Kako da organizuješ svadbu

Povod

Da bi se našao u delikatnoj prilici da organizuješ sopstvenu svadbu, za početak je potrebno da imaš devojku, odnosno verenicu. Jedina razlika između ove dve kategorije je što verenica više kenja od devojke, i svakodnevno, odnosno posle svakog žestokog snošaja, očekuje da je zaprosiš, pa makar prsten pronašla i u podnožju tvojih testisnih kesa. A kada ga napipa jezikom na tako neočekivanom mestu, pitaj je najodvratnijim bljutavo-romantičnim tonom da li želi da se uda za tebe. Kad dobiješ DA, trči u WC da povraćaš, pod izgovorom da je zakazala s depilacijom pa si joj progutao dlaku...

Restoran

Istina je da, ako ima prave ljubavi, možeš da se oženiš i na livadi u kondurama. Ideja o romantičnom venčanju u plićaku Maldiva ili Barbadosa, gde su kumovi sveštenik i kakadu, svakako otpada.

“Jesi ti bre lud?!!! Kako da ne pravimo svadbu, kako to misliš? Kakav bih ja bio čovek da ne oženim sina kako valja? Šta bi rekla moja familija iz Kuršumlije, i brojna rodbina tvoje majke iz Banjaluke? Pa oni svi čekaju k'o zapete puške tvoju svadbu, a strikan već 20 godina čuva onu rakiju pokojnog dede Milivoja...”

Eto tako prolaze neobične ideje. Tata je u pravu, ima da se oženiš k'o čovek! A za to ti treba dobar restoran. U vizitu po gradskim hotelima i kafanama moraš da kreneš blagovremeno jer su obično svi termini zauzeti bar šest meseci unapred.

Bitno je sve, od broja mesta, preko podijuma za ples, antikariranih stolnjaka, stolica koje nisu u talu sa šuljevima, do ventilacije, odnosno grejanja, u zavisnosti od godišnjeg doba. Šefovi restorana, odnosno “menadžeri” (za svadbarski kupus i špikovanu junetinu), spadaju u grupu ozbiljnih prevaranata. S njima treba biti oprezan, ne davati im unapred ništa osim obavezne kapare i naterati ih da u pismenoj formi, s potpisom, precizno navedu sve što ste se dogovorili.

Hrana i piće

Ako u obzir uzmemo samo urbane, to jest gradske svadbe, donošenje sopstvene hrane i pića odavno je deplasirano. Varijanta “sve njihovo” (kafanino) - “predjelo, teleća ćorbica, sarma, pečenje, roštilj, svadbarski kupus, salata, sva domaća pića i žuti i crni sok” daleko je popularnija. Ipak, ako teča Rade drži pečenjaru u Atenici pokraj Čačka, glupo je da ti gosti jedu krmad iz Jajinaca. A i proći ćeš jeftinije jer će teču biti sramota da ti naplati tih tričavih 100 kila pečenja. I viski ćeš morati da doneseš sam, ali ne stavljaj flaše na stolove, već u šank, da ti ne bi zafalilo... Kad “Džek”, “Džoni” i ostali stoje po stolovima, obični srpski seljaci više ne piju lozu, nego se u sekundi transformišu u “Škotlanđane” i više im ne leži nijedno drugo piće.

Spisak

Vrlo zajebana igra... U restoran staje maksimalno 200 svatova, a samo njen ćale ima četiri brata i tri sestre, pa joj najuža rodbina broji članova koliko omanje šiptarsko selo kod Đakovice. Pošto 324 guzice nikako ne staju na 200 stolica, ne gine vam “velika seča svatova”. Eliminaciju kreni od dalje rodbine, naravno one siromašnije, jer samo suicidan tip može sa spiska da precrta tetku iz Klagenfurta i starog kuma iz Ciriha.

