Van Gog, prostitutki: "Evo ti ovo parče mesa" ili gde je nestalo slavno uvo umetnosti

Na dan 23. decembra 1888. godine dva siromašna slikara, jedan pripit, a drugi dementan, žučno su se raspravljala u žutoj kući u živopisnom francuskom gradiću Arlu. Nizale su se uvrede, neutemeljene optužbe i mešale se sa ustajalim mirisom terpentina, uljanih boja i galonima sujete.

Nešto stariji, Pol Gogen je psihički zdraviji i stabilniji, pa posle skoro dva meseca provedena s njim, shvata da je nemoguće živeti sa Van Gogom, koji je, osim bipolarnih faza, pokazivao i znake demencije i dobijao povremene epileptične napade. Zato prikuplja svoje stvari i odlazi u mali hotel u centru grada.

Vinsent, manijakalan i besan, povređen odlaskom prijatelja, verovatno i svestan da je isprovocirao taj događaj svojom neuravnoteženošću, staje pred ogledalo. Uzima makaze i narušava simetriju lobanje, baš onako kako je narušena stabilnost njegove psihe. Odseca svoje levo uvo.

Krv lipti na sve strane, slikar se ne obazire. Uvija odsečeno uvo u maramicu, a oko glave umotava čaršav, koji se natapa crvenom tečnošću. Odlazi u bordel, čiji je stalni gost bio, i daje zamotuljak prostitutki uz reči: "Uzmi ovo parče mesa".
Sledećeg jutra Gogen se vratio u žutu kuću. Tamo ga je zatekao iznemoglog, sa ranom na glavi, ovlaš prekrivenom čaršavom. Krv je bila svuda okolo. Činilo se kao da je više nema u sebi. Potom je došla policija. Odveli su ga na odeljenje hirurgije, a potom u psihijatrijsku kliniku kako bi mu sanirali duševno rastrojstvo.

Gogen se sutradan vratio za Pariz.

Foto: Profimedia

Dr Rej, koji je previjao slavnog slikara, pokušao je da napravi skicu, kako bi ovekovečio stanje Van Goga posle samopovređivanja. Ipak, leluja pitanje da li skicu i njegove tvrdnje treba da prihvatimo kao relevantne. Lekar je previjao Vinsentovu ranu i imao prijateljski odnos sa njim.

U pismu koje je napisao nedelju dana posle incidenta Teu, slikarevom bratu, on naglašava da pacijent nije mogao da mu objasni zbog čega je sebi odsekao uvo. Takođe napominje i da mu je određena dama dala odstranjeno uvo dan nakon incidenta, ali da je bilo prekasno da pokuša ponovo da ga pričvrsti, te ga je zato sačuvao u tegli alkohola.

Navodno, tegla u kojoj je bilo uvo ukradena je iz njegove ordinacije nekoliko godina kasnije.
Ipak, istoričari umetnosti izuzetno su skeptični po pitanju svedočenja doktora Reja. Do dvadesetih godina postoje znaci da su doktorova sećanja na Van Goga bila iskrivljena zbog umetnikove međunarodne slave i lokalne ozloglašenosti u Arlu.

Dr Rej je opisao Van Goga kao "jadnog, jadnog čoveka, malog rasta", koji je uvek nosio kaput, umazan bojama, pošto je "slikao palcem". Ovo se čini netačnim, jer je njegov bliski prijatelj Bernard napisao samo godinu dana nakon Van Gogove smrti da je bio "srednje visine, zdepast, ali ne preterano". Van Gog je obično koristio četke, povremeno paletarski nož, ali ne i prste.

Nešto više od godinu dana posle incidenta sa makazama, Van Gog je uspeo da oduzme sebi život. Ovog puta odabrao je sigurnije sredstvo – pištolj.