Avanturista iz Danske Tor Pedersen prvi je čovek na svetu koji je posetio sve zemlje, a na neprekidnom putovanju koje je trajalo skoro 10 godina, nikada nije ušao u avion.
"To što sam gotovo deceniju proveo u pokretu, dalo mi je dublje razumevanje važnosti razgovora, bezgranične velikodušnosti ljudi i mojih ograničenja", opisao je svoje životno iskustvo u autorskom tekstu za Gardijan Danac Tor Pedersen.
8 things I learned from visiting every country without flying. Recommended read 🙏https://t.co/9UlCBdW6U6
— Thor Pedersen (@onceuponasaga) April 23, 2025
"Često sam se osećao kao da sam rođen 100 godina prekasno. Bilo je vremena kada sateliti nisu zujali iznad nas i sve je tek trebalo da bude otkriveno ili snimljeno. Dok sam odrastao, izgledalo je kao da su se sve velike avanture dogodile pre mog rođenja. Ali 2013. godine sam otkrio da - iako je bilo pokušaja - niko nije realizovao neprekidno putovanje kroz svaku zemlju bez letenja. Imao sam priliku da postanem prvi koji je to uradio", naveo je Pedersen.
"Bio sam fasciniran što je takva avantura još uvek tamo, netaknuta. Međutim, imao sam 30 godina, tek sam upoznao divnu ženu, moji vršnjaci su imali prvo dete (a u nekim slučajevima i drugo) i imao sam 12-godišnju karijeru u brodarstvu i logistici. Ali, nisam mogao da propustim ideju. Dakle, sa 34 godine sam krenuo - i vratio se kući tek skoro deceniju kasnije. Ovo su lekcije koje sam naučio usput: o važnosti razgovora, bezgraničnoj velikodušnosti ljudi - i mojim ograničenjima".
Ljudska velikodušnost može biti zapanjujuća
"Bila je hladna, mračna noć u decembru. Voz me je doveo u Suvalki, za koji ljudi kažu da je najhladniji grad u Poljskoj. Bilo je tiho. Padao je sneg, ali je inače sve mirovalo. Nosio sam parče papira sa imenom, brojem telefona i adresom gde je trebalo da budem. Ali, nisam imao SIM karticu, pa sam počeo da hodam, tražeći nekoga ko bi mogao da mi pomogne.
Taman kada sam počeo da se pitam da li ću ikada nekoga upoznati, jedna žena je otvorila svoja ulazna vrata. Pojurio sam. Srećom, govorila je engleski i pozvala me unutra. Bila je srećna što me je ugostila i uverila me da nema smisla da se vraćam na hladnoću.
Janusz Lipinski/Shutterstock
Brzo su mi dali pun tanjir hrane i rezervni krevet. Sve ovo od stranca. Sledećeg dana su mi poslužili doručak i odveli u autobus koji me je odvezao do Litvanije", prisetio se samo jedne epizode u kojoj je iznova spoznao da su dobri ljudi dobri, bez obzira gde žive.
Još uvek postoje neka skrivena i spektakularna prirodna čuda
"Lesoto je bio zemlja broj 106 na mom veoma dugom putovanju. Njegova prirodna lepota je odmah bila uočljiva. Cela država se nalazi iznad 1.400 metara. Predloženo mi je da odem gore u planine, u Semonkong. Nisam bio spreman za ono što sam video.
Rome Loots Photography/Shutterstock
Da li sam bio na Islandu, Austriji, Butanu ili Boliviji? Otišao sam u dugu šetnju preko spektakularnog zelenog pejzaža. Ptice su cvrkutale u visokoj travi; vazduh je bio neobično svež; sunce mi je obasjalo lice sa tamnoplavog neba.
Planine Lesota su zemlja konja. S vremena na vreme prolazili bi jahači zaogrnuti debelim ćebadima. Onda sam stigao do vodopada Malecunjane. Skoro 200 metara visok vodopad blistao je na suncu na kraju kanjona. I imao sam sve za sebe".
Otpornost ljudi je moćna
"2015. putovao sam kroz zapadnu Afriku. U to vreme, Gvineja, Sijera Leone i Liberija su se suočavale sa najvećom epidemijom ebole na svetu. Jedan taksista u Gvineji mi je rekao: 'Ovde imamo sve, a nemamo ništa'. Ove zemlje su bogate na mnogo načina – od prirodnih resursa do prelepih pejzaža - ali većina ljudi nije.
Rome Loots Photography/Shutterstock
Ali, posle samo sat vremena u Sijera Leoneu, bio sam pozvan na venčanje: mnogo muzike, mnogo ljudi u otmenoj odeći, obilje hrane i pića, razgovor i ples. Koliko god život bio težak - a moje putovanje me nije ostavilo u sumnji da može da postane neverovatno teško - ljudi uvek pronađu način da se smeju, igraju i zaljube".
