Na prostranstvima Pešterske visoravni, gde horizont nema granice, održan je jedinstven kamp posvećen deci ometenoj u razvoju.
Organizator – Centar za autizam CODE iz Novog Pazara, u saradnji sa konjičkim klubom "El Dorado", okupio je stručnjake, roditelje i najvažnije — mališane kojima priroda i kontakt sa životinjama znače više od reči.
"Ovakvi kampovi su od neprocenjive važnosti"
Direktorka Centra CODE, Azra Crnovršanin, objašnjava da kamp nije samo prilika za druženje, već i deo dugoročne terapije i socijalne inkluzije.
"Da, naravno, ovakvi kampovi su jako važni, pogotovo što je tu konjički klub 'El Dorado', što znači da imamo i hipoterapiju", kaže Crnovršanin.
"Danas je sa nama Marina Vidojević, direktorka ustanove 'Sremčica' iz Beograda, predsednica Saveza defektologa Srbije i hipoterapeut. Ona već godinama radi sa decom u Srbiji i Crnoj Gori i danas je tu da upozna našu decu i roditelje. Nadamo se da će ovo biti početak dugoročne saradnje", ističe Azra.
Na Pešteru je, kako kaže, sve teklo u znaku zajedništva.
"Priroda je prelepa, deca su srećna, roditelji opušteni. Vreme nas je poslužilo, a sama visoravan pruža mir i energiju koju je teško opisati. Da, put jeste bio dug, ali sada kad smo stigli – sve se isplatilo", dodaje Azra sa osmehom ističući da je Pešterska visoravan idealna za ovakve terapije.
Konji koji leče: magija hipoterapije
Hipoterapija — terapijsko jahanje koje pomaže deci sa autizmom, cerebralnom paralizom i drugim smetnjama u razvoju — bila je centralni deo kampa.
Ova terapija pomaže deci da kroz kontakt s konjem razviju ravnotežu, koordinaciju i koncentraciju, ali i da ojačaju samopouzdanje i emocionalnu stabilnost. Ritmično kretanje konja, bliskost i poverenje koje se stvara tokom jahanja deluju umirujuće, podstiču komunikaciju i doprinose boljoj socijalizaciji dece.
Ulogu domaćina i vodiča kroz ovaj svet preuzela je Edina Juković, vlasnica i instruktorka iz konjičkog kluba "El Dorado".
"Ove godine ponovo imamo čast da organizujemo terapijsko jahanje za decu sa smetnjama u razvoju. Prvi put smo na Pešteri sa ovom decom, i svake godine gledam da unesem nešto novo, da bude lepo i korisno. Ovaj rad sa najmlađima je nešto najlepše što radim", kaže Edina.
Zoran Maksimović
Njeni konji, dodaje, prepoznaju decu i njihovu energiju.
"Konji osećaju tu posebnu energiju. Kad im dete priđe, oni se umire, čekaju da ih neko pomazi. Stvarno su obučeni i nežni, kao da znaju da su došli da pomognu", ističe Edina.
Terapijsko jahanje, objašnjava, nije samo fizička aktivnost — to je spoj pokreta, emocije i poverenja.
"Vidite kako se deca opuste, nasmeju, kako se strah pretvara u poverenje. To je za mene najveća nagrada", dodaje ona.
Roditelji: "Njihov osmeh vredi više od svega"
Među roditeljima koji su došli na kamp bila je i Azra Sinančević, majka devojčice koja je po prvi put učestvovala u hipoterapiji.
"Prezadovoljna sam. Ovo što Azra i Centar CODE rade za našu decu — to je veliko delo. Samo to druženje, ta pažnja, znači mnogo. O tome šta priroda i ovo okrućženje za najmlađe znače da ne govorim", kaže ona.
"Moja ćerka voli životinje, ali ovo joj je prvi put da jaše konja. Na početku je bilo malo straha, a onda se potpuno opustila. Uživala je. To je za mene neprocenjivo", dodaje Azra.
Slična iskustva deli i Zineta Ugljanin, majka dečaka Denisa.
"Njihov osmeh i zadovoljstvo – to se ničim ne može meriti", kaže ona, dok Denis nežno mazi konja koji stoji mirno pored nje.
"Prelepo je ovde. Vazduh, druženje, sve. Denis voli životinje, iako ne može da jaše zbog kilaže, voli da ih pomazi i da bude blizu njih. To ga smiruje", objašnjava ona.
Zoran Maksimović
Pešterska visoravan – prirodni terapeut
Pešterska visoravan, poznata po svojoj divljoj, netaknutoj prirodi, postaje svojevrsni prirodni terapeut. U tišini koju prekida samo topot konja, deca se osećaju slobodno, a roditelji — podržano.
Stručnjaci naglašavaju da ovakvo okruženje ima višestruki efekat: smanjuje anksioznost, podstiče koncentraciju, jača motoriku i samopouzdanje dece.
U tom smislu, kamp na Pešteru nije samo jednodnevni događaj — on je korak ka nečemu što bi moglo postati tradicija.
