Nova varijanta kovida se ekstremno brzo širi među decom; Stručnjaci u strahu

Iako za sada nema dokaza da izaziva težu kliničku sliku, stručnjaci ističu da je njeno neobično pona&scaron;anje dovoljno važno da se pažljivo prati. Naučnici navode da ova snažno mutirana varijanta virusa koji izaziva kovid-19, po svemu sudeći, prvenstveno pogađa decu, ali ne izaziva teži oblik bolesti &ndash; ni kod dece ni kod odraslih, pi&scaron;e CNN.Pojavila se nova varijanta kovida: Kikada se &scaron;iri u vi&scaron;e od 20 zemaljaStručnjaci ističu da je posebno zanimljivo to &scaron;to virus odstupa od dosada&scaron;njeg obrasca prema kojem je najveću pretnju uglavnom predstavljao za starije osobe. Upravo zato, smatraju oni, ovu pojavu treba detaljno proučiti kako bi naučnici bolje razumeli i predvideli pona&scaron;anje virusa koji se neprestano menja.Iako je kovid-19 trenutno u opticaju na vrlo niskom nivou, Sjedinjene Američke Države tek sada počinju da se suočavaju sa ovom &quot;uspavanom&quot; granom omikrona &ndash; varijantom BA.3.2, koja je dobila nadimak &quot;Kikada&quot;, po insektu poznatom po tome da godinama nestane, a zatim se iznenada ponovo pojavi.Ova varijanta do sada je zabeležena u 23 zemlje, kao i u otpadnim vodama u 25 američkih saveznih država, prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), koji je pro&scaron;log meseca bez mnogo pažnje objavio izve&scaron;taj o ovom virusu.Čini se da se BA.3.2 trenutno &scaron;iri na niskom nivou u SAD, ali po&scaron;to je testiranje znatno smanjeno u odnosu na vrhunac pandemije, moguće je da je zapravo rasprostranjenija nego &scaron;to se sada zna.Smatra se da postojeće vakcine i dalje pružaju određeni stepen za&scaron;tite, a naučnici navode da je nova varijanta zasad toliko &quot;mlaka&quot; po pitanju problema koje izaziva da nije ni sasvim jasno da li je uop&scaron;te potrebno ažurirati vakcine kako bi bolje &scaron;titile od nje.&quot;Sa stanovi&scaron;ta evolucije virusa, ovo je izuzetno zanimljivo&quot;, rekao je dr Aleks Greninger, &scaron;ef Odeljenja za dijagnostiku infektivnih bolesti pri Odeljenju za laboratorijsku medicinu Univerziteta Va&scaron;ington.On je dodao da je za varijantu koja se prvi put pojavila jo&scaron; u novembru 2024. godine, BA.3.2 prilično spora u svom &quot;proboju&quot; i da bi na kraju mogla imati vrlo mali stvarni uticaj.&quot;Pro&scaron;lo je oko godinu i po dana otkako je ova varijanta imala priliku da se pro&scaron;iri ili ojača&quot;, rekao je Greninger, dodajući da za to vreme nije uradila mnogo.&quot;Nije ba&scaron; potpuno beznačajna, ali je kao da ste burgeru dodali pečeni luk.&quot;Sličnog mi&scaron;ljenja su i drugi stručnjaci.&quot;Ne verujem da bi trebalo da bude uključena u narednu vakcinu&quot;, rekao je dr Tulio de Oliveira, direktor Centra za odgovor na epidemije i inovacije, koji je povezan sa Univerzitetom Stellenbosch u Južnoj Africi.Ta zemlja je među vodećima u svetu kada je reč o otkrivanju novih omikron varijanti, uključujući i ovu.&quot;U ovom trenutku, zahvaljujući prethodnom imunitetu i vakcinaciji, ne vidimo nikakve znake porasta hospitalizacija i smrtnosti&quot;, rekao je Oliveira, dodajući da javnost, čini se, nema naročitu želju za novom kampanjom vakcinacije.Po njegovom mi&scaron;ljenju, mnogo je važnije da se ova varijanta pomno prati i da se proverava da li će se promeniti na način koji bi mogao da predstavlja ozbiljniji problem.Kako je &quot;Kikada&quot; nestala pa se ponovo pojavilaNaučnici koji prate neobične varijante kovida-19 nisu žurili da ovoj varijanti daju kolokvijalni, odnosno &quot;narodni&quot; naziv.