Estetske operacije i u državnim bolnicama

Do sada su ove intervencije uglavnom bile privilegija bogatijih koji su to obavljali u privatnim ordinacijama. Međutim, usvajanjem podzakonskih akata Zakona o zaštiti zdravlja, ostvarenje "estetskih snova" postalo bi dostupno većini ljudi po znatno nižim cenama u državnim klinikama.

Pored privatnih klinika, estetske operacije u Srbiji moguće je obaviti u kliničkim centrima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, kao i na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu.

U Republičkom zavodu za zadravstveno osiguranje agenciji Beta je rečeno da lekari u državnim ustanovama mogu da operišu ljude radi ulepšavanja, po cenama utvrđenim u samoj ustanovi, tek pošto izvrše dnevni raspored operacija koje pokriva taj zavod.

Prema rečima Gorana Lazovića, zamenika direktora Centra za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju pri Kliničkom centru Srbije, medicinsko osoblje nije dodatno plaćeno za operacije "mimo dnevnog reda", a usvajanje pomenutih podzakonskih akata bi to omogućilo.

"Cene će biti prihvatljivije, ustanova još otvorenija, a zaposleni će imati ekstra prihode", kaže Lazović, ističući da ne postoji razlika u izvođenju tih korekcija i tretmanu u državnim i privatnim klinikama.

On navodi da se u centru za plastičnu hirurgiju pri KCS svakodnevno izvede do 30 operacija različitog tipa i obima. Leče se opekotine, tumori kože, rekonstruišu defekti i vrše estetske operacije.

Na intervencije se čeka sedam dana, a za "ulepšavanje" se uglavnom interesuju žene. Ta vrsta intervencija se uglavnom izvodi pre leta radi lakšeg oporavka, kao i da bi njihov rezultat do leta već bio vidljiv.

Lazović preporučuje estetske operacije u svim slučajevima kad one dovode do željenog, "pedantno isplaniranog" rezultata.

"Od operacije se odustaje samo kad je želja pacijenta nerealna ili tehnički neizvodljiva", kaže Lazović, koji je i specijalista za plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju.

On objašnjava da se svaki kandidat pre intervencije detaljno obaveštava o pripremi, toku i postoperativnom postupku, kao i o mogućim komplikacijama.

Lazović smatra da treba popularisati centar u kom radi, odnosno postupke koji se u njemu izvode, jer mnogi građani ne znaju da to mesto postoji i šta je sve tamo moguće.

Prema njegovim rečima, najčešće se izvode korekcije "klempavih" ušiju, "ružnih" ožiljaka, "grbavog" nosa, "malih" ženskih i "velikih" muških i ženskih grudi, zatim podizanje opuštenih grudi, kao i kapaka i stomaka i "fejslifting".

Vreme trajanja intervencija je "rastegljivo", od pola sata do pola dana, zavisno od toga o kakvoj je intervenciji reč.

Lazović napominje da "estetska hirurgija nije šminkanje, već intervencija sa svim klasičnim elementima hirurgije".

On takođe ističe da srpski estetski hirurzi prate i primenjuju svetske trendove u toj oblasti koja se svakodnevno menja i unapređuje.

Estetski hirurg i direktor tog Centra Miodrag Čolić u jednom svom radu navodi da je svaki pokušaj da se estetska hirurgija odvoji od rekonstruktivne "funkcionalne" hirurgije apsurdan jer, bez obzira da li je procedura funkcionalna ili estetska, ona ima isti cilj, a to je olakšanje ljudske patnje.

"Olakšati ljudsku patnju ne znači samo spasiti život ili pokazati maestralnu hirušku veštinu, već je to briga o pacijentu kao ljudskoj jedinki, kao celini", kaže Čolić.

Lidija Janković, Beta.