Prethodni datum je bio 10. novembar 2024. ali je zbog neisgurnosti u njegovo nesmetano funkcionisanje odložen uz najavu da će se primenjivati postepeno, a ne na svim graničnim prelazima EU odjednom, kako je prvobitno bilo najavljeno.
Mi vam donosimo kompletan vodiš za EES sistem ulaska u Evropsku Uniju.
Šta je EES sistem?
Sistem ulaska/izlaska (EES) je automatizovani IT sistem za registraciju državljana zemalja koje nisu članice EU, a koji putuju na kraći boravak, svaki put kada pređu granice.
"Kratkoročni boravak" podrazumeva boravak do 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana. Ovaj period se računa kao jedinstven za sve evropske zemlje koje koriste EES.
Sistem će se primenjivati na graničnim prelazima sledećih država: Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Slovenija, Grčka, Austrija, Belgija, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Island, Italija, Letonija, Lihtenštajn, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Poljska, Portugal, Slovačka, Španija, Švedska, Švajcarska.
Shutterstock/Mircea Moira
EES će funkcionisati tako što će vam na graničnim prelazima, pored pasoša biti zatraženi biometrijski podaci poput otisaka prstiju i fotografije.
Kako će izlgledati registracija putnika?
Ako prvi put prelazite granicu od uvođenja EES-a moraćete da dostavite svoje lične podatke. Granični službenici će skenirati vaše otiske prstiju (četiri prsta) i napraviti fotografiju vašeg lica. Ove informacije biće zabeležene u digitalnom dosijeu.
Vaš pasoš (biometrijski ili nebiometrijski) neće biti pečatiran.
Svaki put kada stignete na spoljne granice evropskih zemalja koje koriste EES, morate da dostavite svoje lične podatke.
EES prikuplja, beleži i čuva:
podatke navedene u vašem putnom dokumentu (npr. puno ime, datum rođenja itd.)
datum i mesto svakog ulaska i izlaska
fotografiju lica i otiske prstiju (tzv. biometrijske podatke, od kojih četiri otiska prstiju)
informaciju o eventualnom odbijanju ulaska
Na osnovu prikupljenih biometrijskih podataka, kreiraju se biometrijski šabloni koji se čuvaju u zajedničkoj Biometrijskoj službi za upoređivanje podataka.
Ako posedujete vizu za kratki boravak u Šengen zoni, vaši otisci prstiju već su sačuvani u Viznom informacionom sistemu (VIS) i neće se ponovo skladištiti u EES.
Svi podaci se obrađuju u skladu sa pravilima o zaštiti podataka i pravima korisnika.
Ako ste već više puta prelazili granice evropskih zemalja koristeći EES, vaši otisci prstiju ili fotografija lica već će biti zabeleženi u sistemu.
Granični službenici će samo proveriti vaše biometrijske podatke, što će trajati kraće. U retkim slučajevima, može biti potrebno da se podaci ponovo prikupe i zabeleže.
Ako posedujete biometrijski pasoš, moći ćete brže da uđete koristeći "self-service" sistem (ako je dostupan na tom graničnom prelazu). Ako vaš digitalni dosije ne sadrži nikakve prepreke za putovanje, obično nećete morati da prolazite dodatnu kontrolu kod graničnog službenika.
identifikovali putnici koji nemaju pravo na ulazak ili su prekoračili dozvoljeni boravak
prepoznali putnici koji koriste lažne identitete ili pasoše
pomoglo u sprečavanju, otkrivanju i istrazi terorističkih i drugih teških krivičnih dela
Shutterstock/ Alina Rosanova
Šta se dešava ako odbijete skeniranje otisaka prstiju ili fotografisanje lica?
Ukoliko odbijete da dostavite svoje biometrijske podatke, biće vam uskraćen ulazak u evropske zemlje koje koriste EES.
Koje su prednosti EES-a?
