Na današnji dan, 13. maj

1607 - Kapetan Džon Smit stigao je s grupom vojnika u Virdžiniju. Mesto na kom su se nastanili nazvao je Džejmstaun. Bilo je to prvo stalno britansko naselje u Novom Svetu.1619 - Pogubljen je holandski državnik Johan Oldenbarnevelt, otac moderne holandske države. Smaknuće je naredio njegov saborac u borbi protiv &scaron;panskih okupatora princ Moris Nasau, pod optužbom za religioznu subverziju. Zajedno s Morisovim ocem Vilhelmom I &quot;Ćutljivim&quot; od Oranža, vladarom novostvorene protestanske republike Ujedinjenih Provincija Nizozemske, Oldenbarnevelt je krajem 16. veka predvodio pobunu protiv &Scaron;panaca. Odlučujuće je doprineo procvatu Holandije, trgovinskoj ekspanziji i osnivanju Holandske istočnoindijske kompanije, ali je njegov umereni protestantizam toliko zasmetao Morisu da ga je uhapsio i pogubio, &scaron;to se smatra tamnom mrljom rane holandske istorije.1717 - Rođena je austrijska carica, če&scaron;ka i mađarska kraljica Marija Terezija, koja je tokom vladavine od 1740. do smrti 1780. sprovodila reforme u duhu prosvećenog apsolutizma, ali i germanizaciju i pokatoličavanje. Srbima u Potisko-pomori&scaron;koj granici ukinula je privilegije, čime je podstakla njihove seobe u Rusiju od 1751. do 1753. (koje je literarno opisao Crnjanski u Seobama). Da bi osigurala osporavani presto, zbog problema nasleđivanja po ženskoj liniji, vodila je Rat za austrijsko nasleđe od 1740. do 1748. u kojem joj je 1745. pruski kralj Fridrih II Veliki preoteo &Scaron;leziju (osim manjeg dela). Učestvovala je i u Sedmogodi&scaron;njem ratu od 1756. do 1763, opet zbog &Scaron;lezije protiv Pruske.1792 - Rođen je italijanski sve&scaron;tenik Đovani Marija Mastai Fereti, od 1846. papa Pije IX, čiji je pontifikat trajao 31 godinu i 236 dana, najduže u istoriji rimokatoličke crkve, posle Svetog Petra. Na Vatikanskom koncilu 1870. proglasio je dogmu &quot;Papske nepogre&scaron;ivosti&quot; u pitanjima vere i morala.1795 - Rođen je slovački filolog i istoričar Pavel Jozef &Scaron;afarik, ideolog slovenske uzajamnosti i jedan od osnivača slavistike. Kao direktor srpske gimnazije u Novom Sadu od 1819. do 1833. pridobio je mnoge uticajne ličnosti, uključujući vladara Srbije knjaza Milo&scaron;a Obrenovića, za &scaron;ire istraživačke poduhvate u proučavanju jezika i književnosti Južnih Slovena. Bio je i predsednik &quot;Societas slavica&quot;, prvog časopisa Slovaka u Vojvodini. Od 1833, kao bibliotekar Univerzitetske biblioteke, posvetio se u Pragu izučavanju slovenskih jezika, književnosti i istorije. Za srpsku kulturu posebno je značajna &quot;Srpska čitanka&quot; u kojoj je izložio poreklo i razvitak srpskog jezika, &quot;Žitije Stevana Nemanje&quot; i &quot;Du&scaron;anov zakonik&quot;. Ostala dela: &quot;Istorija slovenskog jezika i književnosti svih dijalekata&quot;, &quot;Slovenske starine&quot;, &quot;Slovenska etnografija&quot;, &quot;Spomenici stare književnosti Jugoslovena&quot;, &quot;O poreklu i zavičaju glagoljice&quot;, &quot;Istorija jugoslovenske književnosti&quot;, &quot;Žitija Ćirila i Metodija&quot;.1809 - Trupe francuskog cara Napoleona I u&scaron;le su u Beč.1830 - Osnovana je republika Ekvador.1840 - Rođen je francuski pisac Alfons Dode, autor trilogije o zgodama Tartarena Taraskonca, remek dela francuske humorističke proze. Bio je naturalista, ali se odlikovao toplinom u razumevanju ljudske nesreće, nenametljivim humanizmom i izuzetnim darom zapažanja. Pisao je romane, drame i novele. Dela: &quot;Pisma iz mog mlina&quot;, &quot;Tartaren