Korak ka veštačkom životu: Prva sintetička ćelija koja se sama razmnožava u laboratoriji VIDEO

Istraživači tvrde da su tako prvi put od nule izgradili ćeliju koja može da se hrani, raste i replicira poput prirodne ćelije. Ovu sintetičku ćeliju - laboratorijski stvorenu biolo&scaron;ku ćeliju izgrađenu u celosti od neživih hemikalija - nazvali su &quot;SpudCell&quot;.Ovaj proboj u sintetičkoj biologiji mogao bi da uvede svet u eru organizama izrađenih po narudžbini koji funkcioni&scaron;u poput živih ma&scaron;ina, kako pi&scaron;e CNN.SpudCell je prvi sintetički sistem koji postiže potpuni ćelijski ciklus hranjenja, rasta i reprodukcije, prema tom radu objavljenom u sredu, ali koji jo&scaron; nije recenziran, kako ističe Financial Times.Iako je stvorena u laboratoriji od beživotnih hemikalija, ova sintetička ćelija može da obavlja većinu istih funkcija kao i žive ćelije - hrani se, raste i razmnožava, prenoseći svoj genetski materijal narednim generacijama.Sintetičke ćelije izrađene su od hemijskih spojeva i smatra se da su ove prve koje pokazuju celovit ćelijski ciklus koji obuhvata rast, umnožavanje genetskog materijala i deobu kojom nastaje nova generacija ćelija. Sintetičke ćelije pomažu istraživačima da u potpunosti razumeju bitne funkcije žive ćelije - &scaron;ta jeste, a &scaron;ta nije potrebno za život.Napredak u razumevanju veza i mehanizama života mogao bi, zauzvrat, pomoći medicinskim istraživanjima, istraživanju svemira i mnogim drugim oblastima proučavanja. Ovaj rad otvara mogućnost razvoja ve&scaron;tačkih organizama koji bi bili projektovani i kreirani za proizvodnju lekova, hrane, goriva i drugih korisnih materijala. Istovremeno bi mogao doprineti rasvetljavanju jednog od najdubljih naučnih pitanja - kako određeni sklopovi nežive materije prelaze prag i postaju živi sistemi, kako pi&scaron;e The Guardian.Voditeljka istraživanja Kejt Adamala, sintetička biologičarka sa Univerziteta u Minesoti, i njen univerzitetski istraživački tim kreirali su ćeliju deo po deo od neživih hemijskih komponenti. Rezultat je ograničen i krhak prototip sintetičke ćelije, ali koji bi mogao pomoći naučnicima da bolje razumeju poreklo života te bi se potencijalno mogao &quot;programirati&quot; kako bi pomogao u re&scaron;avanju ili ublažavanju posledica nekih od najvećih biolo&scaron;kih problema na svetu.&quot;Živa? Nije. Ali možda i jeste&quot;Ćelija je nespecifična - ni biljna ni životinjska, ali najvi&scaron;e liči na jednostavnu bakteriju.&quot;Znam ceo spisak sastojaka ćelije, tačno znam koje hemikalije, koje molekule, u kojim koncentracijama&quot;, rekla je Adamala.&quot;Potpuno je definisana, &scaron;to znači da možemo da je kreiramo&quot;, dodala je.Naučnici decenijama rade bioinženjering na prirodnim ćelijama kako bi re&scaron;ili neke ljudske probleme. Poznat primer je kada se geni ljudskog insulina ubacuju u bakterijske ćelije E. coli radi proizvodnje insulina i lečenja dijabetesa. Naučnici tvrde da su sintetičke ćelije sledeća granica - potencijalno bi mogle dovesti do razvoja novih tretmana za rak i novih načina &quot;hvatanja&quot; ugljenika (hvatanje i skladi&scaron;tenje ugljenika je klimatska tehnologija osmi&scaron;ljena da presreće emisije ugljen-dioksida koje proizvode industrijski procesi ili elektrane pre nego &scaron;to uđu u atmosferu, nap. a.) ili proizvodnje hemikalija.Kako pi&scaron;e The New York Times, SpudCell nije prva sintetička ćelija ikada stvorena, ali je prva koja je zavr&scaron;ila puni životni ciklus - od &quot;rođenja&quot; do deobe na ćelije naredne generacije. To je pojednostavljena verzija strukture žive ćelije koja otkriva osnovne genetske i strukturne komponente potrebne za funkcije života.Na pitanje da li je ćelija živa u pravom smislu reči, NYT pi&scaron;e da nije, ali da možda i jeste. Naime, iako istraživači koji stoje iza SpudCella ne tvrde da su stvorili život, napominju da &quot;ne postoji jedinstvena, dogovorena definicija&quot; života i da njihov sistem sličan ćelijama funkcioni&scaron;e slično živim ćelijama.