Zašto na fotografijama sa Meseca nema zvezda? Odgovor slavnog astrofizičara iznenadio je mnoge VIDEO

Verovatno najpoznatijih teorija zavere na svetu glasi - &quot;Amerika je lažirala sletanja na Mesec&quot;. Jedan od argumenata pristalica ove teorije, koji ponavljaju decenijama, jeste da se na fotografijama astronauta Nila Armstronga i Baza Oldrina &quot;ne vide zvezde&quot;.Svi elementi pravog trileraSada se istim povodom oglasio i čuveni američki astrofizičar, pisac i popularizator nauke, Nil Degras Tajson. On je objasnio da odgovor nema nikakve veze sa zaverama, već sa osnovama fotografije.Teorija da su ljudi &quot;nikada nisu sleteli na Mesec&quot; verovatno je jedna od najrasprostranjenijih u istoriji. Ova &quot;fantastična priča&quot;, podsećamo, sadrži gotovo sve elemente trilera - tehnolo&scaron;ka dostignuća, napetost Hladnog rata, trku sa vremenom i veliki državni projekat iza kojeg stoji vlada SAD.Upravo zbog toga nije te&scaron;ko razumeti za&scaron;to je ideja da su Apolo misije bile &quot;inscenirane&quot; godinama podsticala ma&scaron;tu dela javnosti. Međutim, uprkos popularnosti, reč je klasičnoj teoriji zavere za koju ne postoje naučni dokazi.Poznati naučnik nedavno je gostovao u podkastu &quot;StarTalk&quot; i osvrnuo se na argument o &quot;manjku zvezda&quot; na fotografijama astronauta NASA.&quot;Postoje ljudi koji su uvereni da nikada nismo sleteli na Mesec. Posmatraju fotografije Armstronga i Oldrina i kažu: &#39;Znamo da bi zvezde trebalo da se vide tokom dana, a na ovoj fotografiji ih nema. Dakle, nismo zaista bili na Mesecu&#39;, kao da NASA ne bi znala da pridoda zvezde na fotografije da je sve bilo lažirano&quot;, kazao je.Nastavljajući u &scaron;aljivom tonu, dodao je:&quot;Zar mislite da su ljudi u NASA bili toliko nesposobni?&quot;On je želeo da ukaže da kada bi neko zaista organizovao tako složenu prevaru, vodio bi računa da na fotografijama budu prikazane i zvezde, pa čak i njihov tačan raspored na nebu.Jednostavno naučno obja&scaron;njenjePrema Tajsonovim rečima, razlog zbog kojeg se zvezde ne vide nema nikakve veze s navodnim prikrivanjem istine. Obja&scaron;njenje se nalazi u načinu na koji funkcioni&scaron;e fotografski aparat.&quot;Ono &scaron;to ti ljudi ne razumeju, jeste kako funkcioni&scaron;e fotografija. Povr&scaron;ina Meseca bila je izuzetno osvetljena svetlo&scaron;ću Sunca, zbog čega se otvor blende na kameri zatvara i aparat jednostavno nije mogao da registruje veoma slabu svetlost objekata kao &scaron;to su zvezde&quot;, kazao je naučnik.Drugim rečima, kamera je bila pode&scaron;ena tako da pravilno zabeleži izuzetno osvetljenu povr&scaron;inu Meseca i bele skafandere astronauta. Po&scaron;to su zvezde neuporedivo slabiji izvori svetlosti, njihov sjaj nije mogao da bude zabeležen pri takvim pode&scaron;avanjima ekspozicije.Taj princip lako se može objasniti svakodnevnim primerom.Ukoliko foto-aparat usmerite ka jakoj stonoj lampi, dok se iza nje nalaze sitne LED lampice, svetlost lampe potpuno će nadjačati mnogo slabije izvore svetlosti u pozadini.Ukoliko biste, s druge strane, podesili kameru tako da registruje slabe LED lampice, jaka svetlost lampe potpuno bi &quot;spržila&quot; fotografiju i učinila je neupotrebljivom.Dokazi da su ljudi bili na MesecuOsim ovog jednostavnog obja&scaron;njenja iz oblasti fotografije, postoji i veliki broj drugih dokaza koji potvrđuju da su Apolo misije zaista sletele na Mesec, prenosi LadBible.Među njima su svedočenja astronauta, brojne fotografije Zemlje snimljene iz svemira, uključujući i čuvenu fotografiju Earthrise, koja prikazuje na&scaron;u planetu kako se uzdiže iznad mesečevog horizonta.Tu je i činjenica da je u Apolo programu učestvovalo na hiljade zaposlenih u NASA - od vodećih inženjera do tehničkog osoblja, radnika zaduženih za održavanje i pripremu hrane.Kada bi sletanje na Mesec zaista bilo lažirano, svi oni morali bi decenijama da čuvaju istu tajnu bez ijednog verodostojnog dokaza o navodnoj prevari.&Scaron;ta su rekli Sovjeti?Možda i najuverljiviji argument protiv ove teorije zavere jeste reakcija tada&scaron;njeg najvećeg rivala Sjedinjenih Država - SSSR-a.U vreme Hladnog rata upravo su Sovjeti bili najveći konkurenti Amerikancima u svemirskoj trci i imali najvi&scaron;e razloga da ospore uspeh misije Apolo 11.Međutim, uprkos tome &scaron;to je SSSR izgubio trku za prvo sletanje čoveka na Mesec, nikada zvanično nije tvrdio da su američka sletanja bila &quot;lažirana&quot;.Naprotiv, tamo&scaron;nji stručnjaci pratili su Apolo program i prihvatili da je sletanje na Mesec zaista izvedeno, &scaron;to i danas predstavlja jedan od najsnažnijih argumenata protiv tvrdnji da je čitav događaj bio &quot;pažljivo režirana prevara&quot;.

Zašto na fotografijama sa Meseca nema zvezda? Odgovor slavnog astrofizičara iznenadio je mnoge VIDEO

3 Komentari