Taraskonac&quot;, &quot;Nabob&quot;, &quot;Safo&quot;, &quot;Numa Rumestan&quot;, &quot;Kraljevi u izgnanstvu&quot;, &quot;Besmrtnik&quot;.1846 - Kongres SAD formalno je objavio rat Meksiku, mada su borbe u Kaliforniji započele nekoliko dana ranije. Posle krvavih dvogodi&scaron;njih sukoba, SAD su dobile rat 1848. otev&scaron;i Novi Meksiko i zlatom bogatu Kaliforniju.1848 - Skup&scaron;tina predstavnika 175 crkvenih op&scaron;tina vojvođanskih eparhija, zajedno sa delegatima iz Srbije, izabrala je u Sremskim Karlovcima mitropolita Josifa Rajačića za partijarha, a pukovnika Stevana &Scaron;upljikca za vojvodu. Skup&scaron;tina je istakla pravo Srba u Austriji (Ugarskoj) na autonomni politički i kulturni razvoj, a 15. maja proglasila je Srpsku Vojvodinu koja je obuhvatala Srem, Vojnu granicu u Sremu, Baranju i Bačku s bečejskim i &scaron;ajka&scaron;kim okruzima (takođe deo Granice) i Banat sa Vojnom granicom i kikindskim okrugom. Austrijska (i Ugarska) vlada proglasile su odluke Majske skup&scaron;tine nezakonitim, ali je austrijski Ustav od 4. marta 1849. potvrdio osnivanje Srpske Vojvodine i Tami&scaron;kog Banata, u koje su uključeni Bodro&scaron;ka, Torontalska, Tami&scaron;ka i Kra&scaron;ovska županija i Rumski i Iločki okrug Sremske županije. Vojvodina je dobila status posebne upravne teritorije, a austrijski car je poneo i titulu srpskog velikog vojvode.1851 - Rođen je srpski pisac i lekar Laza Lazarević, jedan od najboljih srpskih realista. Prava je zavr&scaron;io u Beogradu a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je &quot;&Scaron;vabica&quot; ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na život, njegove pripovetke, sažete, s veoma snažnom unutra&scaron;njom dramatikom, imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja Černji&scaron;evskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i francuskog pisca Ežena Skriba. Kao lekar učestvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj. Ostala dela: &quot;Prvi put s ocem na jutrenje&quot;, &quot;Sve će to narod pozlatiti&quot;, &quot;Vetar&quot;, &quot;Na bunaru&quot;, &quot;&Scaron;kolska ikona&quot;, &quot;On zna sve&quot;, &quot;U dobri čas hajduci&quot;, &quot;Verter&quot;.1862 - Rođen je srpski pisac Janko Veselinović. Opisivao je njegovu rodnu Mačvu, s mnogo ljubavi, idealizujući tradicionalni život njegovih zemljaka. Bio je sjajan znalac srpskog jezika i ve&scaron;to je koristio njegove mogućnosti u romanima, pripovetkama i pozori&scaron;nim komadima. Dela: romani &quot;Hajduk Stanko&quot;, &quot;Junak na&scaron;ih dana&quot;, &quot;Borci&quot;, zbirke pripovedaka &quot;Slike iz seoskog života&quot;, &quot;Od srca srcu&quot;, &quot;Rajske du&scaron;e&quot;, &quot;Zeleni vajati&quot;, &quot;Male priče&quot;, &quot;Seljanka&quot;, pozori&scaron;na igra s pevanjem &quot;Đido&quot; (s Dragomirom Brzakom), komad &quot;Potera&quot; (s Čiča-Ilijom Stanojevićem).1871 - Italija je donela Zakon o garancijama, kojim je papa progla&scaron;en neprikosnovenom osobom u čijem je posedu sredi&scaron;te rimokatoličke crkve Vatikan.1881 - Rođen je Dimitrije Tucović, vođa socijalističkog pokreta u Srbiji. Iako je bio protivnik oslobodilačke politike Srbije u Staroj Srbiji (Kosovo i Metohija) i Južnoj Srbiji (danas Makedonija) ipak se, kao vojni obveznik, borio u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912. do pogibije 1914. Predvodio je marta 1903. demonstracije u Beogradu protiv režima kralja Aleksandra Obrenovića i potom je pobegao u Austriju. Po povratku, posle majskog