Dobro, jeste da si ih poslednji put video na daćama u Mionici 1987, da ćeš ih teško identifikovati među svatovima, ali prepoznaće oni tebe i mladu, po venčanici i velikom plastičnom cvetu na reveru. A u prvoj bračnoj noći, kada ste mlada i ti znojavi, smrdljivi, nabubrelih nogu od igranja i hrapavih obraza od silnog balavljenja s tetkama, strinama i komšijama, lako ćeš prepoznati inostranu rodbinu po debelim kovertama (NAPOMENA: Jedna od najvećih zabluda je da se mladenci heftaju tokom prve bračne noći, jer je svakom paru tada mnogo preče i orgazmičnije da broji keš).

Elem, pazi da ti na spisku budu svi dobri ortaci, sve njene drugarice koje su dobre cupi i nose miniće, a ostalo nije ni važno, snaći će se oni sami. Pričam ti iz iskustva, kad tvoj ortak dovati mladu kumicu, a drugi njenu najbolju drugaricu...

Pozivnice

Lično, bio sam oduševljen pozivnicama na kojima se muški i ženski Čiča Gliša grle i guze, ali nisam siguran da će tvoja buduća supruga prihvatiti tu originalnost (“da li si normalan, šta će reći moja mama, koja je docent medicine!”).

Zato ovu disciplinu u potpunosti prepusti lepšoj polovini, stoički izdrži višečasovno razgledanje kataloga i biranje, oduševljavanje svilenim tiskom usranih golubica i gugutki, i za svaku koja joj se i najmanje svidi viči: “ta je divna, draga, daj da uzmemo tu, vidi kako je lepa”, kako bi se mučenje što pre završilo. Ako, ipak, potraje, odglumi stomačni virus, zaključaj se u kenjaru, dva puta omlati svoj nabrekli “orah” i pročitaj svu štampu skladištenu na veš mašini. Ovo drugo je, nažalost, mnogo izglednije i verovatnije...

Pokloni

Istinska je šteta što divan američki običaj, po kome odeš u robnu kuću, napraviš spisak šta ti je potrebno za kuću ili stan, a onda ga ostaviš kod prodavca i pošalješ svatove da ti izaberu poklon u skladu s debljinom buđelara, još nije zaživeo u Srbiji. Mada su sada i to počeli da rade...
Postupi pametno, budi pravi borac protiv četiri miksera, tri mikrotalasne i dva multipraktika kineskih proizvođača, osam kartonskih lampi iz najjeftinijih galerija i sedam umetničkih slika anonimnih autora.

Da bi sprečio debakl i finansijsku katastrofu kada posle svadbe budete podvlačili crtu, odnosno izbegao iznajmljivanje tezgi na buvljaku i prodaju poklona (još ti i preti opasnost da naiđe kevina kuma i zatekne te kako prodaješ baš njen poklon), treba da, bez blama, glasno i jasno pri deljenju pozivnica naglasiš svim gostima “nemojte da se cimate oko poklona, ne treba nam ništa, imamo sve za kuću”... Normalni, pametni i razumni, shvatiće da hoćete samo i isključivo – PARE! Ako misliš da neki ljudi iz tvog okruženja to ne shvataju, slobodno možeš i da naglasiš u pozivnici, precrtaš lepo mikser, šporet i ostale pizdarije, a zaokružiš evre, dolare...

Ovaj sistem, naravno, nosi i jedan negativni rizik: pripremi se da popizdiš kada, onako premoren od užičkog kola, ždranja pečenja i torti i brojanja love, nađeš u špilu bar dve-tri prazne koverte... Naravno, neće biti potpisane, a ti ćeš dobiti nervni slom i imati sumnjičene za to jer svako ko donese taj se i potpiše.

