Kako je došlo do najveće pomorske tragedije: Čuveni brod nije potopio sudar sa ledenim bregom?

Na brodu kapetana Džona Edvarda Smita, bilo je oko 2.200 putnika u trenutku kada se sudario sa ledenim bregom. U nesreća je život izgubilo više od 1.500 ljudi.

Međutim, da ta priča nije realna, tvrdi bivši profesionalni pomorac, koji ima iskustva u plovidbi vodama severnog Atlantika - mestu gde je Titanik potonuo.

Kapetan L. M. Kolins je izdao knjigu "Potapanje Titanika, perspektiva ledenog pilota", u kojoj je izneo tri razloga zbog kojih on ne veruje da je Titanik zaista potopio led.

"Prilično sam uveren da nije moguće da je brod udario u ledeni breg. Umesto toga, Titanik je žrtva arktičkog ledenog sloja. Arktički led je višegodišnji led, vrlo tvrd", kaže on. "Brojni brodovi su potonuli na isti način, probijanjem trupa. Nema pouzdanih dokaza da je Titanik udario u ledeni breg."

Kapetan Kolins je detaljno opisao u knjizi kako su 10ak minuta pre potonuća, dva mornara uočila ono što su smatrali sumaglicom na horizontu, protežući se otprilike 20 stepeni sa obe strane broda.

Kolins tvrdi da ono što su videli nisu bili izmaglica već pojas leda. Takođe, različiti oficiri su prijavili različitu visinu nepostojećeg ledenog brega.

Kapetan Kolins veruje da je ova razlika u visini posledica "optičkog fenomena koji je dobro poznat nautičarima", gde ravno more i ekstremna hladnoća iskrivljuju izgled objekata u blizini vodene linije, što ih čini da veoma visokim. Fizika takođe nalaže da Titanik nije da udaru ledeni breg, tvrdi on. Kolins objašnjava da nešto što je poznato kao Bernulijev efekat znači da to nije moguće.

Prema njegovim rečima, ako je brod plovio brzinom 11 metara u sekundi i udario u ledeni breg, za koji se tvrdi da je veličine hotela, cela strana broda bi bila uništena.

"Brod bi onda potonuo za nekoliko minuta, a ne sati", kaže on.