Avanturista iz Danske Tor Pedersen prvi je čovek na svetu koji je posetio sve zemlje, a na neprekidnom putovanju koje je trajalo skoro 10 godina, nikada nije ušao u avion.
"To što sam gotovo deceniju proveo u pokretu, dalo mi je dublje razumevanje važnosti razgovora, bezgranične velikodušnosti ljudi i mojih ograničenja", opisao je svoje životno iskustvo u autorskom tekstu za Gardijan Danac Tor Pedersen.
8 things I learned from visiting every country without flying. Recommended read 🙏https://t.co/9UlCBdW6U6
— Thor Pedersen (@onceuponasaga) April 23, 2025
"Često sam se osećao kao da sam rođen 100 godina prekasno. Bilo je vremena kada sateliti nisu zujali iznad nas i sve je tek trebalo da bude otkriveno ili snimljeno. Dok sam odrastao, izgledalo je kao da su se sve velike avanture dogodile pre mog rođenja. Ali 2013. godine sam otkrio da - iako je bilo pokušaja - niko nije realizovao neprekidno putovanje kroz svaku zemlju bez letenja. Imao sam priliku da postanem prvi koji je to uradio", naveo je Pedersen.
"Bio sam fasciniran što je takva avantura još uvek tamo, netaknuta. Međutim, imao sam 30 godina, tek sam upoznao divnu ženu, moji vršnjaci su imali prvo dete (a u nekim slučajevima i drugo) i imao sam 12-godišnju karijeru u brodarstvu i logistici. Ali, nisam mogao da propustim ideju. Dakle, sa 34 godine sam krenuo - i vratio se kući tek skoro deceniju kasnije. Ovo su lekcije koje sam naučio usput: o važnosti razgovora, bezgraničnoj velikodušnosti ljudi - i mojim ograničenjima".
Ljudska velikodušnost može biti zapanjujuća
"Bila je hladna, mračna noć u decembru. Voz me je doveo u Suvalki, za koji ljudi kažu da je najhladniji grad u Poljskoj. Bilo je tiho. Padao je sneg, ali je inače sve mirovalo. Nosio sam parče papira sa imenom, brojem telefona i adresom gde je trebalo da budem. Ali, nisam imao SIM karticu, pa sam počeo da hodam, tražeći nekoga ko bi mogao da mi pomogne.
Taman kada sam počeo da se pitam da li ću ikada nekoga upoznati, jedna žena je otvorila svoja ulazna vrata. Pojurio sam. Srećom, govorila je engleski i pozvala me unutra. Bila je srećna što me je ugostila i uverila me da nema smisla da se vraćam na hladnoću.
Janusz Lipinski/Shutterstock
Brzo su mi dali pun tanjir hrane i rezervni krevet. Sve ovo od stranca. Sledećeg dana su mi poslužili doručak i odveli u autobus koji me je odvezao do Litvanije", prisetio se samo jedne epizode u kojoj je iznova spoznao da su dobri ljudi dobri, bez obzira gde žive.
Još uvek postoje neka skrivena i spektakularna prirodna čuda
"Lesoto je bio zemlja broj 106 na mom veoma dugom putovanju. Njegova prirodna lepota je odmah bila uočljiva. Cela država se nalazi iznad 1.400 metara. Predloženo mi je da odem gore u planine, u Semonkong. Nisam bio spreman za ono što sam video.
Rome Loots Photography/Shutterstock
Da li sam bio na Islandu, Austriji, Butanu ili Boliviji? Otišao sam u dugu šetnju preko spektakularnog zelenog pejzaža. Ptice su cvrkutale u visokoj travi; vazduh je bio neobično svež; sunce mi je obasjalo lice sa tamnoplavog neba.
Planine Lesota su zemlja konja. S vremena na vreme prolazili bi jahači zaogrnuti debelim ćebadima. Onda sam stigao do vodopada Malecunjane. Skoro 200 metara visok vodopad blistao je na suncu na kraju kanjona. I imao sam sve za sebe".
Otpornost ljudi je moćna
"2015. putovao sam kroz zapadnu Afriku. U to vreme, Gvineja, Sijera Leone i Liberija su se suočavale sa najvećom epidemijom ebole na svetu. Jedan taksista u Gvineji mi je rekao: 'Ovde imamo sve, a nemamo ništa'. Ove zemlje su bogate na mnogo načina – od prirodnih resursa do prelepih pejzaža - ali većina ljudi nije.
