Da li psi imaju "šesto čulo" za zemljotrese i opasnosti? FOTO

Psi koji nekoliko sekundi pre sudara izvlače svoje ljude iz automobila ili ih, poput anđela čuvara, odvlače iz drugih opasnih zona: dru&scaron;tvenim mrežama kruže bezbrojni snimci takozvanih &quot;čudesnih pasa&quot; - savr&scaron;eno režirani i sve če&scaron;će generisani pomoću ve&scaron;tačke inteligencije. Ali &scaron;ta kažu podaci i studije? Da li psi zaista imaju čarobno &scaron;esto čulo ili su njihove &quot;supermoći&quot; tek biologija plus ljudska projekcija želja?Mit o čudesnom psu: za&scaron;to želimo da verujemo u vidovitostSpektakularno inscenirani snimci spasavanja na dru&scaron;tvenim mrežama dostižu milione pregleda -stvarne scene, ve&scaron;to montirani klipovi i sve če&scaron;će - ve&scaron;tačka inteligencija. Algoritmi nagrađuju emociju umesto dokaza: pojedinačni, emotivno snažni slučajevi potiskuju bezbroj situacija u kojima se ne događa ni&scaron;ta neobično.Psiholo&scaron;ki tu deluje sledeće: ljudi pamte upadljivo pona&scaron;anje psa pre neke nesreće, ali zaboravljaju sve one slučajeve kada je pas reagovao slično, a da se potom nije dogodilo ni&scaron;ta.Želja da se posebna veza sa sopstvenom životinjom i njene jedinstvene sposobnosti vide kao ne&scaron;to izuzetno čini veru u vidovitost emotivno uverljivijom od trezvenog obja&scaron;njenja koje nude biologija i psihologija opažanja.Superčula pasa: sluh, njuh, osećaj dodiraPsi raspolažu čulima koja su daleko nadmoćnija od ljudskih: čuju znatno vi&scaron;e frekvencije, izuzetno su osetljivi na vibracije, promene vazdu&scaron;nog pritiska i vremena, a njihov njuh je oko 10.000 do 100.000 puta razvijeniji od ljudskog.Studije o epilepsiji, dijabetesu i raku pokazuju da mogu da registruju najsitnije biohemijske promene u telu &ndash; na primer u znoju ili izdahnutom vazduhu. Takođe uočavaju i minimalne promene u pona&scaron;anju i emocijama svojih ljudi: napetost mi&scaron;ića, ritam disanja, miris stresa.U jednom istraživanju Nila Pauela sa Univerziteta Kvin u Belfastu, 19 porodičnih pasa reagovalo je znatno drugačije na uzorke znoja pacijenata sa epilepsijom u fazi neposredno pre napada nego na kontrolne uzorke &ndash; &scaron;to ukazuje na postojanje specifičnih, lako isparljivih molekula.Ni psi asistenti za dijabetes ili rak ne oslanjaju se na natprirodno, već na fiziolo&scaron;ke signale poput srčane frekvencije, ritma disanja, hormona stresa i takozvanih VOC-obrazaca (volatile organic compounds) - tipičnih kombinacija organskih molekula koje odražavaju zdravstveno stanje osobe.&Scaron;ta je naučno dokazano?Kanadski psiholog Stenli Koren sa Univerziteta Britanske Kolumbije važi za pionira u istraživanju pasa. Decenijama se bavi njihovim pona&scaron;anjem, inteligencijom i odnosom čoveka i psa.corners74/ShutterstockKoren je razvio po njemu nazvan &quot;Stenli Koren indeks&quot; za procenu inteligencije različitih rasa pasa. Njegove studije pokazuju da prosečni psi razumeju do 165 reči, a posebno inteligentni i do 250 - &scaron;to je uporedivo sa kognitivnim sposobnostima deteta od dve i po godine.Za DW Koren obja&scaron;njava pona&scaron;anje nekih pasa pre katastrofa njihovom biologijom: &quot;Mnoge od tih priča o psima koji predviđaju katastrofe ili nesreće deluju natprirodno, ali se najče&scaron;će mogu objasniti njihovim izuzetnim čulima&quot;.Kada fizika liči na vidovitostPrema Korenovim rečima, pre zemljotresa, na primer, psi bi bili u stanju da čuju prve zvuke pucanja slojeva stenja &ndash; zvuke koji su daleko iznad granice ljudskog sluha.I toplotne izvore osećaju &quot;poput infracrvenog senzora&quot;, a čak i minimalne nestabilnosti ili potrese tla registruju preko finih dodirnih receptora između jastučića na &scaron;apama. Tako pas može da postane nemiran neposredno pre nego &scaron;to most počne da se ljulja ili vozilo na mokrom kolovozu počne da klizi, pi&scaron;e Koren u mejlu DW-u.Ono &scaron;to izgleda kao &bdquo;&scaron;esto čulo&quot; zapravo je pre svega fiziolo&scaron;ka prednost: pas ranije reaguje na nadražaje koji već realno postoje, ali ih mi jo&scaron; ne osećamo.Životinje između mita i stvarnostiI druge životinje imaju znatno finija čula od ljudi. Tim Martina Vikelskog sa Instituta Maks Plank za biologiju pona&scaron;anja opremio je krave, ovce i pse u Italiji senzorima i uoči vi&scaron;e zemljotresa zabeležio znatno povećanu aktivnost &ndash; naročito kod životinja u &scaron;talama.Scharfsinn/ShutterstockOčigledno reaguju na mikro-potrese, infrazvuk ili električne efekte u slojevima stenja. &quot;To nije predosećaj, već reakcija na fizičke nadražaje&quot;, obja&scaron;njava Vikelski u pisanom odgovoru DW-u.Iz toga se, međutim, ne može izvesti pouzdano predviđanje. &quot;Psi sigurno mogu mnogo toga, ali da upozoravaju na saobraćajne nesreće, čini mi se praktično nemogućim - osim možda kada je reč o nervozi vlasnika, koja bi mogla da vodi u nesreće&quot;, kaže Vikelski.Da bi se mitovi razdvojili od stvarnih sposobnosti, nagla&scaron;ava istraživač, potrebni su podaci: &quot;Takve anegdote morale bi da se provere pomoću predajnika na životinjama - kao &scaron;to smo to činili u na&scaron;im studijama o zemljotresima i erupcijama vulkana&quot;.Za&scaron;to psi ne mogu da predvide saobraćajne nesrećeZa svakodnevne nezgode - saobraćajne nesreće, požare ili iznenadne nesreće - ne postoje pouzdane studije koje bi dokazale da psi mogu da ih osete unapred.Miachikova Natalia/ShutterstockČesto citirane anegdote obično se mogu objasniti slučajno&scaron;ću, naknadnim tumačenjem ili osetljivim reakcijama na stvarne nadražaje.Psi mogu da primete neobične zvuke, &scaron;kripu guma, tragove dima ili nervozu svog vlasnika &ndash; nekoliko sekundi pre nego &scaron;to ti faktori postanu uočljivi. Ako pas tada pokaže stresno pona&scaron;anje - dahtanje, cviljenje, guranje - u retrospektivi se iz toga lako napravi &quot;upozorenje unapred&quot;.

Da li psi imaju "šesto čulo" za zemljotrese i opasnosti? FOTO

1 Komentari