Digitalizacija skijališta postaje nova norma i potreba. "Smart Skipass" sistemi — pametne karte koje u realnom vremenu prate kretanje skijaša — predstavljaju sledeći veliki korak u modernizaciji zimskog turizma.
Umesto klasičnih kartica koje samo beleže prolazak kroz kapiju, ove pametne karte koriste napredne senzore i podatke sa žičara kako bi usmeravale posetioce na manje prometne staze, čime se gužve ravnomerno raspoređuju tokom dana
Cilj sistema nije samo tehnička inovacija, već poboljšanje ukupnog iskustva skijanja. Zahvaljujući "smart skipass"tehnologiji, skijaši dobijaju obaveštenja na mobilnim uređajima o najopterećenijim delovima planine, alternativnim rutama i vremenu čekanja na žičarama.
Na taj način staze se bolje koriste, smanjuje se broj incidenata i povećava bezbednost na padinama. Menadžment resorta ističe da je prioritet "kvalitet, a ne kvantitet", te da će ovaj sistem doprineti i zaštiti životne sredine, jer će manji broj ljudi na istom prostoru značiti i manji pritisak na planinski ekosistem.
U praksi, smart skipass već se uspešno koristi u nekoliko evropskih skijališta. Dolomiti Superski u Italiji testira digitalne karte povezane sa aplikacijom koja u realnom vremenu prikazuje stanje na stazama i žičarama.
U Švajcarskoj, sistem MyPass Snow omogućava automatsko naplaćivanje samo za vreme stvarnog korišćenja staza, dok Krvavec u Sloveniji već nudi integraciju skipassa sa mobilnim novčanikom "VALÚ", što korisnicima omogućava brzo plaćanje i ulazak bez fizičke karte.
Shutterstock/AljaN
I u regionu, tehnička infrastruktura za uvođenje pametnih ski karata već postoji. Skijališta poput Kopaonika ili Tornika koriste savremene sisteme, koji su spremni za nadogradnju u „smart“ režim. To znači da bi već u narednim sezonama skijaši u Srbiji mogli da koriste digitalne ski-karte koje ih automatski usmeravaju prema stazama sa manjim brojem skijaša i omogućavaju dinamično planiranje dana na snegu.
Uvođenjem pametnih ski karata, skijališta ne samo da modernizuju svoju ponudu, već i podstiču odgovorniji i održiviji turizam. Ravnomerno korišćenje staza, manja gužva i veća bezbednost — to su ciljevi koji menjaju način na koji doživljavamo planinu. „Smart Skipass“ tako postaje simbol novog, pametnijeg doba zimskih sportova, gde tehnologija ne oduzima, već vraća skijanje njegovoj suštini — slobodi i uživanju u prirodi.
Institut za biologiju mora u Crnoj Gori sproveo je analize kvaliteta morske vode za 114 lokacija, u periodu od 6. do 10. jula, Rezultati su pokazali su da je na 88,6 odsto lokacija morska voda bila odličnog kvaliteta.
Novi snimak otkriva trenutke drame u avionu Rajanera kada je tokom leta iz Soluna za Minhen pukao prozor. Putnici su držali Srbina Ljubišu Karovića da ne bude povučen kroz otvor nakon dekompresije kabine.
Institut za biologiju mora u Crnoj Gori sproveo je analize kvaliteta morske vode za 114 lokacija, u periodu od 6. do 10. jula, Rezultati su pokazali su da je na 88,6 odsto lokacija morska voda bila odličnog kvaliteta.
Na severu Crne Gore po podne je jaka kiša prešla u sneg, na Bjelasici kod Kolašina formiran je novi snežni pokrivač. Skijaši mogu duže da uživaju u zimskim sportovima.
Planina Zlatar postaje sve popularnija turistička destinacija na zapadu Srbije, a to dodatno potrvđuje i velika zainterosovanost posetilaca na objedinjenom štandu turističke regije Zapadne Srbije.
Na Kopaoniku sprovedena je akcija spasavanja skijaša u kojoj je učestvovala Gorska služba spasavanja, Gorska služba Skijališta Srbije, Trauma centar KC Srbije i helikopterska jedinica MUP-a.
Skijanje u italijanskim Alpima tokom Zimskih olimpijskih igara u Milanu i Kortini sve više postaje luksuz koji je namenjen manjem broju ljudi, prenosi Tagesšau.
Institut za biologiju mora u Crnoj Gori sproveo je analize kvaliteta morske vode za 114 lokacija, u periodu od 6. do 10. jula, Rezultati su pokazali su da je na 88,6 odsto lokacija morska voda bila odličnog kvaliteta.
Put Tolkinovog romana ka nacističkoj Nemačkoj postao je čuven jer je osvetlio ksenofobičnu prirodu tadašnje nemačke vlasti, ali i jasno definisao političke stavove samog autor.
Naučnici ističu da ovaj test za sada nije namenjen širokoj, rutinskoj upotrebi, već bi prvenstveno mogao da bude koristan za izbor učesnika u kliničkim ispitivanjima novih lekova i preventivnih terapija.
Dijetetičarka Kelsi Kunik otkriva zašto svakog dana jede grčki jogurt. Bogat je proteinima i probioticima, doprinosi zdravlju creva, dužem osećaju sitosti i lakšem održavanju telesne težine.
Dug boravak na suncu može dovesti do dehidratacije, umora i iscrpljenosti. Saznajte koje namirnice i napici, poput lubenice, kokosove vode, dinje, krastavca i grčkog jogurta, mogu pomoći telu da nadoknadi tečnost.
Koren cikorije bogat je inulinom, prirodnim vlaknima koja poboljšavaju zdravlje creva i pomažu u regulaciji šećera u krvi. Napitak od cikorije odlična je zamena za kafu bez kofeina.