Rome Loots Photography/Shutterstock
Ali, posle samo sat vremena u Sijera Leoneu, bio sam pozvan na venčanje: mnogo muzike, mnogo ljudi u otmenoj odeći, obilje hrane i pića, razgovor i ples. Koliko god život bio težak - a moje putovanje me nije ostavilo u sumnji da može da postane neverovatno teško - ljudi uvek pronađu način da se smeju, igraju i zaljube".
Samoizolacija je greška
"Kada idete javnim prevozom u Danskoj, odakle sam, uvek birate sedište koje je najudaljenije od svih ostalih. Cenimo svoju privatnost i poštujemo privatnost drugih. Ali, u velikom delu sveta, najbolja sedišta su ona pored drugih putnika. Gde ćete još naći razgovor?
U zapadnoj i centralnoj Africi, otkrio sam da bi svi u autobusu ili taksiju koji su se nalazili u gomili odmah formirali grupu, delili hranu i priče, držeći bebe jedni drugima. Bio sam besan kada je izgledalo da je vozač spreman da me ostavi na korumpiranom kontrolnom punktu - sve dok žena iza mene u autobusu nije objasnila da je igrao igru da izvrši pritisak na naoružane čuvare. Ovo je bio jednostavan, usamljen kontrolni punkt na zemljanom putu. Ništa više nije bilo u blizini, svi moji papiri su bili uredni i vojnici su to znali. Da me je vozač ostavio na kontrolnom punktu, postao bih njihov problem. Gde bih spavao? Šta bih jeo? Vojnicima nije bila potrebna takva glavobolja. Na tom putu sam naučio lekciju: ipak smo bili tim".
Ono što želite i šta vam treba nije ista stvar
"Gotovo sve može postati rutina i može da se pretvori u posao - čak i kada putujete u svaku zemlju na svetu. Retko se dešava da ljudi stalno putuju mnogo duže od godinu dana jer to nosi dušu; većina dugoročnih putnika vraća se kući iscrpljeni da razmisle i napune baterije.
Gurao sam se skoro deceniju. Autobusi, vozovi, čamci, ljudi, hrana, raspakivanje, pakovanje, ambasade, granice, birokratija - dugačak tunel zemalja. Udario sam u zid nakon otprilike dve godine, ali sam morao da ga preguram da bih stigao do cilja. Naučio sam razliku između onoga što želim i onoga što mi treba. Naučio sam da živim na kamenu i kako da se upustim u razgovor sa apsolutno bilo kim. Kada sam se vratio kući, shvatio sam da su jedine stvari koje su zadržale svoju vrednost bile veze i razgovori koje sam vodio. Sve ostalo je izgledalo propadljivo".
Možete uspostaviti veze bez znanja jezika
"Jednom sam imao 12-časovno putovanje vozom od Belorusije do Moskve tokom kojeg niko drugi nije govorio ništa osim ruski. Činilo se da im nije smetalo što ne znam jezik, govorili su mi samo 'njet' i 'da' ali sedeli su i razgovarali sa mnom na ruskom nekoliko sati, dok smo delili hranu i votku.
Zaista nije teško uspostaviti veze sa ljudima. Često sam zaticao sebe kako se smejem sa potpunim strancem uprkos tome što nemamo zajednički jezik. Pozivan sam u domove ljudi samo na osnovu gestova. Dogovarao sam cene tako što sam pokazivao novčanice i dodavao ili sklanjao druge dok se ne dogovorimo o vrednosti. I više puta, kada sam bio slomljen i očajan, pogled na dečji osmeh pomogao mi je da se popravim i upustim u razgovor sa bilo kim.
Sporo putovanje vas uči koliko je svet veliki
"Kada letite, teško je shvatiti udaljenost između Londona i Njujorka. Ali, kada putujete sa sedam brodova i nekoliko autobusa, to vam pomaže da razumete. Video sam kako pustinje bujaju, žbunje se pretvara u drveće, drveće se pretvara u šume, ravni pejzaži se uzdižu u planine, sela se pretvaraju u gradove, a reke postaju okeani. Video sam gde se zemlje susreću i retko postoji jasna razlika između jedne i druge strane: ljudi imaju tendenciju da nose istu odeću, jedu istu hranu i govore zajednički jezik. Po mom iskustvu, često morate da putujete prilično daleko pre nego što primetite promene. Ali, sve što je potrebno da bismo videli veličinu našeg sveta je da usporimo".