&quot;Takva varijanta mora da deluje kao da bi mogla da se ra&scaron;iri ili da postane &scaron;ire interesantna&hellip; u suprotnom, nadimak nema neku posebnu svrhu&quot;, rekao je dr T. Rajan Gregori, evolucioni biolog sa Univerziteta Gelf u Kanadi.On i grupa drugih istraživača koji prate varijante počeli su da razmatraju imena za BA.3.2 u vreme kada ju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u decembru označila kao &quot;varijantu pod nadzorom&quot;.Ista grupa ranije je drugim značajnim varijantama davala imena po mitolo&scaron;kim bićima (&quot;Cerberus&quot;, &quot;Kraken&quot;), sazvežđima (&quot;Eris&quot;), pa čak i vrstama oblaka (&quot;Stratus&quot;, &quot;Nimbus&quot;).Naziv &quot;Kikada&quot; učinio im se prikladnim upravo zato &scaron;to je i ova varijanta imala sličan obrazac &ndash; nestala je, pa se ponovo pojavila.Kada je omikron krajem 2021. godine preplavio svet, genetska testiranja identifikovala su pet glavnih grana njegovog &quot;porodičnog stabla&quot;. Četiri od tih grana kasnije su izazvale talase infekcija &scaron;irom sveta. Međutim, jedna &ndash; nazvana BA.3 &ndash; bila je izuzetak.Prvi put je otkrivena 2022. godine, a zatim je iznenada utihnula.Naučnici veruju da je BA.3 tokom naredne dve godine verovatno opstajala u organizmu jedne osobe čiji imuni sistem nije bio dovoljno snažan da je potpuno elimini&scaron;e, objasnio je Gregori.Takve hronične infekcije predstavljaju dugotrajan &quot;rat&quot; između virusa i imunog sistema, tokom kojeg organizam vr&scaron;i pritisak na virus, primoravajući ga da se neprestano menja.U nekim slučajevima, posle dugotrajne infekcije, virus uspeva da se ponovo pojavi i počne iznova da kruži među ljudima &ndash; a upravo to, izgleda, dogodilo se i ovde.U novembru 2024. godine, BA.3.2 je otkrivena u brisu nosa petogodi&scaron;njeg dečaka u Južnoj Africi, a već tada je bilo jasno da izgleda veoma drugačije od svog &quot;roditeljskog&quot; virusa.Uobičajeno je da novi ogranci varijanti imaju tek nekoliko promena u genima u odnosu na virus iz kojeg su nastali. Međutim, BA.3.2 ima čak 53 promene na spajk proteinu &ndash; delu virusa koji se vezuje za ćelije &ndash; u poređenju sa BA.3, odnosno oko 70 mutacija u odnosu na originalni koronavirus koji se pojavio 2019. godine.Prvi put je zabeležena u SAD pro&scaron;log leta, kod putnika koji je doputovao iz Holandije. U januaru je potvrđeno da je i prvi klinički uzorak obolelog pacijenta zapravo bio BA.3.2.Brojne mutacije mogle bi joj pomoći da izbegne imunitet stečen prethodnim infekcijama i vakcinacijom, ali za razliku od nekih drugih snažno mutiranih varijanti SARS-CoV-2, ova za sada nije pokazala znake da bi mogla da postane globalno dominantna.Na tom putu, BA.3.2 je očigledno izgubila deo sposobnosti da se čvrsto vezuje za ACE2 receptore na ćelijama &ndash; &quot;vrata&quot; kroz koja virus mora da prođe da bi izazvao infekciju.To znači da je ova varijanta zasad samo osrednji takmičar na globalnom nivou i da nije izazvala nove velike