Dan planete Zemlje i globalno zagrevanje

Ovu, 2008. godinu Generalna skupština UN proglasila je i za Međunarodnu godinu planete Zemlje, koja će se obeležiti sa istim sloganom u celom svetu - "Nauke o planeti Zemlji u službi društva".

Reč je o najvećem opšteprihvaćenom prazniku "ekološke porodice Zemlje" od kada se organizuju akcije za kreativnu promenu ekološke svesti na lokalnom, nacionalnom i globalnom planu, u kojima prosečno svake godine učestvuje najamanje pola milijarde ljudi.

Proslave će se održati širom sveta, od Buenos Ajresa, Barselone, Njujorka, San Franciska, Karakasa, Čikaga, Los Anđelesa, Denvera, Majamija, Dalasa do Poklon Gore u Rusiji i Tokija.

Istorijskim datumom buđenja ekološke svesti čovečanstva smatra se 22. april 1970. godine, kada je oko 200.000 ljudi burno protestovalo protiv zagađenja životne sredine od koje zavisi opstanak čoveka i svih biljnih i životinjskih vrsta na našoj planeti.

Demonstracije su organizovane u SAD, kada se oko 30.000 tona sirove nafte izlilo u Pacifiku i zagadilo plaže u Zalivu Santa Barbara. Ljudi su digli glas protiv ekološkog nasilja, a poveo ih je tadašnji američki senator iz Viskonsina Gejlord Nelson, koji je tražio da ekologija dobije nacionalni prioritet. Stvoren je prvi Pokret za zaštitu životne sredine.

Naredne 1971. godine u Kanadi je formirana jedna od najvećih nevladinih organizacija "Grinpis" (Green peace - Zeleni mir), a 5. juna iste godine u Stokholmu je organizovana Konferencija UN o planeti Zemlji i usvojena mnoga dokumenta, među kojima i Deklaracija o životnoj sredini, pa se taj datum obeležava kao Svetski dan zaštite životne sredine.

Narednih godina Dan planete Zemlje obeležavan je redovno u SAD i širom sveta nizom različitih aktivnosti. Nastavnici, učenici, zabavljači, političari i obični građani počeli su da obraćaju veću pažnju zaštiti prirodne sredine.

Ono što je 1970. godine izgledalo kao marginalno pitanje - vođenje računa o vazduhu, vodi i drugim prirodnim resursima, postalo je jedno od važnih pitanja u politici i društvu.

Na buđenje ekološke svesti čovečanstva uticali su još mnogi događaji, ali ona ni dan-danas nije probuđena jer svako zagađenje prirodne sredine i prekomerno globalno zagrevanje prete da ugroze život na planeti.

Ovaj dan obeležava se u 175 zemalja sveta, uz učešće više od 500 miliona ljudi širom planete.

Dan planete Zemlje prilika je da se još jednom podsetimo na značaj prirode koja nas okružuje, ali i da odnos prema prirodi približimo nepobitnoj činjenici da su naši životi direktno zavisni od nje.

Prema najnovijim upozorenjima naučnika, Zemlji preti porast temperature u proseku za više od tri stepena Celzijusa (u 20. veku porasla je za 0,6 stepeni Celzijusa), sa čime će se ljudska populacija teško izboriti - oko 400 miliona ljudi moglo bi da bude pogođeno glađu, a između 1,3 i tri milijarde moglo bi da se suoči sa problemom nestašice vode.

Uprkos svemu, ekolozi upozoravaju već decenijama da svaki pojedinac može ličnim primerom da pruži doprinos održivom razvoju planete Zemlje, što postaje zadatak od prvenstvenog značaja jer u svetu dnevno umre oko 25.000 ljudi, najviše dece, i najviše od gladi.