U Dunavu ima svega sem ribe - od smeća do ekstazija

Foto: joiseyshowaa/Flickr.com

Ishodi merenja, sprovedeni na 2.375 kilometara dugoj reci, pokazuju da postoji više problema - nedostatak riba, gradnja na reci, kao i klice rezistentne na antibiotike, ali i ostaci narkotika.

Prema pisanju bečkog dnevnika "Prese" 75 odsto toka Dunava kroz Austriju sličnije je kanalu nego reci. Stanje obala između Pasaua i Hajnburga je u velikoj meri "nezadovoiljavajuće do loše", a isto važi i za uslove života riba.

Uz to, kako prenosi list, pronađena je velika količina klica sa višestrukim otporom na antibiotike.Takođe, u delu Dunava kod Klosternojburga, kao ni u jednom drugom, hemičari su naišli na visoke koncentracije ilegalnih narkotika i lekova u vodi. Međunarodni naučni tim analizirao je situaciju na Dunavu i po treći put zaredom u izveštaju je prikazao sveobuhvatnu sliku stanja ove reke.

Dunav, prema toj analizi, nije reka pogodna za ribe. Čista voda nije dovoljna kako bi biolozi mogli govoriti o zdravom ekosistemu reke. Zbog toga su naučnici na više mesta analizirali gustinu i sastav ribljeg fonda.

U Austriji to je učinjeno u Johenštajnu, kao i nadomak Ipsa, a na oba mesta su uslovi za ribe ocenjeni kao "loši". U izveštaju se navodi da postoje veliki problemi po riblji fond, dodajući da još postoji biodiverzitet, ali su brane, elektrane i ispravljene obale dovele do značajnog smanjenja ribljeg fonda.

Ocenjuje se i da su strane vrste riba, koje su dovedene, ugrozile domaće vrste. Što se tiče kvaliteta obala, tri četvrtine "austrijskog Dunava" je od ljudi znatno promenjeno do te mere da su na osnovu smernica EU o rekama ocenjene najgorim školskim ocenama 4 i 5.

Zbog guste izgradnje i nestanka prirodnih plavnih teritorija ekologija reke je u konfliktu sa građevinama za odbranu od poplava. Kada je reč o klicama, na Dunavu je pronađeno mnoštvo, pre svega, fekalnih klica, koje su otporne na antibiotike, zato što se u uzgoju stoke i medicini koriste lekovi, čiji sastojci preko polja dospevaju, nakon kiše, u vodu.

Zanimljiv podatak merenja je velika količina narkotika pronađenih u Dunavu kod Klosternojburga.Tamo su naučnici naišli na najveću koncentraciju lekova i ilegalnih droga.

Čak 63 nanograma kokaina po litru je izmereno na ovom delu Dunava. Isto sa 207 nanograma po litru ustanovljene su najveće količine ekstazija. Inače studija se sprovodi svake šest godine i sprovedena je triput po nalogu Međunarodne komisije za zaštitu Dunava, koja ima 14 zemalja članica.