Uživo Mali, Brnabić, Đurić i Starović predstavili rezultate reformskog procesa i napretka Srbije ka EU VIDEO

Događaj je posvećen predstavljanju rezultata reformskog procesa i napretka koji je Srbija ostvarila na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.Na početku se obratila predsednica Skup&scaron;tine Srbije Ana Brnabić i navela da je Srbija bila uznemirena &scaron;to nije otvoren klaster 3, jer je za to bila spremna jo&scaron; 2021. godine.&quot;Bili smo jo&scaron; 2021. godine spremni za klaster 3. Srbija je ponovo poslu&scaron;ala kritike i koomuniciramo o tim reformama. Na inicijativu Aleksandra Vučića smo uspostavili operativni tim za pristupanje EU, da se optimizuje proces pristupanja, da se bolje prati to &scaron;to radimo. Nećemo samo planirati reforme, već ćemo ih i sprovoditi. U 2026 smo usvojili čak 23 zakona koja su u direktnoj vezi sa EU integracijama, a od tog broja 14 je direktno povezano sa pravnim tekovinama ili Planom rasta. Potom imamo četiri zakona koji se tiču pune primene ODIHR-ovih preporuka. Pet zakona je usvojeno u saradnji i u komunikaciji, u bliskom partnerstvu sa Venecijanskom komisijom, pet zakona iz oblasti sudstva, to su neki zakoni koje su kritikovali na&scaron;i partneri iz Evropske komisije i pojedine zemlje članice, i to je sada razja&scaron;njeno i ispravljeno u saradnji sa Savetom Evrope i Venecijanskom komisijom&quot;, rekla je i dodala: &quot;Mi nastavljamo da radimo, i odmah već sledećeg ponedeljka, sada 1. 6. jula, imamo jo&scaron; jedan predlog zakona koji je usklađen sa ODIR-om, naći će se u skup&scaron;tinskoj proceduri, koji će se baviti preporukama, tako da će se sada taj broj povećati na 15 od 25 preporuka. To je, dakle, bilo ono ključno čime smo se bavili, i u tom smislu, mislim da je najvažniji korak, zapravo bi su zapravo bile promene zakona o objedinjenom biračkom spisku, gde smo sada uspostavili komisiju od 10 članova čiji je zadatak da pregleda i analizira na&scaron; birački spisak.&quot;Ona je objasnila da je &quot;to je potpuno inkluzivna komisija od 10 članova&quot;.&quot;Nalaze se nezavisni tehnički eksperti koji su predloženi, dakle, ne političari, već ih predlaže parlamentarna većina, parlamentarna opozicija, kao i predstavnici civilnog dru&scaron;tva, i to po prvi put ikad. I to je uspostavljeno u skladu sa novim zakonom kao jedno stalno telo koje će raditi od sada i ubuduće, praktično zauvek, kako bi građani imali vi&scaron;e poverenja u birački spisak. To je ne&scaron;to &scaron;to je bila ključna preporuka ODIR-a. Nakon usvajanja zakona o finansiranju političkih aktivnosti, koji će biti na dnevnom redu od ponedeljka očekujemo, u zavisnosti od toga koliko će trajati rasprava, biće usvojen verovatno do 12. ili 13. jula. I jo&scaron; uvek imamo jo&scaron; jedan važan zakon na kojem trenutno radimo sa OEBS-om i ODIR-om, a to su izmene zakona o borbi protiv korupcije. I kada to zavr&scaron;imo, onda smo u su&scaron;tini odgovorili na sve ODIR-ove preporuke, i to će biti po prvi put u Srbiji urađeno&quot;, rekla je.Ona je najavila da će po prvi put ikada u istoriji, Srbije otvoriti ambasadu u zemljama Baltika, u Letoniji, u Rigi.&quot;Jako sam se bavila parlamentarnom diplomatijom. Srbija nikad nije imala ambasadu u nekoj baltičkoj zemlji, ovo je za nas bilo važno, i parlament je sarađivao sa vladom na tome. Hoćemo da otvorimo kanale komunikacije, naročito sa onim zemljama koje nas vi&scaron;e kritikuju i koje su skeptičnije prema Srbiji. Nedostaju nam ti kanali komunikacije, hoćemo da pričamo sa tim zemljama, da im stvari objasnimo i da odgovaramo na te&scaron;ka pitanja&quot;, navela je. Takođe, najavila je i da će sledeće nedelje biti održana Ukrajinsko-srpska konferenciju.