Sve oči naučnika uprte u Vostok

Ruski tim je ranije saopštio da su posle 20 godina rada, uspeli da prokopaju četiri kilometra leda i dođu do površine jezera Vostok koje je milionima godina ležalo nedirnuto ispod leda. Naučnici su nadaju da će uzorci vode iz jezera, koji će biti uzeti ove godine, otkriti nove oblike života - bakterije koje se hrane hemijskim reakcijama u mrklom mraku, verovatno slične onima u najvećim dubinama okeana, ali stare milionima godina - i pored ekstremnih vremenskih uslova.

Proučavanje Vostoka pružiće naučnicima i informacije o poreklu Antarktika za koji se veruje da je nekada davno bio deo većeg kontinenta.

"Očekujemo da ovde nađemo život kakav ne postoji nigde drugde na Zemlji", rekao je AFP-u Sergej Bulat, molekularni biolog sa peterburškog Instituta za nuklearnu fiziku.

"Ukoliko ima života, to će biti oblik do sada nepoznat nauci. U tom slučaju govorićemo o suštinskom otkriću i novoj stranici u našem razumevanju života", dodao je on.

Stručnjak za geologiju i mineralogiju sa Moskovskog državnog univerziteta Vladimir Sivorotkin rekao je da su naučnici zapravo otkrili "novu temu nauke, kakvu do sada niko nije video".

"Biolozi će verovatno naći neke nepoznate bakterije koje su se adaptirale na ove uslove", smatra on.

Sedimentacija jezera takođe će otkriti promene na Zemlji i njenoj klimi u proteklih 20 miliona godina, smatra German Lejčenkov sa Instituta za geologiju i mineralne resurse okeana u Sankt Peterburgu.

"Za geologe, važno je da nastave sa kopanjem i dopru do sedimenata sa dna. Oni sadrže informacije o promenama u okolini i klimi u poslednjih 15 do 20 miliona godina", rekao je on.

Radeći u ekstremnim uslovima na istoku Antarktika, gde je prosečna temperatura minus 50 stepeni Celzijusa, ekspedicija je koristeći kerozin kao antifriz bušila led star milionima godina.

"Ovo je naša tehnička pobeda. Bušenje u ovako kompleksnim klimatskim uslovima je teško, a plus tu su i faktori nadmorske visine i snažnog leda", rekao je Lejčenkov.

Sa njim se slaže i Sivorotkin. "Ovo je važna tehnička i psihološka pobeda. Ovi ljudi su heroji", kaže on.

Vođa ekspedicije Valerij Lukin u sredu je ponosno uporedio uspeh svog tima sa prvim letom u kosmos, a kao dokaz koliko je otkriće važno za rusku vladu, ministar prirodnih resursa i ekolocije Jurij Trutnjev posetio je početkom meseca mesto iskopavanja.

Naučnici tvrde da bušilica neće zagaditi vode jezera jer će vodeni pritisak ispuniti rupu i izbaciti svu eventualnu nečistoću napolje. I pored toga, stručnjaci "Grinpisa" upozoravaju na mogućnost zagađenja.

"Mnogi naučnici sumnjaju da bi tečnošt korišćena pri bušenju mogla da upadne u ovo jedinstveno jezero sa jedinstvenom florom i faunom", kaže Vladimir Ccuprov, šef ruskog ogranka "Grinpisa". Profesor Martin Zigert sa Edinburškog univerziteta slaže se da antifriz predstavlja potencijalan rizik od kontaminacije.

"Teško da će ubediti druge da je njihov eksperiment čist, kada morate da prođete kroz 3,5 kilometara kerozina kako bi došli do površine jezera", kaže on.

Ukoliko Rusi zaista pronađu mikrobe u jezeru koje 20 miliona godina nije imalo kontakta za svetlom ili vetrom, to će, navodi agencija AP, još jednom pokazati da život postoji i na najčudnijim mestima.

Agencija prenosi spisak neobičnih oblika života koji su pronađeni na najnemogućijim mestima za život, od najdubljih delova okeana, do Antarktika, pustinja Ccilea i rudnika zlata u Južnoj Africi.

"Naučio sam da je život fenomenalno neverovatan i može da se adaptira", kaže Karl Pilčer sa Astrobiološkog instituta američke agencije NASA.

Naučnik sa Univerziteta u Koloradu Ted Skambos uveren je da će ruski tim pronaći mikrobe u jezeru. Ukoliko je život pronašao način da se adaptira na led i mrak, naučnici smatraju da postoje šanse da neki oblici života postoje i na Jupiterovom mesecu Evropa ili Saturnovom Enceladusu. Oba meseca imaju led i najviše šansi za postojanje života. To znači i da bi moglo da ima života na Marsu, smatraju američki naučnici.

I dok američki i britanski timovi kopaju u potrazi sa svojim jezerima ispod Antarktika, stručnjaci upozoravaju da su ta njihova jezera manja od Vostoka koje je dugo 250 kilometara i široko 50 kilometara. Od potpunog smrzavanja sačuvala ga je kora leda debljine tri kilometra.

O jezeru sakrivenom ispod leda Antarktika prvi put je krajem 19. veka pisao ruski naučnik i anarhista, princ Petar Kropotkin. Ruski geograf Andrej Kapica ubeležio je moguću lokaciju jezera i dao mu ime, ali je tek 1994. godine postojanje jezera definitivno potvrđeno.

Kopanja su počela 1989. i razvlačila su se zbog nedostatka novca, problema sa opremom, i vremenskih uslova.