Da li su gazirani sokovi štetni za zube? Ovo je mišljenje stomatologa

Međutim, ako ste se ikada zapitali da li sva ta karbonizacija &scaron;teti va&scaron;im zubima, na pravom ste tragu.Kratak odgovor je da ne utiču sva gazirana pića jednako na zube, a razlike se ne svode samo na &scaron;ećer. Iako su napici bez &scaron;ećera bolji za kontrolu telesne težine i nivoa &scaron;ećera u krvi, nisu nužno bolji za za&scaron;titu zubne gleđi. Kada je reč o eroziji zuba, kiselost pića jednako je važna kao i sadržaj &scaron;ećera, pi&scaron;e EatingWell.Uticaj kiselosti na zubnu gleđMehurići u gaziranim pićima nastaju rastvaranjem ugljen-dioksida u vodi, a taj proces svaki takav napitak čini blago kiselim.&quot;Gaziranjem se stvara ugljena kiselina koja neznatno snižava pH vrednost pića&ldquo;, obja&scaron;njava Džonatan Rihter, parodontolog i protetičar.&quot;Ipak, kiselost obične gazirane vode relativno je blaga i uglavnom nije dovoljno jaka da bi izazvala značajniju eroziju gleđi pri uobičajenoj konzumaciji.&quot;Upravo zbog te blage kiselosti većina stomatologa ne svrstava običnu gaziranu vodu u istu kategoriju kao gazirane sokove.&quot;Obična gazirana voda uglavnom nije razlog za veliku brigu&quot;, kaže Nejson Niaraki, ortodont i suosnivač klinike Smilebar u Bostonu.&quot;Zbog gaziranja voda postaje blago kisela, ali to nije ni približno onome &scaron;to vidimo kod većine gaziranih sokova, sportskih napitaka ili mnogih voćnih sokova. Za osobu koja pije gaziranu vodu i pritom održava dobru oralnu higijenu, ne smatram to velikom pretnjom za zube.&quot;HelgaQ / Shutterstock.comKada kiselost postaje problemIako je zubna gleđ čvrsta, ima svoju tačku pucanja.&quot;Zdrav pH u usnoj duplji kreće se otprilike od 6,7 do 7,3, &scaron;to je blizu neutralnog&quot;, kaže Rihter.&quot;Kada pH u ustima padne ispod 5,5, zubna gleđ počinje da se demineralizuje i postaje osetljivija na eroziju i karijes. Pljuvačka prirodno pomaže da se neutrali&scaron;u kiseline i vremenom vrati zdrava pH ravnoteža.&quot;Problem, dakle, nije u povremenom piću, već u učestalosti kojom zube izlažemo kiselini.Rihter napominje da &quot;pravi rizik nastaje kada gazirane vode sadrže dodate kiseline poput limunske, jabučne ili fosforne, kao i arome koje dodatno snižavaju pH. Učestalo izlaganje kiselim pićima može vremenom postepeno omek&scaron;ati i o&scaron;tetiti zubnu gleđ, naročito ako se piju tokom celog dana.&quot;Drugim rečima, dugotrajno ispijanje kiselih napitaka smanjuje &scaron;ansu da se gleđ oporavi između gutljaja.Nisu sva gazirana pića istaOdgovor je potvrdan &ndash; razlika među njima veća je nego &scaron;to mislite. Obična gazirana voda nosi najmanji rizik, dok su zaslađeni gazirani sokovi najrizičniji. Najvi&scaron;e nedoumica izazivaju pića sa ukusom i bez &scaron;ećera.&quot;Sa običnom gaziranom vodom uglavnom nema problema&quot;, kaže Niaraki.&quot;Ali čim se počnu dodavati arome citrusa poput limuna, limete, grejpfruta ili pomorandže, kiselost može porasti.&ldquo;Ni arome koje nisu citrusne ne garantuju sigurnost.&quot;Aroma poput kokosa može imati manji uticaj ako nema dodatih kiselih sastojaka, ali ključan je tačan sastav pića. Zato je važno proveriti deklaraciju umesto pretpostavljati da je blaga aroma ujedno i blaga za zube&quot;, ističe Niaraki.Dijetalni i klasični zaslađeni sokovi rizičniji su iz različitih razloga. Dijetalne verzije nemaju &scaron;ećera, ali su često prilično kisele zbog sastojaka poput fosforne ili limunske kiseline, &scaron;to znači da i dalje mogu doprineti tro&scaron;enju gleđi.&quot;Zaslađeni gazirani sokovi generalno su najproblematičniji jer kombinuju &scaron;ećer i kiselost&quot;, kaže Rihter.&quot;&Scaron;ećer hrani bakterije u ustima, koje zatim proizvode kiseline i povećavaju rizik od karijesa, dok kiselost samog pića dodatno doprinosi eroziji gleđi.&quot;Zbog toga ni voćni sok, iako nije gaziran, nije nužno bolji izbor jer su mnogi istovremeno i slatki i kiseli.Kako za&scaron;tititi zdravlje zubaNe morate se odreći gazirane vode da biste sačuvali jaku gleđ. Stomatolozi ističu da nekoliko malih navika može napraviti veliku razliku. Dajte prednost običnoj gaziranoj vodi, a verzije sa ukusom citrusa ili drugim aromama konzumirajte povremeno. Umesto da piće pijete satima, popijte ga odjednom.&quot;Ako ćete piti gazirano piće, popijte ga i zavr&scaron;ite s tim, umesto da ga pijuckate satima&quot;, savetuje Niaraki, jer stalna izloženost održava kiselo stanje u ustima. Najbolje ih je piti uz obroke kako bi se ograničila izloženost kiselini između jela.Nakon konzumacije, isperite usta običnom vodom kako biste isprali kiselinu i pomogli vraćanje neutralnog pH.&quot;Takođe preporučujem da sačekate sa pranjem zuba nakon &scaron;to ste popili kiselo piće&quot;, dodaje Niaraki.Kori&scaron;ćenje slamke može smanjiti kontakt kiselog pića sa zubima. Na kraju, najvažnije je održavati temeljnu oralnu higijenu: perite zube dva puta dnevno pastom sa fluoridom, svakodnevno čistite prostor između zuba i redovno posećujte stomatologa. To će za va&scaron;u gleđ učiniti vi&scaron;e od bilo kakve promene u izboru pića.ZaključakZa većinu ljudi koji održavaju dobru oralnu higijenu, obična gazirana voda predstavlja niskorizično zadovoljstvo i znatno je blaža za zube od gaziranih sokova ili voćnih sokova. Opasnost ne leži u samim mehurićima, već u onome &scaron;to ih prati &ndash; dodatom &scaron;ećeru, citrusima i drugim kiselinama, kao i u navici celodnevnog ispijanja.&quot;Većina pacijenata ne mora u potpunosti da se odrekne gazirane vode&quot;, zaključuje Rihter.

Da li su gazirani sokovi štetni za zube? Ovo je mišljenje stomatologa

0 Komentari