Mileva Marić: Genije u Ajnštajnovoj senci

Za mnoge je ovim činom odustala od sebe i svoje karijere, podredila svoje talente njegovom uspehu i osudila sebe na nesreću.

Život ovu fascinantnu ženu nije štedeo. Rođena je sa deformitetom kuka 19. decembra 1875. godine u Titelu, kao najstarije od troje dece u imućnoj porodici. Njeni roditelji Marija i Miloš, vodili su je kod najboljih lekara, učili je da pravilno hoda, ali bezuspešno. Najranije detinjstvo je provela kod babe i dede na salašu u Kaću.

Još kao mala se isticala u razredu, pa se otac potrudio da joj omogući dobro obrazovanje. Završila je gimnaziju u Novom Sadu, a zatim je 1896. godine upisala studije matematike i fizike na Državnoj politehničkoj školi u Cirihu. Ovde je 21-godišnja Mileva upoznala 19-godišnjeg Alberta. Bila je mnogo bolji student od njega i često mu je pomagala u učenju. Njega je privukla njena inteligencija, znanje, mirnoća i nezavisnost. Govorio je da sebe smatra srećnikom jer ju je našao. "Biće koje mi je jednako, jako i nezavisno kao i ja", govorio je.

Počela je da prihvata njegovo udvaranje, pomalo naivno doduše i ne mogavši da odoli toj ljubavi, nakon šest meseci provedenih u Hajdelbergu, gde je slušala predavanja Filipa Leonarda, vraća se u Cirih. Uspešno je radila na svojoj desertaciji, koja će tajanstveno nestati i za koju će se kasnije ispostaviti da je njena tema bila upravo teorija relativnosti.

Mileva i Albert venčali su se 1903. godine, a njeni roditelji se nisu protivili toj vezi, jer su bili svesni da su joj šanse za brak male. Anštajnovim roditenjima smetalo je to što je starija od njega i što nije jevrejka. Pisma, njih 850, koja je Anštajn pisao supruzi, bila su strogo čuvana sve do 2006.godine. Kako je njegova slava rasla, njihov odnos se pogoršavao.

- Moj muž je postao slavan, ali se bojim da slava ne uđe u njegovu glavu i da ne izgubi humanu stranu", pisala je Mileva svojoj prijateljici Heleni.

Osećala se zapostavljeno, usamljeno, samopouzdanje joj je bilo poljuljano. Brak im je krenuo na bolje kada im se rodio sin Hans Albert. Ipak, Ajnštajn je ubrzo počeo da se dopisuje sa rođakom Elizom Levental, u koju je bio zaljubljen još kao dečak, pa im brak opet zapada u krizu. Ponovo im je rođenje drugog sina Eduarda 1910. donelo malo mira, sve dok se nisu preselili u Berlin, a Eliza postala Albertova ljubavnica. Tada joj se život pretvorio u pakao.

Kako bi je naterao da poželi razvod, Anštajn je Milevi napravio spisak naredbi sa stavkama poput „odgovaraj mi samo kad ti se obratim”. Kada joj je 1916. stigao zahtev za razvod braka, srpska naučnica se razbolela. Brigu o deci preuzela je njena sestra Zorka, koja je na kraju i sama, zbog brige za sestru, doživela nervni slom. Anštajnovo ponašanje tokom razvoda je bilo i više nego okrutno, ali prevarena Mileva nije dozvolila da bude poražena.

I dok neki smatraju da je Albert dao novac od Nobelove nagrade Milevi kako bi kupio njeno ćutanje, istoričarka Radmila Milentijević je otkrila da je ona izabrala odličnog advokata, koji se izborio da novac od nagrade pripadne njoj. Prihvatio je, jer je ovo bio jedini način da se razvede, koji je i stupio na snagu 1919. Mileva je od tog novca kupila petospratnicu u najlepšem delu Ciriha i još dve kuće. Ipak, recesija tridesetih, ali i novac za lečenje mlađeg sina, koji je oboleo od šizofrenije, dovešće Milevu do granica bede. Ova mudra, tiha i skromna naučnica umrla je avgusta 1948. godine.

Foto: wikipedia.org

Odgajana u patrijarhalnom okruženju, svesno je žrtvovala svoju karijeru, zarad muževnjevog uspeha,a svoje poznavanje matematike i fizike stavila u službu njegovih istraživanja. Anštajn je samo pod svojim imenom 1905. objavio teoriju relativnosti. I ovu, ali i kvantnu teoriju matematički je definisala Mileva, a kada su je novinari upitali zašto je slavu prepustila mužu, ona je odgovorila "nas dvoje smo Anštajn (ein stein- jedna stena)".

Dokaz da je Mileva bila zaslužna za sve njegove ključne radove objavljene tokom 1905.godine, istoričari nalaze u činjenici da Anštajn od 1933. do 1955, dok je živeo u SAD, nauci nije pružio gotovo ništa. Iako je prva došla na ideju relativiteta, prva u svetu uvela pojam četvorodimenzionalne geometrije i dala definiciju fotoelektričnog efekta, ostala je gotovo anonimna.

Misteriozna sudbina kćeri

Godinu dana pre venčanja, januara ili februara 1902. godine, Mileva je u Novom Sadu rodila Albertovu ćerku Lizerel. U Švajcarskoj je tada zakon bio vrlo strog, jer je onaj koji dobije vanbračno dete ostajao bez posla, pa se Mileva, da bi zaštitila svog voljenog, vratila roditeljima. Sa nezavršenim fakultetom i vanbračnim detetom u rukama, u 27. godini života, Mileva se osećala kao sramota za svoju porodicu. Sudbina ove devojčice je obavijena velom tajnosti. Pričali su da je obolela od šarlaha i umrla malo pre venčanja, a neki su verovali da je Mileva dala na usvajanje. Milentijevićeva smatra da je devojčicu usvojila Helena, Milevina najbolja drugarica, čije je dete umrlo. U svakom slučaju, kada se pridružila Anštajnu u Bernu, dete više nije bilo sa njom.

Izvor: Novosti.rs