talase bolesti.BA.3.2 se trenutno čak ni ne vidi jasno u ukupnoj nacionalnoj slici, iako, prema rečima dr Marka Džonsona, profesora molekularne mikrobiologije i imunologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Misuri, polako dobija na zamahu.Džonson pažljivo prati prisustvo virusa u otpadnim vodama i kaže:&quot;Mislim da postoji veoma dobra &scaron;ansa da BA.3.2 postane dominantna varijanta, ali svakako nije reč o varijanti koja se &scaron;iri silovito, kao mnoge koje smo ranije viđali.&quot;&quot;Da je BA.3.2 bila samo jednu mutaciju udaljena od toga da postane agresivnija, verovatno bi to do sada već i postala&quot;, dodao je.Prilično efikasno inficira decuNedostatak genetskog sekvenciranja virusa kovida-19 otežava precizno tumačenje obrazaca &scaron;irenja. Ipak, jedan zanimljiv detalj posebno se izdvojio iz dostupnih podataka: čini se da je ova varijanta uspe&scaron;nija u zaražavanju dece nego odraslih.&quot;Jedna stvar koju smo primetili jeste da BA.3.2 prilično efikasno inficira decu &ndash; ne odojčad, već decu uzrasta od tri do 15 godina &ndash; a jo&scaron; ne znamo za&scaron;to&quot;, rekao je Oliveira iz Južne Afrike.Analiza podataka iz Njujorka, koju je sproveo istraživač varijanti Rajan Hisner, pokazuje da su deca oko pet puta sklonija infekciji BA.3.2 u poređenju sa drugim varijantama, iako BA.3.2 i dalje čini samo manji deo svih varijanti koje tamo cirkuli&scaron;u.Postoji vi&scaron;e teorija koje poku&scaron;avaju da objasne za&scaron;to je to tako.Oliveira smatra da BA.3.2 lak&scaron;e inficira decu zato &scaron;to njihova imunolo&scaron;ka za&scaron;tita, stečena vakcinacijom i prethodnim infekcijama, brže slabi nego kod odraslih.Hisner, s druge strane, veruje da bi razlog mogao da bude u tome &scaron;to BA.3.2 nema pojedine delove virusnog genoma.Naime, ovim virusima nedostaju delovi određenih gena koji imaju ulogu u aktiviranju imunog sistema. Jo&scaron; jedna varijanta, XBB, takođe nije imala iste delove genoma, rekao je Hisner, i i ona se če&scaron;će nego druge varijante pojavljivala kod dece.Greninger sa Univerziteta Va&scaron;ington smatra da bi odgovor mogao biti i u broju prethodnih susreta sa kovidom-19 koje su deca imala.Svaka vakcina i svaka infekcija pomažu da se imuni odgovor osobe dodatno &quot;pro&scaron;iri&quot;, tako da organizam bude bolje pripremljen za sledeću varijantu istog virusa &ndash; bez obzira na to koliko drugačije ona izgledala.&quot;Imunolo&scaron;ka istorija donekle bolje &scaron;titi od evolucije virusa&quot;, rekao je on.Deca jednostavno nemaju toliko bogatu &quot;imunolo&scaron;ku istoriju&quot; kao odrasli, pa je njihov &quot;alat&quot; za odbranu ograničeniji kada se ponovo suoče sa virusom.Greninger takođe ističe da su deca u dodatno nepovoljnijem položaju, naročito ako pohađaju &scaron;kolu ili vrtić: stalno su okružena raznim klicama, pa su zbog toga i lak&scaron;a meta.Kako kaže, sama ideja da bi neka varijanta kovida-19 mogla biti uspe&scaron;nija u zaražavanju dece zapravo samo znači da se ovaj virus pona&scaron;a kao i mnogi drugi respiratorni virusi, poput gripa, koji se tradicionalno svake sezone &scaron;ire upravo od &scaron;kolske dece ka njihovim roditeljima i bakama i dekama.

Nova varijanta kovida se ekstremno brzo širi među decom; Stručnjaci u strahu

0 Komentari