Kum i kuma

Ako si snob i kompleksaš, koristoljubivi smrad, za kuma ćeš izabrati nekog selebritija ili bogatog privatnog preduzimača, koga poznaješ dve godine i uopšte ti nije blizak, ali će zato da se otvara na svadbi i uvek ćeš od njega moći da pozajmiš pare. Druga, finansijski nepopularna, varijanta je da uzmeš nekog od stvarno dobrih ortaka, pod uslovom da ti u mladosti nije bio s budućom ženom, odnosno da veruješ da je neće “nahraniti klokanom” čim prvi put odeš na službeni put. Treća, seljačka varijanta je staro kumstvo, na kome insistira tvoj ćale, pa će tako na svim fotkama i video-zapisu sa svadbe, pored tebe stajati kršni Kosmajac, skoro duplo stariji od tebe, kome ne znaš ni imena dece.

Po svaku cenu se umešaj u izbor kume. Pomozi dragoj da reši dilemu, tako što ćeš joj, indirektno, preporučiti za kumu baš “Maju, jer je ona najbolja prema njoj, dobar je čovek, nikad je nije ogovarala i stvarno je voli”. Naravno, pozadina ove sugestije je da je Maja strašna pička i da ti se diže na nju svaki put kada dođe, odnosno da planiraš da joj, tokom grljenja prilikom slikanja na svadbi, sve vreme držiš ruku na bulji, što ćeš dobro memorisati a zatim i koristiti tu situaciju kao lajt motiv prilikom naredne 1.354 onanije. A za koju godinu, kad se i ona smori u braku, možda nekom prilikom uspeš i da je otreseš, što će, sasvim sigurno, ostati vaša tajna.

Muzika

Moraš unapred da shvatiš jednu stvar – od muzike ti zavisi kompletna svadba, odnosno da li će se svi presvući od alkohola i provesti do jaja, ili će starci zauzeti glavni podijum ophrvani valcerom, iako muzika svira kolce.

Znači, treba da pronađeš bend koji svira sve.

“Je l' znate sve?”

“Znamo sve, znamo sve, znamo, znamo sve...», zapevaće muzičari prevaranti, kakvi su, uostalom, svi muzičari.

Da se razumemo – nema orkestra koji zna sve, a da dobro zna... U zavisnosti od strukture gostiju i bezobzirnih kuminih bradavica koje tako smelo prodiru i kroz brus dok igra “moravac”, odluči da li ćeš uzeti muzikante kojima su jača strana narodnjaci ili zabavnjaci. Koliko god žena i tašta budu ljubomorne i koliko god kenjale, svadba bez pevaljke je ista kao svadba bez ku_ca. Naravno, izabraćeš je sam, ili s kumom i ortacima, pošto ćete je zajedno pijani kibicovati na nekom od splavova. Ne mora da bude visoka i plava, ali mora da ima veliku sisu i mesnatu guzicu, da ume da zameša tako da se starojko iz Pirota odmah uhvati za novčanik!

Ni po koju cenu ne dozvoli dragoj da ti bira pevačicu, jer ćeš dobiti brkatu Georginu, deblju i stariju od tvoje keve.

Kamera i fotograf

Ovde posebnih zahteva ni filozofije nema, samo treba da pogodiš što bolju cenu i, što je najbitnije, da ti nekoliko dana posle svadbe donesu disk sa svim slikama, pošto filmovi odavno nisu u upotrebi. Fotograf će ti, naravno, prilikom pijačnog cenkanja reći da to zavisi od broja slika koje će prodati gostima, a podrazumeva se da i ti uzmeš bar 100, a kumovi i roditelji po 50 fotki, jer su za vas upola cene. Ponudiće ti i gratis “šetnju”, odnosno one najgnusnije slike, gde ti i mlada polumrtvi i smoreni, s “kiseli krastavac i sveži kelj” facama idete od stola do stola i fotkate se dok stojite iznad svatova, ispred kojih se dimi podgrejana sarma.

Inače, svaki moderan fotograf će vas, pod uslovom da živite u gradu, odvesti na obližnju tvrđavu, park ili jezero, da napravi umetničke romantične fotke, kojima će te žena gađati i koje će cepati već posle pet godina braka, uz uplakani vrisak:

“Vidi kako smo se nekad voleli, stoko jedna!!! Šmrc, šmrc...”