prevrata 1903, uređivao je &quot;Narodne novine&quot;. Diplomirao je prava u Beogradu 1906, sekretar Srpske Socijaldemokratske partije postao je 1908. a teorijski časopis &quot;Borba&quot; pokrenuo je 1910. Na Međunarodnom socijalističkom kongresu u Kopenhagenu 1910. u značajnom govoru o austrougarskoj aneksiji Bosne i Hercegovine ukazao je na pogre&scaron;an stav austrijskih socijalista i u polemici je ubedljivo porazio jednog od vođa austrijske Socijalističke partije Karla Renera, kancelara Austrije posle Prvog svetskog rata, ukazav&scaron;i na ekspanzionističku politiku Austrougarske i neodrživost stava socijalista te zemlje da slede vladu. Objavio je oko 600 radova u domaćim i stranim listovima. Poginuo je 20. novembra 1914. u Kolubarskoj bici na Vrače brdu kod Lazarevca. Dela: &quot;Zakonsko osiguranje radnika&quot;, &quot;Srbija i Arbanija&quot;, &quot;Zakon o radnjama i socijalna demokratija&quot;, &quot;U izbornu borbu!&quot;, &quot;Za socijalnu politiku&quot;, &quot;Socijal-demokratski agitator&quot;, &quot;Porezi: jedna žalosna glava u politici srpske buržoazije&quot;, &quot;Jedinstvo pokreta&quot;.1882 - Rođen je francuski slikar Žorž Brak, koji je s Pablom Pikasom 1905. osnivač kubističkog pokreta. Posle Prvog svetskog rata prolazio je kroz razne faze, slikajući s upadljivom originalno&scaron;ću. Slikao je pejzaže, aktove i mrtve prirode.1887 - U Beogradu je osnovana Opservatorija Velike &scaron;kole, čiji je rad omogućio izradu desetina naučnih radova koji su poslužili kao osnova za istraživanja klime. Osnivanjem Republičkog hidrometeorolo&scaron;kog zavoda Srbije 1947. Opservatorija je postala njegov sastavni deo.1888 - U Brazilu je ukinuto ropstvo, među poslednjima u svetu.1914 - Rođen je američki bokser afričkog porekla Džozef Luis Barou, poznat kao Džoe Luis, apsolutni prvak sveta u te&scaron;koj kategoriji od 1937. do 1949. Titulu je osvojio 22. juna 1937. u meču sa zemljakom Džimom Bradokom i odbranio je 25 puta, po čemu je rekorder, a niko ga nije nadma&scaron;io ni po dužini držanja titule. Povukao se neporažen 1949. ali se zbog finansijskih nedaća vratio na ring i 1950. i 1951. bezuspe&scaron;no poku&scaron;ao da povrati titulu.1927 - U Nemačkoj je &quot;crni petak&quot; nagovestio slom nacionalne privrede.1930 - Umro je norve&scaron;ki polarni istraživac Fritjof Nansen, diplomata i humanista, profesor okeanografije na Univerzitetu u Oslu, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1922. Istraživao je od 1893. do 1896. Grenland i Severni ledeni okean, a posle Prvog svetskog rata se bavio za&scaron;titom ratnih zarobljenika i nacionalnih manjina. Kao visoki komesar Dru&scaron;tva naroda rukovodio je repatrijacijom ratnih zarobljenika i doprineo potpisivanju Ženevskog protokola o izbeglicama. Jedna vrsta emigrantskog paso&scaron;a nazvana &quot;Nansenov paso&scaron;&quot; i sada je u upotrebi kao potvrda identiteta raseljenih ljudi.1931 - Umro je srpski kompozitor i horovođa Josif Marinković, član Srpske kraljevske akademije, koji je najveći deo stvarala&scaron;tva posvetio romantičarskoj muzici. Njegove solo pesme i horske kompozicije uz pratnju klavira poseban su doprinos srpskoj muzici. Zavr&scaron;io je Orgulja&scaron;ku &scaron;kolu u Pragu i bio je u Beogradu dirigent pevačkog dru&scaron;tva &quot;Obilić&quot;. Dela: horovi &quot;Narodni zbor&quot;, &quot;Junački poklič&quot;, &quot;Kola&quot;, &quot;Potočara&quot;, &quot;Zadovoljna reka&quot;, solo pesme &quot;Čežnja&quot;, &quot;Kaži mi, kaži, Stojanke&quot;, crkvena muzika &quot;Liturgija&quot;, &quot;Pomen&quot;, &quot;Carju nebesni&quot;, &quot;Opelo&quot;.1940 - Britanski premijer Vinston Čerčil u parlamentu je u Drugom svetskom ratu izjavio da naciji u sukobu s Nemačkom ne može da obeća &quot;ni&scaron;ta sem krvi, suza i znoja&quot;.1941 - Ministar unutra&scaron;njih poslova usta&scaron;ke Nezavisne Države Hrvatske Andrija Artuković propisao je u Drugom svetskom ratu &quot;Provedbenu naredbu o ustrojstvu i poslovanju ravnateljstva za javni red i sigurnost&quot; &scaron;to je bio &quot;pravni osnov&quot; hrvatskih vlasti za stavljanje van zakona oko dva miliona Srba i desetine hiljada Jevreja i Roma.1944 - U Drvaru je u Drugom svetskom ratu formirana Ozna, Odeljenje za za&scaron;titu naroda, služba bezbednosti ustrojena po uzoru na odgovarajuću sovjetsku službu. Kasnije je preimenovana u UDB, Uprava državne bezbednosti.1961 - Umro je američki filmski glumac Gari Kuper, jedan od najomiljenijih glumaca u istoriji Holivuda, prepoznatljiv po nagla&scaron;enoj individualnosti. Snimio je 84 filma. Filmovi: &quot;Zakon Divljeg zapada&quot;, &quot;Narednik Jork&quot; (Oskar), &quot;Kome zvono zvoni&quot;, &quot;Tačno u podne&quot; (Oskar), &quot;Vera Kruz&quot;, &quot;Prijateljsko ubeđivanje&quot;, &quot;Ljubav popodne&quot;, &quot;Drvo za ve&scaron;anje&quot;.1965 - Izrael i Zapadna Nemačka odlučili su da uspostave diplomatske odnose, posle čega je vi&scaron;e arapskih država prekinulo odnose s Bonom.1968 - U Parizu su počeli zvanični pregovori predstavnika Severnog Vijetnama i SAD o okončanju rata u Vijetnamu.1969 - U rasnim nemirima u Kuala Lumpuru, glavnom gradu Malezije, poginulo je vi&scaron;e od stotinu osoba.1981 - Na papu Jovana Pavla II u Rimu je pucao Turčin Mehmed Ali Agdža, raniv&scaron;i ga u stomak i ruku.1994 - Ministri inostranih poslova SAD, Rusije, Britanije, Francuske, Nemačke, Belgije i Grčke odlučili su na sastanku u Ženevi, na osnovu mirovnog koncepta Evropske unije, da 51 odsto teritorije BiH pripadne bosanskim muslimanima i Hrvatima, a 49 odsto Srbima.1994 - Palestinska policija je, na osnovu sporazuma Izraela i Palestinske oslobodilačke organizacije, u Jerihonu preuzela kontrolu od izraelske vojske.1995 - U indijskoj državi Ka&scaron;mir razularena masa razbesnelih muslimana zbog razaranja jedne džamije, palila je &scaron;kole, vladine zgrade i hinduističke hramove.1996 - Vi&scaron;e od 600 osoba poginulo je u nevremenu na severu Banglade&scaron;a.1999 - Avioni NATO sru&scaron;ili su pokretni most u Vrbasu na Velikom bačkom kanalu. Istovremeno su visokoprovodljivim grafitnim bombama ponovo gađana postrojenja Elektroprivrede Srbije, zbog čega su bez struje ostali Ni&scaron;, Pirot, Kur&scaron;umlija, Aleksinac, Prokuplje, Leskovac, &Scaron;abac i delovi Beograda, Novog Sada i vi&scaron;e mesta u Vojvodini.1999 - Francuski pisac i filozof Režis Debre optužio je NATO u otvorenom pismu predsedniku Francuske Žaku &Scaron;iraku za zločine nad civilima i osporio &quot;ključni razlog&quot; za agresiju na Srbiju (SRJ) jer tokom boravka na Kosovu i Metohiji nije na&scaron;ao nikakve dokaze navodnog genocida nad Albancima.1999 - Međunarodna organizacija za za&scaron;titu ljudskih prava &quot;Hjumen rajts voč&quot; optužila je NATO da kr&scaron;i međunarodno ratno pravo, povodom agresije na Srbiju (SRJ) i da se stalno povećava broj ubijenih civila i razorenih civilnih objekata, mada je agresija otpočela pod izgovorom &quot;za&scaron;tite ljudskih prava&quot;.1999 - Peru i Ekvador potpisali su dokument o razgraničenju, okončav&scaron;i