Da li psi imaju "šesto čulo" za zemljotrese i opasnosti? FOTO

Psi koji nekoliko sekundi pre sudara izvlače svoje ljude iz automobila ili ih, poput anđela čuvara, odvlače iz drugih opasnih zona: društvenim mrežama kruže bezbrojni snimci takozvanih "čudesnih pasa" - savršeno režirani i sve češće generisani pomoću veštačke inteligencije. Ali šta kažu podaci i studije? Da li psi zaista imaju čarobno šesto čulo ili su njihove "supermoći" tek biologija plus ljudska projekcija želja?

Mit o čudesnom psu: zašto želimo da verujemo u vidovitost

Spektakularno inscenirani snimci spasavanja na društvenim mrežama dostižu milione pregleda -stvarne scene, vešto montirani klipovi i sve češće - veštačka inteligencija. Algoritmi nagrađuju emociju umesto dokaza: pojedinačni, emotivno snažni slučajevi potiskuju bezbroj situacija u kojima se ne događa ništa neobično.

Psihološki tu deluje sledeće: ljudi pamte upadljivo ponašanje psa pre neke nesreće, ali zaboravljaju sve one slučajeve kada je pas reagovao slično, a da se potom nije dogodilo ništa.

Želja da se posebna veza sa sopstvenom životinjom i njene jedinstvene sposobnosti vide kao nešto izuzetno čini veru u vidovitost emotivno uverljivijom od trezvenog objašnjenja koje nude biologija i psihologija opažanja.

Superčula pasa: sluh, njuh, osećaj dodira

Psi raspolažu čulima koja su daleko nadmoćnija od ljudskih: čuju znatno više frekvencije, izuzetno su osetljivi na vibracije, promene vazdušnog pritiska i vremena, a njihov njuh je oko 10.000 do 100.000 puta razvijeniji od ljudskog.

Studije o epilepsiji, dijabetesu i raku pokazuju da mogu da registruju najsitnije biohemijske promene u telu – na primer u znoju ili izdahnutom vazduhu. Takođe uočavaju i minimalne promene u ponašanju i emocijama svojih ljudi: napetost mišića, ritam disanja, miris stresa.

U jednom istraživanju Nila Pauela sa Univerziteta Kvin u Belfastu, 19 porodičnih pasa reagovalo je znatno drugačije na uzorke znoja pacijenata sa epilepsijom u fazi neposredno pre napada nego na kontrolne uzorke – što ukazuje na postojanje specifičnih, lako isparljivih molekula.

Ni psi asistenti za dijabetes ili rak ne oslanjaju se na natprirodno, već na fiziološke signale poput srčane frekvencije, ritma disanja, hormona stresa i takozvanih VOC-obrazaca (volatile organic compounds) - tipičnih kombinacija organskih molekula koje odražavaju zdravstveno stanje osobe.

Šta je naučno dokazano?

Kanadski psiholog Stenli Koren sa Univerziteta Britanske Kolumbije važi za pionira u istraživanju pasa. Decenijama se bavi njihovim ponašanjem, inteligencijom i odnosom čoveka i psa.

corners74/Shutterstock

Koren je razvio po njemu nazvan "Stenli Koren indeks" za procenu inteligencije različitih rasa pasa. Njegove studije pokazuju da prosečni psi razumeju do 165 reči, a posebno inteligentni i do 250 - što je uporedivo sa kognitivnim sposobnostima deteta od dve i po godine.

Za DW Koren objašnjava ponašanje nekih pasa pre katastrofa njihovom biologijom: "Mnoge od tih priča o psima koji predviđaju katastrofe ili nesreće deluju natprirodno, ali se najčešće mogu objasniti njihovim izuzetnim čulima".

Kada fizika liči na vidovitost

Prema Korenovim rečima, pre zemljotresa, na primer, psi bi bili u stanju da čuju prve zvuke pucanja slojeva stenja – zvuke koji su daleko iznad granice ljudskog sluha.

I toplotne izvore osećaju "poput infracrvenog senzora", a čak i minimalne nestabilnosti ili potrese tla registruju preko finih dodirnih receptora između jastučića na šapama. Tako pas može da postane nemiran neposredno pre nego što most počne da se ljulja ili vozilo na mokrom kolovozu počne da klizi, piše Koren u mejlu DW-u.

Ono što izgleda kao „šesto čulo" zapravo je pre svega fiziološka prednost: pas ranije reaguje na nadražaje koji već realno postoje, ali ih mi još ne osećamo.

Životinje između mita i stvarnosti

I druge životinje imaju znatno finija čula od ljudi. Tim Martina Vikelskog sa Instituta Maks Plank za biologiju ponašanja opremio je krave, ovce i pse u Italiji senzorima i uoči više zemljotresa zabeležio znatno povećanu aktivnost – naročito kod životinja u štalama.

Scharfsinn/Shutterstock

Očigledno reaguju na mikro-potrese, infrazvuk ili električne efekte u slojevima stenja. "To nije predosećaj, već reakcija na fizičke nadražaje", objašnjava Vikelski u pisanom odgovoru DW-u.

Iz toga se, međutim, ne može izvesti pouzdano predviđanje. "Psi sigurno mogu mnogo toga, ali da upozoravaju na saobraćajne nesreće, čini mi se praktično nemogućim - osim možda kada je reč o nervozi vlasnika, koja bi mogla da vodi u nesreće", kaže Vikelski.

Da bi se mitovi razdvojili od stvarnih sposobnosti, naglašava istraživač, potrebni su podaci: "Takve anegdote morale bi da se provere pomoću predajnika na životinjama - kao što smo to činili u našim studijama o zemljotresima i erupcijama vulkana".

Zašto psi ne mogu da predvide saobraćajne nesreće

Za svakodnevne nezgode - saobraćajne nesreće, požare ili iznenadne nesreće - ne postoje pouzdane studije koje bi dokazale da psi  mogu da ih osete unapred.

Miachikova Natalia/Shutterstock

Često citirane anegdote obično se mogu objasniti slučajnošću, naknadnim tumačenjem ili osetljivim reakcijama na stvarne nadražaje.

Psi mogu da primete neobične zvuke, škripu guma, tragove dima ili nervozu svog vlasnika – nekoliko sekundi pre nego što ti faktori postanu uočljivi. Ako pas tada pokaže stresno ponašanje - dahtanje, cviljenje, guranje - u retrospektivi se iz toga lako napravi "upozorenje unapred".