Telepatija je moguća!

Koristeći mikročipove ugrađene u njihove mozgove, pacovi su mogli da sarađuju i zajedno rešavaju jednostavne zadatke, iako su bili udaljeni na hiljade kilometara.

Istraživači tvrde da je ovo prvi primer “interfejsa između dva mozga” što otvara mogućnost da će i ljudi jednog dana uspeti da jedni drugima čitaju misli.

Tim sa Djuk univerziteta u Severnoj Karolini kaže: “Po prvi put uspeli smo da demonstriramo direktni kanal razmene informacija između dva mozga životinja bez ikakvog regularnog oblika komunikacije”.

Istraživač Migel Nikolelis, pionir u istraživanju interfejsa između mozga i kompjutera kaže da studija prvi korak ka “organskim kompjuterima” ili “moždanom internetu”.

On kaže da takva komunikacija može čak dovesti do toga da jedna životinja prisvoji tuđi identitet, ili početi da ga kontroliše.

U eksperimentu čiji su rezultati objavljeni u žurnalu Scientific Reports miskroskopske elektrode ugrađene su u mozak pacova što je omogućilo jednoj životinji da drugoj prenosi instrukcije, iako su bile u odvojenim kavezima.

Prvi pacov, poznat kao “enkoder” trebalo je da pronađe vodu u kavezu reagujući na svetlo i povlačeći određenu polugu.

Njegov mozak bio je povezan sa drugom životinjom “dekoderom” koja nije primala svetlosne signale.

Umesto toga, druga životinja oslanjala se isključivo na moždane instrukcije, ali je ipak uspela da pritisne pravu polugu i dobije nagradu.

Za čudo, komunikacija između njih bila je dvosmerna. Naime, enkoder nije primao punu nagradu, ako bi dekoder napravio pogrešan izbor. On je to razumeo i trudio se da šalje jasnije moždane signale.

“Videli smo da kada dekoder napravi grešku, enkoder menja i moždane funkcije i ponašanje, kako bi olakšao svom partneru da napravi pravu odluku”, kaže dr Nikolelis.

U drugom eksperimentu u kom su pacovi ispitanici morali da se služe samo brkovima, njihova saradnja je ponovljena.

Postoje dokazi da je dekoder pacov počeo čak da razvija dvostruki identitet tako što je primao signale i putem svojih brkova, ali i od brkova njegovog partnera.

Eksperiment je ponovljen sa još jednim parom pacova od kojih je jedan bio u Diremu (Severna Karolina), a drugi u Natalu (Brazil).

Naučnici su snimali moždane signale kod pacova i slali ih jedan drugom, utvrdivši da pacovi komuniciraju uprkos tako velikoj udaljenosti.