Samoizolacija je greška
"Kada idete javnim prevozom u Danskoj, odakle sam, uvek birate sedište koje je najudaljenije od svih ostalih. Cenimo svoju privatnost i poštujemo privatnost drugih. Ali, u velikom delu sveta, najbolja sedišta su ona pored drugih putnika. Gde ćete još naći razgovor?
U zapadnoj i centralnoj Africi, otkrio sam da bi svi u autobusu ili taksiju koji su se nalazili u gomili odmah formirali grupu, delili hranu i priče, držeći bebe jedni drugima. Bio sam besan kada je izgledalo da je vozač spreman da me ostavi na korumpiranom kontrolnom punktu - sve dok žena iza mene u autobusu nije objasnila da je igrao igru da izvrši pritisak na naoružane čuvare. Ovo je bio jednostavan, usamljen kontrolni punkt na zemljanom putu. Ništa više nije bilo u blizini, svi moji papiri su bili uredni i vojnici su to znali. Da me je vozač ostavio na kontrolnom punktu, postao bih njihov problem. Gde bih spavao? Šta bih jeo? Vojnicima nije bila potrebna takva glavobolja. Na tom putu sam naučio lekciju: ipak smo bili tim".
Ono što želite i šta vam treba nije ista stvar
"Gotovo sve može postati rutina i može da se pretvori u posao - čak i kada putujete u svaku zemlju na svetu. Retko se dešava da ljudi stalno putuju mnogo duže od godinu dana jer to nosi dušu; većina dugoročnih putnika vraća se kući iscrpljeni da razmisle i napune baterije.
Gurao sam se skoro deceniju. Autobusi, vozovi, čamci, ljudi, hrana, raspakivanje, pakovanje, ambasade, granice, birokratija - dugačak tunel zemalja. Udario sam u zid nakon otprilike dve godine, ali sam morao da ga preguram da bih stigao do cilja. Naučio sam razliku između onoga što želim i onoga što mi treba. Naučio sam da živim na kamenu i kako da se upustim u razgovor sa apsolutno bilo kim. Kada sam se vratio kući, shvatio sam da su jedine stvari koje su zadržale svoju vrednost bile veze i razgovori koje sam vodio. Sve ostalo je izgledalo propadljivo".
Možete uspostaviti veze bez znanja jezika
"Jednom sam imao 12-časovno putovanje vozom od Belorusije do Moskve tokom kojeg niko drugi nije govorio ništa osim ruski. Činilo se da im nije smetalo što ne znam jezik, govorili su mi samo 'njet' i 'da' ali sedeli su i razgovarali sa mnom na ruskom nekoliko sati, dok smo delili hranu i votku.
Zaista nije teško uspostaviti veze sa ljudima. Često sam zaticao sebe kako se smejem sa potpunim strancem uprkos tome što nemamo zajednički jezik. Pozivan sam u domove ljudi samo na osnovu gestova. Dogovarao sam cene tako što sam pokazivao novčanice i dodavao ili sklanjao druge dok se ne dogovorimo o vrednosti. I više puta, kada sam bio slomljen i očajan, pogled na dečji osmeh pomogao mi je da se popravim i upustim u razgovor sa bilo kim.
Sporo putovanje vas uči koliko je svet veliki
"Kada letite, teško je shvatiti udaljenost između Londona i Njujorka. Ali, kada putujete sa sedam brodova i nekoliko autobusa, to vam pomaže da razumete. Video sam kako pustinje bujaju, žbunje se pretvara u drveće, drveće se pretvara u šume, ravni pejzaži se uzdižu u planine, sela se pretvaraju u gradove, a reke postaju okeani. Video sam gde se zemlje susreću i retko postoji jasna razlika između jedne i druge strane: ljudi imaju tendenciju da nose istu odeću, jedu istu hranu i govore zajednički jezik. Po mom iskustvu, često morate da putujete prilično daleko pre nego što primetite promene. Ali, sve što je potrebno da bismo videli veličinu našeg sveta je da usporimo".
Stalni izazovi putovanja pružaju obrazovanje
"Životno iskustvo stičemo mnogo brže kada smo izazvani i pod pritiskom, kao što smo kada putujemo u inostranstvo i kada se pitamo: 'Šta je opasno? Kako pozdravljate ljude? Gde dobijate ono što vam treba?'
Moje godine u inostranstvu dovele su me do dubljeg razumevanja svojih ograničenja. Naučio sam jezike, istraživao nove kulture i proširio svoje znanje o geografiji, geopolitici, humanitarnom radu i još mnogo toga. To je bilo obrazovanje; skoro dve godine nakon povratka kući, imam o još mnogo čemu da razmišljam. Imao sam 34 godine kada sam otišao od kuće i 44 godine kada sam se vratio. Ali, s obzirom na moje životno iskustvo, pitam se koliko zaista imam godina", završio je svoju ispovest jedini čovek koji je obišao sve zemlje sveta, a da nije ušao u avion.