&quot;Biće posvećena tome kako svi mi zajedno, kao zemlje kandidati, možemo da sarađujemo, da podržavamo jedni druge na svom putu ka pristupanju Evropskoj uniji, &scaron;to je, naravno, vrlo važno, i nastavljamo sa tim radom&quot;, rekla je Brnabić.Navela je da će se vanredni parlamentarni izbori u Srbiji dogoditi sigurno pre kraja godine. &quot;Stvar koja je jedinstvena za Srbiju, u drugim zemljama imate opozicione stranke koje su za EU, a kod nas imamo tkozvanu proevropsku opoziziju koja nije glasala u skup&scaron;tini ni za jedan zakon o EU. Radije bi da Srbija ne napreduje zarad svojih interesa&quot;, rekla je i dodala da je srpska opozicija proevropski orjentisana u Briselu, dok u Skup&scaron;tini Srbije nije. Đurić: &quot;Srbija Evropu posmatra kao svoju budućnost&quot;Potom se na događaju obratio ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić i rekao da je Srbija potpuno posvećena svom putu ka EU. &quot;Srbija nema dilemu. Srbija Evropu posmatra kao svoju budućnost. &quot;, rekao je Đurić.Naveo je da Srbija radi na pobolj&scaron;anju odnosa sa susedima. Govorio je o razgovoru sa hrvatskim ministrom Grliću Radmanu u Subotici.Potom je naveo da su Srbija i Mađarska otvarile strate&scaron;ko partnerstvo. Govoreći o Bosni i Hercegovini, rekao je da Srbija podržava Dejtonski sporazum, Reubliku Srpsku i mir.Naveo je da Srbija radi na re&scaron;avanju nere&scaron;enih pitanja u dijalogu u odnosima Beograda i Pri&scaron;tine. &quot;Imati Srbiju i druge zemlje iz regiona u zajedničkom trži&scaron;tu, to bi zaista otključalo 50 milijardi evra godi&scaron;nje nove ekonomske vrednosti. To bi značilo, dakle, ublažavanje svih negativnih i stereotipnih etnonacionalističkih agendi koje su postojale toliko dugo. Ukoliko bi ceo region u&scaron;ao u &Scaron;engen, to bi značilo da bi se potpuno razre&scaron;ile te etnonacionalističke agende, agende podele, i to bi omogućilo svim Srbima, Albancima, Bo&scaron;njacima, svima u regionu da slobodno cirkuli&scaron;u, a istovremeno to bi smanjilo veličinu spoljne granice &Scaron;engenske oblasti za 20% i otključalo bi ogroman potencijal da se pre usmeri sigurnost na druga mesta, bezbednosne snage, tamo gde je potrebno&quot;, rekao je i dodao:&quot;Ana je već rekla da imamo vrlo složenu političku scenu, ali verujem da je najbolji način da steknete mi&scaron;ljenje je da dođete u Beograd, dobro do&scaron;li u Beograd, dobro do&scaron;li na EXPO&quot;, rekao je na kraju svog obraćanja.Starović: &quot;Srbija nastavlja da radi posvećeno&quot;Nakon Đurića, obratio se Nemanja Starović, ministar za evropske integracije Srbije, koji je podsetio da od početka 2022. godine do danas se Srbija suočavamo sa &quot;manjkom potrebnog političkog konsenzusa među zemljama članicama da se otvori klaster broj 3&quot;.&quot;To je proces u kojem smo se malo zaglavili, uprkos činjenici da smo imali pozitivnu preporuku od strane Komisije da se klaster 3 otvori u 5 uzastupnih godi&scaron;njih izve&scaron;taja o Srbiji. Naravno, ja nisam ovde da se žalim, jer naravno to nikada ne može biti korisno, ali hoću samo da predstavim stanje stvari. Takođe je vredno istaći da mi zapravo smo izloženi najzahtevnijim preporukama, pregovorima i najzahtevnijem okviru, i u smislu tehničkom i u smislu procedura, jer da bi se otvorio neki klaster potrebno je takođe povrh toga, ili paralelno s tim, da ostvarimo merila za određena pregovaračka poglavlja, za razliku od zemalja kandidata koje su počele