"Deca nas uče strpljenju i ljubavi"
Za kraj, Azra Crnovršanin iz Centra CODE poručuje da ovakvi projekti imaju i širu društvenu misiju:
"Naša deca nas svakodnevno uče strpljenju, ljubavi i prihvatanju. Mi samo treba da im pružimo priliku da pokažu koliko mogu. Pešter i ovakvi kampovi su idealni za to. Želimo da ovo postane stalna praksa — da se svake godine okupljamo, učimo i rastemo zajedno."
U trenutku dok se sunce spušta iza pešterskih brežuljaka, a deca se smeju pored konja koji mirno stoje u travi, jasno je da su svi koji su tog dana došli na visoravan poneli kući više od uspomena — poneli su lekciju o ljubavi, snazi i ljudskosti.
Izvor: B92 / Foto: Zoran Maksimović
OVAJ MEDIJSKI SADRŽAJ DEO JE PROJEKTA “ ŽIVOT U SELIMA BALKANSKOG SIBIRA” U PRODUKCIJI UG “JOURNALISTIC PLAN”, PRIPREMLJEN ZA PORTAL B92.
Velika promena na granicama Evropske unije stupa na snagu 10. aprila, kada počinje potpuna primena EES sistema, novog digitalnog režima kontrole putnika što će neminovno stvoriti velike gužve na granicama posebno tokom prazničnih dana.
Ormuski moreuz je zatvoren 30 dana i prema rečima direktora Rajanera, ukoliko ostane zatvoren 60 ili 90 dana, onda se svi suočavamo sa nepoznatim scenarijem
Azerbejdžan erlajns (AZAL) i Er Srbija potpisali su ugovor za prvi direktni let između Bakua i Beograda od 3. maja. Od tog meseca, letovi će se odvijati dva puta nedeljno, a putnici će imati jednostavnije rezervacije, bolju povezanost i širi izbor.
Velika promena na granicama Evropske unije stupa na snagu 10. aprila, kada počinje potpuna primena EES sistema, novog digitalnog režima kontrole putnika što će neminovno stvoriti velike gužve na granicama posebno tokom prazničnih dana.
Ormuski moreuz je zatvoren 30 dana i prema rečima direktora Rajanera, ukoliko ostane zatvoren 60 ili 90 dana, onda se svi suočavamo sa nepoznatim scenarijem
Azerbejdžan erlajns (AZAL) i Er Srbija potpisali su ugovor za prvi direktni let između Bakua i Beograda od 3. maja. Od tog meseca, letovi će se odvijati dva puta nedeljno, a putnici će imati jednostavnije rezervacije, bolju povezanost i širi izbor.
Velika promena na granicama Evropske unije stupa na snagu 10. aprila, kada počinje potpuna primena EES sistema, novog digitalnog režima kontrole putnika što će neminovno stvoriti velike gužve na granicama posebno tokom prazničnih dana.
Ormuski moreuz je zatvoren 30 dana i prema rečima direktora Rajanera, ukoliko ostane zatvoren 60 ili 90 dana, onda se svi suočavamo sa nepoznatim scenarijem
Azerbejdžan erlajns (AZAL) i Er Srbija potpisali su ugovor za prvi direktni let između Bakua i Beograda od 3. maja. Od tog meseca, letovi će se odvijati dva puta nedeljno, a putnici će imati jednostavnije rezervacije, bolju povezanost i širi izbor.
Usred svog perioda posmatranja Meseca, astronauti misije Artemis II – Rid Vajzman, Viktor Glaver, Kristina Koh i Džeremi Hansen – zastali su da okrenu kameru i naprave selfi unutar svemirske letelice Orion.
Stare teorije zavere tipa: "Sletanje na Mesec je bilo lažno, Apolo 11 se nije dogodio; Ljudi nikada nisu kročili na Mesec", ponovo kruže društvenim mrežama, a povod je, naravno, misija Artemis II.
Bele rode vratile su se u Černobilj posle dve decenije i počele da grade gnezda u centru grada. Biolozi ocenjuju da pojava šest ptica u administrativnom delu grada otvara nove perspektive za praćenje lokalne populacije i pokazuje da se priroda polako obnavlja.
Nik Poup, nekadašnji zvaničnik britanskog Ministarstva odbrane zadužen za istraživanje neidentifikovanih letećih objekata, preminuo je u 60. godini, preneli su britanski mediji.
Glumac Džonatan Mejdžors i njegov kolega Džej-Si Kilkojn doživeli su nezgodu tokom snimanja novog akcionog filma, kada su tokom jedne scene pali kroz stakleni prozor.
U Srbiji godišnje od raka jajnika oboli oko 800 žena, a njih 450 izgubi bitku s tom opakom bolešću, saopšteno je danas iz Udruženja pacijentkinja obolelih od raka jajnika i materice "Progovori".
Ono što smo nekad nazivali staračkom grbom danas je sve češća pojava kod tridesetogodišnjaka, pa čak i dece, i stručno se naziva kifoza, a savemeni naziv je tehnološki vrat odnosno tech neck.
Malo koji prirodni napitak na našim prostorima ima tako dugu tradiciju i toliko dokazanih benefita kao obična, domaća surutka. Iako se često zanemarivala i smatrala pukim otpadnim produktom mlekarske industrije, nauka je danas svrstava u sam vrh.