Novi sistem ulaska u EU ima nekoliko prednosti:
Sistem ulaska i izlaska modernizuje upravljanje spoljnim granicama EU, postepeno poboljšavajući iskustvo putnika
Identifikuje osobe koje prekorače dozvoljeni boravak i pruža pouzdane podatke o ulascima, izlascima i odbijenim ulascima
Efikasno suzbija prevaru s identitetom prikupljanjem biometrijskih podataka
Bezbednost unutar EU biće pojačana zahvaljujući poboljšanoj graničnoj kontroli, korišćenju elektronskih evidencija i biometrijskih podataka
EES omogućava deljenje informacija u realnom vremenu, osiguravajući da granične vlasti širom EU imaju pravovremene i tačne podatke
Nakon EES-a sledi ETIAS
Nakon primerene EES sistema, otprilike nakon šest meseci, sledi primena ETIAS-a koji će podrazumevati izdavanje putne dovole koja će se plaćati sedam evra, a važiće do tri godine ili dok pasoš ne istekne, zavisno koji uslov se prvo ispuni.
Kompletan vodič za ETIAS sistem možete videti ovde.
U jeku medijske pompe koja se trenutno dešava povodom odlaganja letova, srpski turisti koji su planirali u Turske mogu da očekuju da će se letovi odvijati normalno, kako sada, tako i tokom leta.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Od početka primene novog Sistema evidentiranja ulazaka i izlazaka iz država-članica Evropske unije (EES), 12. oktobra, iskustva beogradskih prevoznika na međunarodnim linijama pokazuju da putnici moraju uz prtljag da ponesu i puno strpljenja.
Novi Sistem ulaska i izlaska (EES) u Šengenskom prostoru počeće da se primenjuje 12. oktobra, izjavila je izvestilac Evropskog parlamenta Asita Kanko za European Newsroom (ENR), čiji je Tanjug deo.
Novi sistem ulaska u EU, EES sistem, počinje sa primenom u oktobru. Sa početkom njegove implementacije očekuju se gužve na graničnim prelazima, ali i na aerodromima.
U jeku medijske pompe koja se trenutno dešava povodom odlaganja letova, srpski turisti koji su planirali u Turske mogu da očekuju da će se letovi odvijati normalno, kako sada, tako i tokom leta.
Fotografije bezbrižnih turista koji uživaju u praznom Dubaiju iznenadile su svet, dok istovremeno putnici iz Srbije masovno otkazuju svoja unapred rezervisana putovanja za ovaj grad, ali i druge destinacije.
Specijalni rezervat prirode Zasavica kod Sremske Mitrovice nadeleko poznat kao izuzetna turistička atrakcija, od pre par godina je dobio i svog novog čuvara – kamenog bika, simbolično nazvan Iskon, čija je figura izgrađena od posebnog kamena starog vekovima.
Sistem EES uveden je širom Šengenske zone čime se pečati u pasošima postepeno zamenjuju digitalnim sistemom koji beleži ulaske i izlaske putnika koji dolaze iz zemalja van EU, a planira se i proširivanje digitalizacije prelaska granica Šengena.
More, sunce i promena okruženja ostaju najbolji recept za punjenje baterija, ali savremeni turisti danas traže i dodatni sadržaj – aktivnosti, zabavu, istraživanje i kvalitetno vreme sa porodicom ili prijateljima.
Izbegavanje hrane tri sata pre spavanja kod odraslih sa povećanim kardiometaboličkim rizikom, u istraživanju naučnika sa Nortvestern Medisin, tokom sedam i po nedelja dovelo je do poboljšanja krvnog pritiska, srčanog ritma i nivoa šećera u krvi.
Iako postoje brojni lekovi koji ublažavaju simptome, sve više ljudi traži prirodna rešenja koja im mogu pomoći da se lakše izbore sa alergijama. Jedna od biljaka koja se posebno izdvaja u prirodnoj medicini jeste kopriva, poznata po protivupalnim svojstvima.
Pored genetike, dijabetesa i visokog pritiska, svakodnevne navike,poput onoga što pijemo, mogu značajno da utiču na zdravlje bubrega, ističu stručnjaci.
Hronična bolest bubrega pogađa oko 10 odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, rečeno je danas na konferenciji povodom Svetskog dana bubrega, koji se obeležava 12. marta.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić najavila je da će minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji početi da se primenjuje kod dece.
-orig.png)
