Jedan vek fotoaparata Lajka

Završni detalji morali su da sačekaju mir, ali kada je nova kamera stigla u radnje 1925. godine pod imenom Lajka, bio je to početak novog doba, piše Indipendent.

Lajka, koja se kratko prodavala kao Barnak kamera, bila je fotoaparat koji je mogao da se nosi u džepu i koristi u svakom trenutku. Bila je gotovo nečujna i pružala je maksimum diskrecije. Rukovanje njom bilo je dovoljno jednostavno da mogu da je koriste amateri. Lajka je bila proizvod ogromne inženejrske sofisticiranosti i ingenioznosti, mala revolucija koja je predvidela današnje hajtek proizvode, uključujući i ajfon.

Zahvaljujući jednostavnosti i kompaktnosti otvorila je put modernoj fotografiji kojoj su bili potrebni brzina, tišina i agilnost, fotožurnalizmu a naročito ratnoj fotografiji ali i modnoj fotografiji.

Da bi obeležili vek od izmišljanja Lajke, kompanija Leitz objavila je knjigu u koju su stala dela više stotina fotografa koji su koristili svoju Lajku kao "optički produžetak oka", kako je jednom prilikom rekao Anri Kartije Breson. U knjizi "100 godina Lajke", zastupljeni su snimci Brusa Gildena, Kartije Bresona, Eliota Ervita, Sebastijana Salgada, Vilijama Eglestona i desetak najvećih svetskih ratnih fotografa.

Lajka je u početku promovisana kao "aparat svog vremena". Do Lajke, kamere su bile ogromne kutije sa tablama koje su morale da se stavljaju i vade, crnom tkaninom koja je išla preko glave fotografa, stalkom za tešku kameru.

Fotografija je u to vreme bila umetnost koja je zamrzavala nešto što je već zamrznuto, jer su modeli strpljivo čekali da izlaganje prođe, umetnost koja je imitirala slikare pejzaža ili mrtve prirode i čekala da bude priznata kao ozbiljna, klasična umetnost.

Sa Lajkom, to se promenilo. Lansiranje aparata 1925. poklopilo se sa ključnim momentima modernističkih pokreta - pojavili su se Bauhaus i Valter Gropijus, Ejzenštajn je prikazao "Oklopnjaču Potemkin", nadrealisti su cvetali, Velika pariska izložba dizajna otvorena je te godine... Lajka je brzo našla mesto u srcima mnogih umetnika, a naročito nadrealiste Kartijea Bresona koji je štafelaj zamenio fotoaparatom

Za fotografe obučavane u klasičnoj tradiciji, Lajka je bila trivijalni novitet i igračka, ali su amateri u njoj videli brojne prednosti, uljučujući jednostavnost u korišćenju i lakoću samog aparata.

Danas je Lajka iznenadjujuće skup "modni dodatak koji nose rok zvezde i bankari" vredan više od 5.000 funti. Profesionalci se žale na nedostatke i ograničenja novijih modela ali i dalje gundjavo priznaju da je Lajka predivna za korišćenje, da je kvalitetan aparat u koji se može pouzdati.

Prema rečima Kartijea Bresona, koji nikada nije ostavio svoju prvu ljubav: "Lajka je kao dubok, topao poljubac, kao hitac revolvera, kao kauč psihoanalitičara".

foto: flickr.com/rcb

foto: flickr.com/J.Armando Serrano Photography