Da li će skoro propast sveta?

Popularna bugarska proročica Vanga reče da će smak sveta biti 2010. godine. Prema proračunima Maja 21.12. 2012. završava se odbrojavanje velikog vremenskog ciklusa, to jest velikog kalendara a onda nastupa odbrojavanje od nule, što su mnogi protumačili kao „smak sveta“.

„Sat apokalipse“ napravila je grupa naučnika 1947. godine. Oni redovno procenjuju situaciju u svetu i po tome određuju da li kazaljke treba pomerati napred ili vratiti nazad. Tako su nedavno vratili kazaljku unazad pa sada pokazuje šest a ne pet minuta do dvanaest. Konstatovali su, proučavajući nuklearnu i klimatsku pretnju čovečanstvu, da „stanje sveta malo više ohrabruje.“ Znači, dobili smo dragoceni „minutić“ a kraj sveta se odlaže.

Isak Njutn, engleski fizičar, matematičar i astronom ostavio nam je poruku da će kraj sveta biti 2060. godine. Apokalipsi će prethoditi ratovi i globalne epidemije, napisao je on. Razne religijske grupacije koje imaju čitave teorije o izračunavanju „tačnog“ datuma apokalipse već vekovima predviđaju „skori“ propast sveta. Ali, mi trajemo.

Sudbina čovečanstva

„Tema apokalipse je večna tema, interesantna , intrigira svako ljudsko biće i to s razlogom jer se odnosi na stanje, da kažem, sudbine čovečanstva. Pošto smo mi svi stanovnici na ovoj planeti Zemlji i pošto svi mi putujemo kroz vreme i prostor od početka, prapočetka do eshatona, tj . do Strašnoga suda, to stvarnost koju nazivamo apokalipsom poznaju sve civilizacije a nazivaju je različitim imenima i terminima.Sve što je rođeno na zemlji umire tako i ova planeta i život na njoj ima početak ali ima i kraj. Ljudi obično misle da reč apokalipsa znači sveopšte uništenje. Ali ona u suštini ne znači to,“ podseća književnica Janja Todorović.

Reč apokalipsa je grčka reč i znači objavu, otkrovenje, viziju, viđenje a apokaliptičan je tajanstven, fantastičan, koban, zagonetan. Naša sagovornica smatra da je apokalipsa u samoj suštini dinamička kategorija, večni proces, proces koji je ovde i sada ali i proces koji je bio i proces koji će se desiti u budućnosti.

„To je ono što je bitno i što daje nadu čoveku da u svim teškoćama postoji izlaz, pa i u apokaliptičnim vremenima. Dobro je govoriti o ovoj temi, ona je prosvećujuća i opominjuća za čoveka ,“ kaže Janja Todorović. Ona podseća da su civilizacije Inka, Maja, Indijanci, hinduistička religija i filosofija, starogrčka, pa i egipatska imale izvesnu predstavu o nekakvom kraju sveta. Uvek je bilo proroka u raznim religijama i civilizacijama koji su govorili o apokalipsi, o kraju civilizacije, o kraju sveta, čoveka i čovečanstva.

„Možemo slobodno reći, nasuprot njima stoji jedna hrišćanska filosofija i pogled na svet koji su sabrani u ’Otkrovenju Svetoga Jovana Bogoslova’. U njemu ne piše kada će se desiti apokalipsa, jer kako stoji, taj čas i dan ne zna niko do Otac nebeski. Ali u njoj ima poziva ljudima na duhovni preobražaj,“ kaže Janja Todorović, dodajući da je neophodno da se menjamo pojedinačno ali i kao čovečanstvo.

Hans Burgkmair St, “Sv. Jovan ima apokaliptiènu viziju”(detalj), 1518.

Apokalipsa je sada

„U tom smislu je apokalipsa duboka, ozbiljna tema. Činjenica je da su vremena apokalipse bila u svim civilizacijama i epohama. Za našu generciju apokalipsa je sada, s krajem našeg života će nastupiti sud za ono što smo činili na zemlji. Tako je bilo i za prethodne generacije. Recimo, Sveti Jovan Zlatousti je u svome vremenu (4. vek) govorio da je takvo zlo strašno na zemlji da je nemoguće više trpeti i da će verovatno u sledećem veku biti kraj sveta.

Sveti Serafim Sarovski je u 19. veku sličnu stvar govorio. Ali vidimo i pored njihove velike svetosti i umnosti da se nije desio konačni kraj. Jer, kao što je rečeno, taj dan i kraj ne zna niko, u vlasti Božijoj je kraj čovečanstva. To ne znači da vreme prestaje da postoji, možda dolazi, kako je rečeno, novo nebo i nova zemlja, nova duhovna stvarnost.

Apokalipsa je postala dobar marketing , to je dobro tržište, autori apokaliptičnih dela danas dobro prodaju svoja dela, ideje, filmove. Tvorci apokaliptičnih teorija često žele da stvore haos, anarhiju, osećaj kod ljudi da je sve uzalud, da sve propada. U tom stanju beznađa oni imaju prostora da manipulišu ljudima,“ kaže književnica.

O znacima

Janja Todorović je prevela knjigu sa ruskog „Tumačenja proroštva apokalpise“ kako bi bila putokaz hrišćanima kako da se vladaju u apokaliptičnom vremenu, da ne gube svoj mir, optimizam, radost, poverenje u promisao Božiju.

„Ovo je knjiga nade i utehe. Mi vidimo da se stvarnost menja i trebalo bi da znamo da prepoznajemo znake vremena. Te znake vremena vidimo, osećamo nadolazeću plimu planetarnog bezakonja, vidimo katastrofe, prirodne nesreće među ljudima, nepoznate bolesti, kosmičke promene.

Bezbožnom čoveku koji ne veruje ni u šta osim u ovu zemaljsku stvarnost je najteže. Zašto? Ljudi će umirati od straha od onog što ide na čovečanstvo, rečeno je u ’Otkrovenju Jovanovom’. Biće uplašeni jer su previše vezani za zemlju, za materiju , za egzistenciju u ovome svetu, za fizičko postojanje.

Ni jednim delom bića nisu vezani za večno, za više vrednosti duha - za pravdu, mir, radost, istinu, ljubav, jednom rečju, božanski poredak koji i te kako daje rezultate i plodove i u fizičkom svetu. Ako toga nema, onda je panika.

O čemu pričaju ljudi, pa i u crkvi, šta ćemo jesti, šta ćemo oblačiti, kako ćemo plaćati struju. A kako smo dosad, pa sve je darovao Gospod. Darovaće i tada. Zato su potrebne hrišćanske knjige na ovu temu i zato sam se prihvatila da je prevedem.
Često je ova tema nepoželjna i u crkvi, upravo zbog toga da se ne bi širila panika i strah . Ali smo mi lažni hrišćani ako ne dajemo naš odgovor, pravi odgovor na tu temu, taj odgovor treba da se čuje.

Ova knjiga je ljude obradovala iako je teška, govori o stradanjima ličnim i celoga čovečanstva ali daje ključ i tajnu izlaza iz lavirinta propasti. To je ono što je bitno, to je ono što je vera, nada, uteha, pomoć,“ kaže Janja.