Snimatelj će, bez sumnje, korektno obaviti posao, a kada vam, za montažu, bude tražio slike iz detinjstva i tinejdžerskih dana, trudi se da pronađeš najlepše, po mogućnosti lepše od ženinih, da bi prilikom svakog gledanja snimka u narednih godinu dana, pred gomilom gostiju i rođaka, mogao da je drkaš kako si uvek bio lepši od nje... I da, pazi se fotografa prevaranata kakvih ima mnogo, koji će pokušati da ti uvale po tri iste slike koje će oni napraviti i staviti u album, ali na različita mesta i pokušati da ti izvuku poslednju paru iz džepa, a sve pod izgovorom brojevi slika nisu isti, samo su iz iste serije, dok se tvoja draga gubi u gledanju albuma...

Venčanica i odelo

Ona hoće da bude princeza, mada ujutru kad se probudi više liči na žabu ili konja. Jebiga, kakva je, da je, tvoja je, i još te navukla na svadbu. I sad moraš da se trudiš da je popraviš, da bar na svadbi kažu da je lepa... Mada, znaš kako narod kaže - “svaka mlada je lepa”...

Elem, sve žene su, dok su još bile male i nevine, maštale da se jednog dana udaju samo da bi obukle snežnobelu venčanicu. Zato će ona, sasvim sigurno, i sama svesna da je kupovina glupost i utopija, pokušati da iznajmi najskuplju venčanicu uz koju ide i veo, torba, šeširić, kišobran, a sve to po pristupačnoj ceni od minimum 500 evra. A ako ti u crkvi kane vosak, “jeb'o si se u dupence”, što kažu seljaci. Ovde ti spasa od promaje u džepu nema, osim ako njen tata, kao veliki TATA, poželi da svojoj najmilijoj kćerkici sam plati venčanicu. Verovatno je oduvek sanjao da još i tipla za prigodu na kojoj će pred 300 ljudi biti ozvaničeno kako mu neku guzi ćerkicu... U izbor venčanice se ne mešaj, već s njom pošalji njenu i tvoju kevu, kao i kumu. Ti se, ionako, u to ne razumeš.

Šta ćemo s odelom? Ništa, pravac prvi šaner, pa sve pazariš na jednom mestu i bole te “paja”. Trudi se samo da izabereš neko šmekersko, koje ćeš moći da obučeš i za još neku svadbu, da ne ličiš na konobara, lift boja ili šefa obezbeđenja predsednika mesne zajednice Skobalj.

Burme

Pošto burme obično, ako nije neka stipsara ili siromah koji zbog toga mora da proda njivu u Dudovici, kupuje, to jest plaća, kum, tvoje je samo da pođeš s malom do neke od omiljenih joj zlatara, gde će ona birati, a ti glavom klimati (čak se i rimuje). Jedini kvalitet ove akcije jeste što po zlatarama uvek rade dobre ribe, pa ćeš se uredno prijaviti da pokupiš burme kada budu napravljene po merama vaših debelih prstića, a istom prilikom “zlatarki” uzeti telefon i ugovoriti kres varijantu u kolima u Košutnjaku.

Crkva

Ako je izabranica tvog _ _ _ ca iz stare komunističke porodice, a ćale joj još stoji mirno kad neko pomene Tita ili Staljina, postoji mogućnost da će odbiti venčanje u crkvi i želeti samo opštinsko. To, s jedne strane, uopšte nije loše, pa bi možda trebalo da pristaneš, zbog stvari koju nisam znao kada sam se i sam uvaljivao u isto sranje: ako se venčate samo u opštini, možeš da se razvedeš za pet minuta i tako još deset puta (sa drugim ženama, naravno), dok ćeš posle crkvenog razvoda morati da pišeš specijalnu molbu i čekaš na odgovor i odobrenje Patrijaršije ukoliko želiš da ga ponovo zvanično, uz blagoslov Svevišnjeg, mećeš u neku...