Velika investicija realizovana je na severu Crne Gore jer je konačno rekonstruisan i za saobraćaj otvoren put Mijakovići – Vrulja koji će znatno skratiti put do opštine Pljevlja i olakšati građanima.
Na Kopaoniku je vikend pred nama u znaku ski openinga. Sezona je zvanično počela, a turisti iz različitih krajeva Srbije i inostranstva već pristižu na jednu od najlepših srpskih planina.
Najveća indijska avio-kompanija "IndiGo" danas je otkazala na stotine letova širom Indije zbog nedostatka pilota izazvanog novim pravilima o radnom vremenu pilota.
Svi letovi su jutros obustavljeni na aerodromu u Edinburgu u Škotskoj zbog IT problema koji je uticao na rad kontrolora vazdušnog saobraćaja, saopštila je uprava aerodroma.
Otvaranje zimske sezone na Zlatiboru biće uprličeno 26. decembra, kada će početi svi programi na Kraljevom trgu, na Gold gondoli Zlatibor i na Torniku.
Prirodne lepote i istorija, za mnoge idealan spoj kada su u pitanju putovanja, a Turska nudi upravo ovakve destinacije, skrivene od gužvi, ali vredne posete.
Ukoliko planirate posetu Turskoj, nezaobilazni deo na vašoj listi neka bude Zapadna Anadolija, koja nas je očarala svojim prirodnim i kulturnim bogatstvima. Posetili smo gradove Denizli, Ušak i Ispartu i donosimo vam dašak našeg fantastičnog iskustva.
Nemačka kultura peciva je od 2014. na Uneskovoj listi nematerijalnog nasleđa čovečanstva. U prvom susretu sa jednom nemačkom pekarom pre više od tri decenije osećao sam se kao Alisa u zemlji čuda.
Velika investicija realizovana je na severu Crne Gore jer je konačno rekonstruisan i za saobraćaj otvoren put Mijakovići – Vrulja koji će znatno skratiti put do opštine Pljevlja i olakšati građanima.
Na Kopaoniku je vikend pred nama u znaku ski openinga. Sezona je zvanično počela, a turisti iz različitih krajeva Srbije i inostranstva već pristižu na jednu od najlepših srpskih planina.
Najveća indijska avio-kompanija "IndiGo" danas je otkazala na stotine letova širom Indije zbog nedostatka pilota izazvanog novim pravilima o radnom vremenu pilota.
Svi letovi su jutros obustavljeni na aerodromu u Edinburgu u Škotskoj zbog IT problema koji je uticao na rad kontrolora vazdušnog saobraćaja, saopštila je uprava aerodroma.
Ostaci hrane, bilo da su pripremljeni kod kuće ili naručeni, često se čuvaju u frižideru, ali nepravilno rukovanje njima može da poveća rizik od kvarenja i trovanja.
Već smo na početku imali priliku da vidimo zanosnu Nemicu u vatrenoj kreaciji sa šljokicama koja prati liniju tela i mami uzdahe, a onda nas je oduševila i drugim stajlingom...
Kako dalje navodi izvor, taj datum je već bio zauzet, te je Tejlor mladenki, koja je rezervisala prostor pre nje, dala pozamašnu samu novca kako bi se venčala baš tog dana...
S obzirom na njene predispozicije i osobine zavodnice, mnogi fanovi fudbala se pitaju jedno - da li će čuveni skandal od pre 11 godina vaskrsnuti večeras?
Srpski strip umetnik i karikaturista Zoran Kovačević preminuo je 3. decembra u Beogradu u 70. godini, saopštilo je danas Udruženje stripskih umetnika Srbije.
Varnice na liniji Ace Lukasa i Milorada Dodika nakon objavljivanja fotografije folkera sa ratnim zločincem Naserom Orićem ne prestaju. Svađa na društvenim mrežama vodi se između njih dvojice, a sada se oglasila i Dodikova ćerka.
Grupa savetnika za vakcinaciju američkog ministra zdravlja Roberta F. Kenedija Mlađeg glasala je danas za uklanjanje opšte preporuke da sva novorođenčad u Sjedinjenim Američkim Državama prime vakcinu protiv hepatitisa B.
Svetom je odjeknula vest da porodica Brusa Vilisa nakon njegove smrti planira da donira njegov mozak u naučne svrhe, a stručnjak sada objašnava kakve je bolest frontotemporalna demencija i zašto je takav potez važan za medicinu.
Pacijenti koji su imali moždani udar, a koji ne mogu da stignu u bolnicu dovoljno brzo da bi bili kandidati za uobičajene terapije za razbijanje ugrušaka, uskoro bi mogli da dobiju drugu opciju.
Beli luk, nezaobilazna namirnica u brojnim kuhinjama, hiljadama godina se koristi ne samo za obogaćivanje ukusa jela već i u narodnoj medicini za prevenciju prehlada i infekcija.