&quot;SpudCell izvodi pona&scaron;anja koja se često koriste za razlikovanje živih ćelija od inertnih - hrani se, raste, replicira svoj genom, deli se i prolazi kroz selekciju, ali je daleko jednostavniji od bilo koje prirodne ćelije i sastavljen je, deo po deo, ručno#, naveli su istraživači projekta u izjavi.Metoda &quot;od dna ka vrhu&quot;Genom SpudCella takođe je manji od većine živih ćelija. Sadrži samo 90.000 baznih parova, u poređenju sa 3 milijarde ljudskih, a ta genetska informacija je podeljena na sedam molekula DNK, umesto da se konsoliduje u jednu. Ova fragmentacija znači da se važan genetski materijal ne prenosi uvek u celosti na narednu generaciju.&quot;Na&scaron; sistem nije toliko robustan, brz niti efikasan kao prirodna ćelija, ali predstavlja dokaz koncepta da molekuli mogu ponovo uspostaviti pona&scaron;anja koja smo do sada povezivali isključivo sa prirodnim živim ćelijama&quot;, dodala je Adamala.Out today: Researchers have made the first cell capable of &ldquo;feeding, growth, replication, division and selection...entirely using components scientists put there.&rdquo;In other words, a cell that self-replicates and was made entirely from the ground-up, molecule by molecule.The&hellip; pic.twitter.com/Xb7kjzzM0v&mdash; Niko McCarty. (@NikoMcCarty) July 1, 2026Naučnici već decenijama poku&scaron;avaju da stvore sintetički život. Godine 2010. pokojni pionir genetike Krejg Venter kreirao je organizam zasnovan na bakteriji koja izaziva mastitis kod koza. I druge istraživačke grupe kasnije su postigle slične uspehe. Umesto preoblikovanja prirodnih ćelija, tim Kejt Adamale izgradio je SpudCells metodom &quot;od dna ka vrhu&quot; kako bi svaki njihov sastavni deo bio poznat i potpuno razumljiv.Adamala svoje kreacije naziva &quot;SpudCells&quot; kao aluziju na Sputnik i početak svemirskog doba, ali i iz ličnog razloga.&quot;Ja sam Poljakinja.Uglavnom sam napravljena od krompira (spud je jedan od engleskih naziva za krompir, nap. a.)&quot;, rekla je.SpudCells mogu da funkcioni&scaron;u isključivo u tečnom medijumu bogatom ključnim hemijskim spojevima, poput ATP-a (adenozin-trifosfata), glavne molekule za prenos energije koju žive ćelije sinteti&scaron;u iz hranljivih materija. Da bi rasle, SpudCells se spajaju sa sitnim &quot;hranidbenim&quot; liposomima prisutnim u medijumu. Oni sadrže molekule, enzime i mikroskopske strukture poznate kao ribozomi, koje SpudCells trebaju za sintezu proteina. Genom SpudCella pritom sadrži i uputstva za umnožavanje sopstvenog genoma i za deobu ćelije.Daleko od sposobnosti prirodnih ćelijaKako bi opona&scaron;ali evolutivni princip preživljavanja najsposobnijih, istraživači su pokazali da se SpudCells koje imaju genetsku prednost u rastu postepeno &scaron;ire populacijom i nadma&scaron;uju originalne SpudCells. SpudCells, kako ističe Adamala, jo&scaron; nisu živi organizmi, ali bi mogli postati svojevrsna platforma za budući ve&scaron;tački život.Međutim, za razliku od većine prirodnih ćelija, SpudCell nije samoodrživa. Po&scaron;to ne može da izgradi sopstvene ribozome - delove ćelije odgovorne za sintezu proteina, naučnici moraju da je &quot;hrane&quot; ključnim proteinima i enzimima, a svaka &quot;porodična linija&quot; originalne sintetičke ćelije traje vrlo kratko. Njene mogućnosti su i dalje daleko ispod sposobnosti prirodnih ćelija.Ovaj novi pristup izgradnji sintetičkih ćelija nosi i etičke i bezbednosne dileme. Stručnjaci za biosigurnost navode da SpudCell i slični projekti ne predstavljaju neposrednu pretnju.&quot;Trenutni SpudCell je uzbudljiv dokaz principa, ali pre nego &scaron;to može da se koristi za dobro ili lo&scaron;e, biće potrebno jo&scaron; mnogo rada&quot;, rekla je Beki Mekelprang, direktorka bezbednosnih programa u Konzorcijumu za istraživanje inženjerske biologije.

Korak ka veštačkom životu: Prva sintetička ćelija koja se sama razmnožava u laboratoriji VIDEO

0 Komentari