Crkveni ritual jeste lep, ali za tetke i strine. Traje oko 45 minuta, a toliko ne prija da se stoji ni na stadionu, pop vas zaliva vinom i čađavi kandilom, cima oko onog oltara dok mlada u sebi peva “Vodim vola oko stola”, sve vreme ti niz lice curi znoj a teška žuljava kruna pada na čelo i lomi uši.
Na sve to, kada se nekoliko dana posle svadbe bude gledao DVD sa iste manifestacije, dajem 100 evra da će svi premotavati deo u crkvi jer: “Smara!” A pride će ti uzeti 50 evra za iznajmljivanje prostora kao da ćeš praviti žurku u crkvi, a pop će ti dići još toliko za test (šta god im to značilo)...

Torta

Pošto, nažalost, iz tvoje svadbarske torte definitivno neće moći da, kao u američkim filmovima, iskoči sisata striptizeta koja, uz to, pati od klaustrofobije zbog čega će ti se, onako znojava i vlažna, baciti direktno na nervozni ustreptali penisni mišić, bole te bulja kakva će torta biti. Može na četiri sprata, sa svežim cvećem, vatrometima koji više liče na baklje sa Severa, princezom i gej princom, Kermitom i Miss Pigi... Sasvim svejedno jer ćeš do torte ionako već biti pijan k'o dupe...

Običaji

Ne znam šta da ti kažem, sve zavisi iz koje su brazde njeni i tvoji došli u veliki grad. Odlazak po mladu je obavezan, baš kao i njena kupovina za brdo starih nevažećih dinarskih novčanica sa 15 nula, preko kojih je umotana jedna validna hiljadarka, dva puta po pet i jednom deset evra... Više i ne vredi, još treba ta braća koja je prodaju tebi da plate što su je najzad nekom zavalili i rešili se bede. Pucanje u jabuku u krovu kuće može da dovede do teških fizičkih i materijalnih šteta, preskakanje korita do distorzije skočnog zgloba mladenaca, a unošenje nečije bebe preko praga do upišavanja i upovraćavanja preskupe venčanice. Tu je i krađa mladine cipele, pa podvezice čije će skidanje pred bulumentom ljudi dovesti do toga da bar osmorica u narednih pola sata nehajno odu do toaleta i ošašave kunića zamišljajući kako izlivaju sopstvene belančevine po butini tvoje žene, sa sve podvezicom.

Jedini lep običaj koji sam ikada video uglavnom se forsira po Vojvodini a zove se «ples s mladom”. Poenta je da, umesto seljačkih načina da posle kićenja, slikanja i čašćavanja muzikanata i vonjavih trubača, već finansijski ojađenim gostima na divan i civilizovan način zadaš poslednji udarac. Jednostavno, kada muzičari zasviraju valcer i pozovu goste da plešu s mladom, svi će se ređati na tvojoj ženi, i mladi i stari, i muški i ženski, ali će za to ostavljati pare u šešir, korpu ili mladinu torbicu smeštenu na upadljivo mesto nasred podijuma. Naravno, unapred ćeš se dogovoriti sa ćaletom ili burazerom da oni izađu prvi i zaplešu, a na očigled svih svatova teatralno taj ples plate sa 50 evra (koje ćeš im posle svadbe vratiti, naravno), kako bi svatove bilo sramota da daju malo...

Jedini koristan običaj, to jest zicer za uzimanje love od koje možeš da isplatiš bar kamermana i fotografa jeste “Mladina pogača”, sa kojom ide od stola do stola, a gosti stavljaju na nju pare (na pogaču, ne na mladu)... Možete tokom svadbe da pustite i dve pogače po sali... Ako vas nije sramota...

MAGAZIN MAXIM U NOVOM BROJU DONOSI:

Seks istraživanje – 4.000 žena ti sve otkriva

Četnici Vs. Partizani

Kafanske rasprave

Poludeo si? – Napravi svadbu

Ko pre devojci – sam u nju upada