svoje pregovore nakon nas, na primer Albanije ili Ukrajine ili Moldavije, koje nemaju nikakva merila za pregovaračka poglavlja i zato su u stanju da otvore odjednom vi&scaron;e klastera, kao &scaron;to je Albanija recimo otvorila svoje klastere prethodne godine&quot;, rekao je.Naveo je i da je proces pristupanja manjkav, da previ&scaron;e traje. &quot;Najvažnija stvar je bila realizacija, odnosno shvatanje od većine donosilaca odluka ovde u Briselu i među zemljama članicama da proces pristupanja je manjkav, da predugo traje, a budući da predugo traje on promovi&scaron;e veća odstupanja između zemalja članica i same Evropske unije nego usklađivanje. I zato je sada obezbeđeno do 6 milijardi evra kroz grantove i meke zajmove zemljama Zapadnog Balkana, i sad u skladu s tim smo usvojili 2024. godine na&scaron;u reformsku agendu i počeli smo da je sprovodimo. Dobili smo 168 miliona evra kroz ovaj mehanizam. Prva finansijska tran&scaron;a je stigla u januaru ove godine&quot;, naveo je i dodao da Srbija nastavlja posvećeno da radi. Istakao je da u na&scaron;em regionu ima 19 graničnih prelaza, a od 1.800 koliko ih ima u &scaron;engenskoj oblasti.&quot;Svesni smo činjenice da je lepo imati komesara u EK za različite oblasti, ali to nije ključna stvar. Najvažniji benefit koji je potreban na&scaron;im ljudima je pun pristup slobodi &ndash; kretanja kroz &Scaron;engen i robe. I da li možete da zamislite samo 19 dodatnih graničnih prelaza, to bi značilo potpunu promenu spolja&scaron;njih granica Evropske unije i na kraju bi mogla da se re&scaron;i ta Ahilova peta, ta slabost o kojoj sam pričao&quot;, kazao je on.Postoji jo&scaron; jedan dodatni benefit u uključivanju Srbije u Evropsku uniju, dodao je on.&quot;Srbija je dugo održavala tradiciju odnosa sa zemljama izvan na&scaron;ih horizonta, horizonata izvan Evrope. Nedavno smo u Srbiji održali jednu konferenciju 44 afričke zemlje na nivou ministara ili nacionalnih savetnika za bezbednost, koji su svi do&scaron;li i sa nama razgovarali o tome kako da se pro&scaron;iri saradnja između Srbije i regiona i afričkog kontinenta. To je zbog toga &scaron;to Beograd je bio mesto osnivanja pokreta nesvrstanih 1961. godine i mi možemo da doprinesemo kroz odlične odnose sa regionima izvan na&scaron;eg&quot;, rekao je Đurić.Naveo je da je jo&scaron; jedna važna stvar pitanje Ukrajine.&quot;Ja ne želim da, moram da je pomenem, Srbija nema dvosmislen stav u tom smislu, najblaže rečeno. Mi smo Ukrajinu podržavali na svakom koraku u Ujedinjenim nacijama. Pružili smo, kao &scaron;to ste videli u prethodnom videu, preko 90 odsto sve pomoći koja dolazi iz na&scaron;eg regiona, ali uradili smo i vi&scaron;e od toga. Na&scaron; predsednik je svoj odnos sa ukrajinskim liderom učinio najintenzivnijim odnosom na nivou &scaron;efova država&quot;, istakao je Đurić.Mali: &quot;Srbija je daleko najveća ekonomija na Zapadnom Balkanu&quot;Na kraju se obratio ministar finansija Sini&scaron;a Mali i naveo da postoje dve stvari koje treba da se znaju. &quot;Srbija je daleko najveća ekonomija na ZB. Na&scaron;a ekonomija je već dobor integrisana u lanac snabdevanja EU. Srbija je peta najbrža rastuća ekonomija u Evropi, rekao je. Naveo je da je ekonomija Srbija pokazala otpornost, uprkos brojnim krizama. &quot;Umesto da samo rastemo, mi smo zadržali makroekonomsku stabilnost. Rastemo brže od druge i time se približavamo EU. Drugo, možemo da održimo maakroekonomsku stabilnost&quot;, naglasio je.

Uživo Mali, Brnabić, Đurić i Starović predstavili rezultate reformskog procesa i napretka Srbije ka EU VIDEO

0 Komentari