krušedol, do ovog veličanstvenog manastira, ponesite lepe i čiste misli, dobrotu u srcu i mir u duši. A ako ponešto od navedenog nedostaje – pronaći ćete sve što telu treba da tihuje i živi spokojno.

Sveštenstvo daje blagoslov svim posetiocima, naravno, uz poštovanje “nepisanih” i pisanih pravila: pristojnog ponašanja i oblačenja, a pored uspomene koja u grudima nikada ne jenjava, možete poneti i poneki predmet iz suvenirnice, koja se nalazi u samom dvorištu manastira.