Stalni izazovi putovanja pružaju obrazovanje
"Životno iskustvo stičemo mnogo brže kada smo izazvani i pod pritiskom, kao što smo kada putujemo u inostranstvo i kada se pitamo: 'Šta je opasno? Kako pozdravljate ljude? Gde dobijate ono što vam treba?'
Moje godine u inostranstvu dovele su me do dubljeg razumevanja svojih ograničenja. Naučio sam jezike, istraživao nove kulture i proširio svoje znanje o geografiji, geopolitici, humanitarnom radu i još mnogo toga. To je bilo obrazovanje; skoro dve godine nakon povratka kući, imam o još mnogo čemu da razmišljam. Imao sam 34 godine kada sam otišao od kuće i 44 godine kada sam se vratio. Ali, s obzirom na moje životno iskustvo, pitam se koliko zaista imam godina", završio je svoju ispovest jedini čovek koji je obišao sve zemlje sveta, a da nije ušao u avion.
Prema predlogu odluke koji je trenutno na javnom savetovanju, prodaja alkohola bila bi zabranjena od 21 do 6 časova u periodu od 1. juna do 15. septembra.
Na Uvačkom jezeru otac i sin Amel i Emil Bronja ulovili su soma kapitalca teškog oko 45 kilograma i dugačkog dva metra, što predstavlja jedan od najvećih ulova u tom kraju. Borba sa ribom trajala je skoro sat vremena.
Video je izazvao raspravu među korisnicima društvenih mreža o tome da li su evropske porcije premale ili su severnoameričke prevelike. Mnogi su stali u odbranu manjih porcija, tvrdeći da one vode zdravijoj ishrani.
Pompeji, grad koji ne postoji dva milenijuma. Ruševine su glavni kapital ovog kraja. U erupciji 79. godine umrlo je desetak hiljada ljudi. Sada milioni turista dolaze tu da bi osetili samrtnu jezu opepeljenih ljudi.
Bodrum na jugozapadnoj obali Turske ne može se doživeti odjednom. On se postepeno otkriva, kroz slojeve mirisa mora, borova i svetlosti koja se menja tokom dana.
"Ne možemo da kažemo kad se očekuje da stignemo na destinaciju, to sad mnogo zavisi od granice zbog EES sitema", bila je prva rečenica koji smo čuli u autobusu koji je krenuo iz Beograda za Beč.
S jednom jeftinom avionskom kartom, jednim rancem proporcija 40x30x20 i jednom drugaricom, stigla sam na tlo Barahas aerodroma sa namerom da za dva i po dana istražim Almodovarov grad.
Prema predlogu odluke koji je trenutno na javnom savetovanju, prodaja alkohola bila bi zabranjena od 21 do 6 časova u periodu od 1. juna do 15. septembra.
Na Uvačkom jezeru otac i sin Amel i Emil Bronja ulovili su soma kapitalca teškog oko 45 kilograma i dugačkog dva metra, što predstavlja jedan od najvećih ulova u tom kraju. Borba sa ribom trajala je skoro sat vremena.
U stihovima peva o nesigurnosti, njihovom odnosu i braku, dok se Penova kasnija glumačka karijera i Oskarima nagrađeni uspesi navode kao kontekst njihove dugogodišnje veze.
Naučnici su naveli i da rotacija Sunca trenutno pomera aktivne regione zapadno od linije Sunce-Zemlja, što bi do kraja sedmice moglo da dovede do slabljenja njihovog uticaja na našu planetu.
Naučnici su razvili sintetičku ćeliju "SpudCell" koja koristi veštačku DNK da se hrani, raste i razmnožava u laboratoriji, otvarajući novo poglavlje u sintetičkoj biologiji i razvoju veštačkog života.
Reprezentacija Bosne i Hercegovine eliminisana je sa Svetskog prvenstva. Ovaj bolan trenutak i neočekivani završetak mundijalske bajke izuzetno je teško pao Dinu Bešliću, sinu legende narodne muzike Halida Bešlića.
Agencije su saopštile da su "aromatizovani proizvodi od nudli najverovatniji izvor epidemije infekcije u više zemalja", uz dokaze koji povezuju slučajeve sa proizvodima istog brenda.
