"Koji je vaš omiljeni film Vudija Alena?"

Ovim rečima otvoreno pismo objavljeno prvog februara u Njujork Tajmsu počela je Dilan Farou, usvojena ćerka reditelja Vudija Alena.

"Pričao mi je sve vreme dok je to radio, šaputao mi da sam njegova dobra devojčica, da je to naša tajna, obećavao mi da ćemo ići u Pariz i da ću biti zvezda njegovih filmova. Sećam se da sam zurila u igračku voza, usredsredivši se na nju dok je kružila po potkrovlju. Čak i danas mi je teško da gledam voziće", nastavlja ona u svojoj ispovesti.

Glasine o tome da je slavni reditelj silovao Dilan, ćerku svoje supruge, glumice Mije Farou, pojavile su se još 1992. godine.

Međutim, ceo slučaj pregazilo je vreme, kao i slava Vudija Alena. Nakon brojnih sudskih tumačenja i optužbi, usled kojih su psihijatri stali na Alenovu stranu, dok je sud dodelio puno starateljstvo Miji Farou, priča je počela da bledi a reditelj nikada nije bio zvanično optužen za zlostavljanje svoje usvojene, maloletne ćerke.

Kako je u razgovoru sa novinarom Nikolasom Kristofom kazala Dilan Farou, odluku da ponovo, i po prvi put sasvim otvoreno govori o svom teškom detinjstvu, donela je zato što je Holivud zahvatio novi talas slave Vudija Alena, koji i dalje osvaja hvale i priznanja sa svih strana. Pre samo dve nedelje u Los Anđelesu osvojio je Zlatni globus za životno delo.

"Otkako ga se sećam, moj otac mi je radio stvari koje mi se nisu sviđale. Nije mi se sviđalo što me je često odvajao od majke, rođaka i prijatelja, kako bismo bili sami. Nije mi se sviđalo kada bi mi nabio palac u usta. Nije mi se sviđala kada sam morala da legnem sa njim u krevet dok je na sebi samo imao donji veš. Nije mi se sviđalo kada bi stavljao svoju glavu u moje golo krilo i duboko udisao i izdisao. Krila bih se ispod kreveta ili bih se zaključavala u kupatilu kako bih izbegla te sastanke, ali bi me on uvek pronašao. Te stvari dešavale su se toliko često, i tako rutinski, tako vešto sakrivene od majke", piše Dilan Farou dodajući da je sve vreme mislila kako je to način na koji očevi vole da razmaze svoje ćerke. Ali osećaj da je to pogrešno nije ju je napuštao i morala je da progovori o tome.

Vudi Alen dolazi na jedno od sudskih saslušanja, januar 1993. (Beta/AP)

"Kada sam pitala majku da li je i njoj otac radio ono što je Vudi Alen radio meni, iskreno, nisam znala šta mi je odgovorila. Takođe nisam znala ni kakvu će buru to da izazove", navodi Farou. Tvrdi da nije ni sumnjala kakve će sve optućbe da lete sa svih strana, i da nikako nije znala da će sve ono što joj se dešavalo morati da ponovi bezbroj puta, od lekara do lekara, ne bi li se utvrdilo da li je u pitanju laž. "U jednom trenutku majka je sela da razgovara sa mnom i rekla mi da ne bih bila u ovolikoj nebolji da sam lagala, da bih mogla da vratim sve u normalu kada bih priznala to. Ali nisam mogla. Sve je to bila istina."

"Činjenica da se izvukao uprkos tome što mi je učinio progonila me je tokom celog odrastanja. Obuzeo me je osećaj griže savesti jer sam mu uopšte dozvolila da bude blizu drugih devojčica. Počela sam da se plašim muškog dodira. Patila sam od poremećaja u ishrani. Počela sam i da se samopovređujem", priznaje sada Dilan Farou.

"Holivud je još više pogoršao to mučenje. Skoro svi, izuzev nekoliko dragih ljudi (mojih heroja), pravili su se kao da se ništa nije desilo. Većini je bilo lakše da prihvate tu neodređenost, da kažu: 'Ko može da potvrdi šta se zaista desilo', da se pretvaraju da je sve u redu. Glumci su ga hvalili na dodelama nagrada. Televizijske stanice su mu davale sve veći prostor. Kritičari su ga slavili u časopisima. Svaki put kada bih videla lice svog zlostavljača – na posteru, majici ili na televiziji – mogla sam samo da se trudim da sakrijem svoju paniku sve dok ne nađem mesto gde mogu da budem sama, i da se rapadnem."

Vudi Alen je nedavno nominovan za još jednog Oskara, za scenario za svoj film "Nesrećna Džasmin" (Blue Jasmine), u kojem glavnu ulogu igra Kejt Blanšet. Da li će se okititi priznanjem ostaje da se vidi 2. marta, kada je zakazana glamurozna dodela u Los Anđelesu. Ali ovoga puta Farou obećava da neće dozvoliti sebi da je cela situacija porazi.

"Danas smatram sebe srećnom osobom. Srećno sam udata. Imam podršku moje neverovatne braće i sestara. Imam svoju majku koja je uspela da nas sačuva od haosa i predatora kog je dovela u kuću.

Ali drugi su i dalje uplašeni, ranjivi, bore se da sakupe hrabrost i kažu istinu. Poruka koju Holvidu šalje njima je veoma važna.

Šta bi uradila da je to bilo tvoje dete, Kejt Blanšet? Luis CK? Alek Boldvin? Šta bi bilo da si to bila ti Ema Stoun? Ili ti, Skarlet Johanson? Poznavala si me kada sam bila devojčica, Dajen Kiton. Da li si me zaboravila?

Vudi Alen je živi svedok načina na koji naše društvo poražava žrtve seksualnog zlostavljanja.

Zato zamislite da vašu sedmogodišnju ćerku Vudi Alen vodi u potkrovlje. Zamislite da ona svoj život provodi sa mučninom, svaki put kada neko pomene njegovo ime. Zamislite svet koji slavi zlostavljača."