Samo ti gledaj: Mozak na udici algoritma

Za mnoge od nas, dan počinje tako &scaron;to otvorimo oči pa u bunilu dohvatimo telefon. Kao i pre odlaska na počinak, skrolujemo po TikToku, kroz snimke na Instagramu i Jutjubu.Sekunde postaju minuti, minuti postaju sati.Ali, &scaron;ta je to toliko privlačno? Istraživači sa Univerziteta u Bajrojtu analizirali su 42 studije sa skoro 30.000 učesnika, mahom dece i mladih.Na&scaron;li su tri stvari kojih se drže svi algoritmi dru&scaron;tvenih mreža. Prvo, ono &scaron;to vidite je personalizovano &quot;za vas&quot;, dok drugi imaju drukčiji izbor videa. Drugo, može se gledati beskonačno, a idući video ne možete tačno da predvidite. Treće, vrlo lako, pokretom prsta, prekida se trenutni i počinje idući video.To je bitno drukčije od tradicionalnih medija poput televizije, čak i od onoga &scaron;to su dru&scaron;tvene mreže bile od začetka do nedavno.&quot;Naličje TikToka je masivni superkompjuter uperen pravo u va&scaron; mozak. Istreniran je na osnovu pona&scaron;anja tri milijarde ljudskih primata&quot;, kaže Aza Raskin iz Centra za humanu tehnologiju u San Francisku.Ona za DW govori o &quot;ekonomiji pažnje&quot;, ključnoj u dana&scaron;njem kapitalizmu &ndash; valja zaokupiti ljude. &quot;To je zapravo trka do dna va&scaron;eg mozga. Ako vas TikTok ne preokupira, onda će Fejsbuk, Instagram ili neko treći.&ldquo;Ima koliko hoće&scaron;Naučnici odavno znaju da kratki video isprva posebno godi mozgu jer mu brzo i lako obezbeđuje dozu dopamina. &quot;Ionako su pokretne slike mamac za mozak sisara&ldquo;, kaže nam Ana Lembke, profesorka psihijatrije na Stanfordu i autorka knjige &bdquo;Dopaminska nacija&quot;.&quot;Kratki video je jo&scaron; potentnija forma pa time i stvara veću zavisnost, a to vodi lančanom vezivanju videa, kao kad neko pali cigaretu na cigaretu. Kad se počne, te&scaron;ko je stati, čak i kad hoćemo&quot;, priča Lembke.Ground Picture/ShutterstockPonuda bez krajaKao i kocka, kratki videi su neprirodni stimulans mozga koji biva preplavljen dopaminom, neurotransmiterom koji se oslobađa kad doživimo ne&scaron;to prijatno te nas &quot;poziva&quot; da to uradimo opet.Mozak se &scaron;titi od previ&scaron;e dopamina &ndash; ćelije smanjuju broj receptora za osećaj zadovoljstva. Mi jurimo po jo&scaron;, a mozak je sve teže zadovoljiti. &quot;Treba nam sve vi&scaron;e videa, i to ne da bismo se osećali super, već samo da budemo normalni&quot;&quot;, priča naučnica. &quot;Gubimo sposobnost da nađemo zadovoljstvo u stvarima koje nude sporiju i skromniju nagradu &ndash; u zalasku Sunca, večeri sa prijateljima ili čitanju dobre knjige&quot;.Pre ili kasnije, svi zavr&scaron;e tako &scaron;to poput zombija skroluju kroz videe. Tragajući za dozom dopamina, taj proces ih ekstremno umara.Shutterstock/mundissima&quot;Samo za tebe&quot;Važno je &scaron;to bioskop nema kraj, ali je jo&scaron; bitnije &scaron;to su sadržaji odabrani &quot;samo za nas&quot;, kaže Ben Rein, naučnik koji se bavi mozgom. Algoritam TikToka opisuje kao &bdquo;sistem koji sprovodi hiljade malih pokusa na vama i brže od vas uči koji sadržaj vas drži pred ekranom&ldquo;.Lembke kaže da algoritam tako razvija &quot;savr&scaron;enu drogu&quot; za svakog. &quot;To &scaron;to su videi uvek sveži prevazilazi dosadu&ldquo;, kaže.&quot;A to &scaron;to su nepredvidivi angažuje deo na&scaron;eg mozga koji je istraživački, koji se razvio kako bismo bili uporni u te&scaron;kim ekosistemima gde su plodovi života retki i neizvesni, ali zato postaju dragoceniji kad ih nađemo&quot;.Rawpixel.com/Shutterstock&Scaron;ta nas jo&scaron; čeka?U 42 studije koje su naučnici iz Bajrojta uzeli pod lupu, nekoliko problema odmah je bilo vidljivo.Kod ispitanika se utvrđuje te&scaron;koća da se koncentri&scaron;u, pad kapaciteta radne memorije, vi&scaron;e anksioznosti i depresije, slabija samokontrola i matrice zavisnosti.&quot;Ali i dalje nema dovoljno dokaza da se decidno tvrdi kako platforme sa kratkim snimcima izazivaju &#39;trulež mozga&#39; (brainrot) ili ekstremne dopaminske efekte&quot;, kaže za DW Marlene Ebster, vodeća autorka studije.Ona se zato ne zalaže za zabrane već za pomoć mladim ljudima da razumeju kako radi mozak, a kako algoritam.Rein, autor knjige &quot;Za&scaron;to mozgu trebaju prijatelji&quot;, misli da je idući korak jo&scaron; že&scaron;ća personalizacija sadržaja uz pomoć ve&scaron;tačke inteligencije (VI).&quot;Kako se pobolj&scaron;ava sistem preporučivanja sadržaja, a VI sve vi&scaron;e može da generi&scaron;e ili skroji sadržaj za pojedinca u realnom vremenu, verovatno će se smanjivati jaz između onoga &#39;u čemu bi uživao&#39; i onoga &scaron;to ti se prikazuje&quot;, dodaje on.Raskin čak misli da &quot;nismo ni blizu&quot; vrhuncu industrije pažnje. &quot;Moć generativne VI da maksimizuje pažnju &ndash; od sintetičkih medija do lično skrojenih sintetičkih veza &ndash; nepojmljivo je veća od bilo kojeg psiholo&scaron;kog inženjeringa koji nam je poznat&quot;.

Samo ti gledaj: Mozak na udici algoritma

0 Komentari