Čovek koji je ispred Hitlera lupio šakom o sto

U Prvom svetskom ratu je sedam puta ranjen na ratištu pa je nagrađen visokim častima za hrabrost. Ostao je u nemačkoj vojsci nakon toga pa je u jednom trenutku premešten u Rusiju, gde je naučio tečno da govori ruski.

Služio je i u brojnim bitkama tokom Drugog svetskog rata i odlikovan je više puta, a imao je reputaciju velikog vojnika - koji je pokušavao da spase što više svojih ljudi.

U februaru 1945. nakon 35 godina odane službe, izbačen je iz vojske jer je insistirao na ideji da je besmisleno nastaviti rat. Mesec dana nakon toga ponovno su ga zvali - bio je predobar general da bi vojska bila bez njega. Hitler je pozvao Saukena u svoj bunker i dao mu naređenja - neka brani Prusiju od Rusije.

Hitlerovi su podanici tada razmenili nervozne poglede, čini se kako Hitler nije primetio da je Fon Sauken već javno pokazao prezir prema njemu.

Lagano je došetao, noseći svoj viteški mač (što je bilo zabranjeno u Hitlerovoj prisutnosti) pa ga je apatično vojno pozdravo, umesto klasičnog nacističkog pozdrava koji je bio obavezan za sve zvaničnike u Hitlerovoj blizini.

Fon Sauken je posmatrao svog šefa s otvorenim prezirom, a Hitler mu je opušteno dobacio - "i podnosićete izveštaje Gaulajteru Forsteru" - lokalnom vođi nacističke partije.

Ovo nije moglo da prođe kod Fon Saukena, pruski general da prima naredbe od partijskog funkcionera?

Pogledao je Hitlera pun besa, ali firer nije primetio - bio je previše zauzet proučavanjem mape na stolu.

Ditrih fon Sauken nagnuo se preko stola i lupio šakom po njemu punom snagom. Tako je privukao Hitlerovu pažnju.

Sauken ga je pogledao u oči iz blizine i procedio "Nemam namere, Her Hitler, da primam naređenja od Forstera!"

Za to je trebala ogromna hrabrost, Fegelajn je bio streljan zbog mnogo manjeg zlodela od toga (Herman Fegelajn je bio zet Eve Braun i pripadnik SS-a koji je osuđen na smrt zbog odlaska iz bunkera bez dozvole, što je Hitler tumačio kao dezerterstvo).

Fon Sauken se otvoreno pobunio - odbijajući direktnu naredbu i ponižavajući ga, nazvavši ga Her Hitlerom umesto "mein Führer (moj Fireru)."

Nastupilo je razdoblje mučne tišine, koju je na kraju prekinuo Hitler - "U redu, Sauken, onda sami komandujte".

Mahnuo mu je da ode, a Sauken je vrlo loše odglumio minimalni naklon i otišao opet bez nacističkog salutiranja, okrenuo leđa i otišao od Hitlera.

Ono što je fascinantno u ovoj priči je da je Hitler, čovek kojeg su sve svi bojali i koji nije trpeo uvrede ili nedovoljno poštovanja, naprosto popustio čoveku i ustuknuo nakon što ga je izazvao odlučniji, stariji i veći čovek od njega samog. Da je bilo više takvih oko Hitlera, pitanje je koliko ranije mu se moglo stati na kraj. Fon Sauken je zapovedao svojim ljudima do poslednjeg dana rata, a rečeno mu je da napusti Prusiju i da se evakuiše brodom, ali odbio je i nastavio da se bori, a umesto sebe na brod je poslao ranjenike.

Na dan 8. maja, službeni kraj rata u Evropi, dato mu je poslednje vojno odličje pa je bio poslednji Nemac odlikovan u ratu. Predvidljivo, Rusi su se okrutno odnosili prema njemu, ali to je i sam mogao da zna pre nego što je odbio da napusti svoje momke. Rusi su ga fizički mučili pa je zbog nanetih povreda završio u kolicima ostatak života. Nakon deset godina zarobljeništva pustili su ga pa je otišao da živi u Bavarskoj i počeo da se bavi slikanjem.

Bio je konzervativac i vrlo verovatno i nacionalista, ali ipak ga istorija predstavlja kao kavaljera i čoveka koji nije bio upleten u vojne zločine, već kao nekog ko je verovao da se bori za svoju domovinu.