Zašto mnoge zvezde umiru tako mlade?

Entoni Kidis, frontmen čuvene grupe Red hot čili pepers, napisao je memoare „Scar Tissue“ 2004. i u njima je možda i najživopisnije prikazano kako zaista izgleda način života koji vode rokenrol zvezde.

Kidis na više strana opisuje „seanse maratonskog seksa i uzimanja heroina“, a o sličnom piše i Džo Peri, gitarista Aerosmita.

„Žene slobodnog duha sklone bestidnom seksu i dobar kokain mogu izgledati kao pravi dar sa neba“, napisao je u knjizi „Rocks: My Life In and Out of Aerosmith“.

Potreba da čovek uživa u kratkoročnim zadovoljstvima uprkos dugoročnim rizicima duboko je ukorenjena u ljudsku prirodu. Ipak, Kidis, Peri, pa i lider Aerosmita Stiv Tajler među retkima su u svetu rokenrola koji su ušli u srednje doba.

„Muzička industrija, manje-više, ubija muzičare“, smatra profesorka Dajana T. Keni sa Univerziteta u Sidneju, koja je proučavala uzroke prerane smrti zvezda.

Keni jevaje došla do strašnih otkrića nakon što je ispitala biografije više od 12.000 muzičara koji su umrli između 1950. i 2014. Više od 90 odsto njih su muškarci.

Ona je otkrila da muzičari, osim što imaju kraći životni vek, imaju i pet do deset puta veću šansu da poginu u nesreći, a dva do sedam puta veću šansu da izvrše samoubistvo.

Postoji li neko naučno objašnjenje ove pojave?

Uopšteno gledano, svaka živa vrsta mora da pravi ravnotežu između opstanka i reprodukcije. Biolozi koji proučavaju istoriju života obično govore o dve strategije kojima su pribegavale različite vrste, kako bi se postigli maksimalne rezultate i na jednom i na drugom polju.

„K-selektovane“ vrste, poput slonova i drugih velikih sisara, koji su evoluirali u stabilnijem okruženju, obično više resursa ulažu u podizanje manjeg broja potomaka, dok „R-selektovane“ vrste, poput insekata, koji su evoluirali u nepredvidljivim okruženjima, ulažu resurse da stvore što je moguće više potomaka, kako bi povećali šansu za opstanak vrste.

Ljudi se uklapaju u K-selektovani model, ali su spremni i na R-selektovane strategije, u zavisnosti od okruženja.

„Konstelacija osobina i ponašanja koja se uklapa u ’brz život’ možda se razvila tokom evolucije čoveka kao strategija za povećavanje reproduktivne spremnosti u opasnim i nestabilnim okruženjima“, smatra Skot Beri Kaufman, profesor psihologije na Univerzitetu u Pensilvaniji.

To znači da okidači u našem okruženju mogu „aktivirati gene za brz život“, kako to kaže Kaufman i rizično ponašanje za neke ljude učiniti prijatnijim.

Mnogi faktori okruženja mogu biti okidači. Recimo, otac koji ne brine mnogo o svojoj deci povećava šanse da njegovi sinovi žive život delinkvencije i agresije, a da ćerke primenjuju kratkoročne strategije razmnožavanja (tako što su naučile da se ne oslanjaju na muškarce kao dugoročne hranitelje).

Ketrin Salmon, profesorka psihologije na Univerzitetu u Redlandsu, kaže da evolucija i inače muškarce nije „podesila“ na intenzivnu brigu o deci, kao što je to slučaj sa ženama, pa da se oni tako češće upuštaju u rizične strategije „brzog življenja“. Ipak, žene kao referentne tačke u okruženju muškarca, predstavljaju važan činilac takvog ponašanja.

„Šta će učiniti muškarac koji želi provod zavisi od toga koliko su žene u njegovom okruženju spremne da budu s njim. Ako postoji mnogo žena koje su spremne da imaju seks s njim, muškarac ih uglavnom neće odbijati“, kaže Salmon.

A ko to ima više obožavateljki od rok zvezda?

„Kada imamo u vidu koliko izazova ide uz takav način života, svega nekolicina ljudi bi odbila prilike, naročito one koje dobiju kada su mladi“, dodaje Salmon.

Muzičari, naravno, nisu puki učesnici nekog takmičenja pevanja i seksa. Oni su umetnici, javne ličnosti i uzori koji konstantno komuniciraju s mladim ljudima.

Neki od njih u svojim pesama „reklamiraju“ brz život i podgrevaju fantazije svojih slušalaca, obično izostavljajući deo o rizicima i opasnostima takvog života. Izostavlja se i deo koji se odnosi na činjenicu da takvo ponašanje neizbežno doprinosi razvoju depresije i rizika od samoubistva ili smrti usled nesrećnog slučaja. Ipak, mnogi mladi umetnici nisu dovoljno zreli da kažu „dosta“ stresu i izazovima koji ih prate.

„Zbog posla koji radim i industrije u kojoj sam, postoji tako mnogo prilika da svako veče izađem i razbijem se“, rekla je pokojna Ejmi Vajnhaus za "Miror "2007, kada je njena borba sa alkoholom već postala javna. „I dalje ću biti neposlušna“, rekla je ona, uprkos tome što je već bila na rehabilitaciji.

Četiri godine kasnije umrla je od trovanja alkoholom.