posle &scaron;est decenija spor zbog kojeg su dve latinoameričke zemlje tri puta ratovale.2000 - Predsednika Izvr&scaron;nog veća Vojvodine Bo&scaron;ka Pero&scaron;evića na Novosadskom sajmu ubio je umno poremećeni pripadnik sajamskog obezbeđenja.2004 - U Indiji su zavr&scaron;eni maratonski skup&scaron;tinski izbori koji su trajali vi&scaron;e od mesec dana, na kojima je posle osam godina u opoziciji, pobedila Kongresna stranka Sonje Gandi, koja je neočekivano odlučila da ne prihvati mesto &scaron;efa vlade i podnela je ostavku na mesto predsednika stranke.2006 - Najmanje 29 lica je poginulo, a osam je nestalo u tropskoj oluji koja je zahvatila severozapadnu oblast Filipina. Tajfun &quot;Čanču&quot; naterao je oko 24.000 osoba da napuste svoje domove. Oko 20 tajfuna svake godine pogode arhipelag Filipina, uglavnom tokom trajanja ki&scaron;ne sezone od sredine maja do septembra.2007 - U eksploziji kamiona bombe čija je meta bilo sredi&scaron;te vodeće kurdske političke partije, Kurdistanske demokratske partije (KDP) Masuda Barzanija, lidera autonomnog kurdskog regiona na severu Iraka, u Mahmuru, oko 50 kilometra južno od Ibrila, poginulo je 30 a ranjeno 50 osoba. Odgovornost za taj napad preuzela je međunarodna teroristička mreža Al Kaida.2007 - Najmanje milion Turaka koji podržavaju svetovnu državu okupilo se u gradu Izmiru kako bi protestvovalo protiv proislamističke orjentacije vlade, u strahu da će sekularni koncept države kakav je ustrojio Kemal Ataturk biti poni&scaron;ten.2007 - Predstavnica Srbije Marija &Scaron;erifović pobedila je pesmom &quot;Molitva&quot; na 52. nadmetanju za Pesmu Evrovizije održanom u Helsinkiju u Finskoj, u Hartval Areni.2008 - Najmanje 80 osoba poginulo je u indijskom gradu Džaipur, u Radžastanu, na severozapadu Indije, oko 240 km od Delhija, a oko 150 je povređeno, u osam eksplozija. Bombe su aktivirane na gradskim pijacama u blizini hindu hrama u kojem je bio okupljen veliki broj vernika.2018 - U Surabaji, Istočna Java, drugom najvećem gradu Indonezije, dogodilo se vi&scaron;e terorističkih napada na hri&scaron;ćane, pri čemu je poginulo 28 osoba a 57 je povređeno. Napad motivisan islamskim ekstremizmom izveli su otac, majka i četvoro dece. Takozvana Islamska država priznala je odgovornost.2024 - Umrla je Alis Manro, kanadska književnica, nobelovac. Uglavnom je pisala kratku fikciju s najčesćom tematikom sudbina i psiholo&scaron;kih stanja običnih ljudi u provincijskoj sredini. Otuda je prozvana &quot;kanadski Čehov&quot;. Objavila je desetinu zbirki priča. Dobitnica je najprestižnijih književnih priznanja Kanade, Bukerove nagrade 2009. a Nobelove 2013.2024 - U Novoj Kaledoniji izbili su rasni nemiri. Bunt praćen žrtvama, paljevinama, pljačkom, izazvan je nezadovoljstvom matičnog stanovni&scaron;ta, Kanaka, izbornim zakonom koji izjednačava prava doseljenika sa starosedeocima. Na Novoj Kaledoniji su prethodno održani referendumi na kojima je odvajanje od Francuske odbačeno.2025 - Umro je Hose &quot;Pepe&quot; Muhika, biv&scaron;i predsednik Urugvaja. Rođen u Montevideu 1935. &scaron;ezdesetih je bio pripadnik gerilske grupacije Tupamaros, poznate po radikalno levim stavovima. Punih 14 godina proveo je iza re&scaron;etaka u vreme vojne diktature. Pu&scaron;ten 1985. poslanik postaje 1994. potom senator, pa ministar poljoprivrede. Za predsednika Urugvaja izabran je 2010. Sve vreme je pritom sa suprugom živeo u svojoj kući na obodu prestonice, obrađivao ba&scaron;tu i vozio &quot;bubu&quot; iz 1987.

Na današnji dan, 13. maj

0 Komentari