Naučnici dobri za svet, ali ne i za Beograd

Iako je na Univerzitetu u Novom Pazaru izabran u zvanje docenta, iskoristio je životnu priliku koja mu se u međuvremenu ukazala i otišao u SAD.

On je deo ekipe naših mladih naučnika iz inostranstva, pre svega Amerike i Francuske, koji su se našoj redakciji obratili za pomoć – jer im je njihov matični beogradski Hemijski fakultet zatvorio vrata, uprkos želji da se vrate u Srbiju i njihovim visokim naučnim rezultatima koje priznaju i prestižni svetski univerziteti.

Milosavić je na beogradskom Hemijskom fakultetu neuspešno konkurisao za docenta 2009. godine, javljao se na konkurse i nekoliko puta posle toga, ali su, po njegovim rečima, uvek primani kandidati koji su po naučnim i nastavnim kriterijumima bili lošiji od njega.

– Na moje pitanje kako to da nisam dobar za Hemijski fakultet u Beogradu, a dobar sam za Kolumbija univerzitet, sadašnji dekan profesor Branimir Jovančićević mi je odgovorio da baš i nije siguran da je Kolumbija univerzitet bolji od Beogradskog univerziteta?! A reč je o univerzitetu koji se nalazi na 13. mestu na listi najboljih univerziteta na svetu, sa 82 dobitnika Nobelove nagrade, univerzitetu koji dodeljuje Pulicerovu nagradu, mestu inovacija, prvog radija, telefonije, lasera, Univerzitetu Pupina, Ruzvelta, Obame – započinje priču ovaj naučnik.

„Ista otvorena diskriminacija od strane fakulteta sprovodi se i nad mojim mlađim saradnicima (reč je o dva najmlađa doktora biohemijskih nauka u Srbiji)”, nastavlja Milosavić, „pa nije ni neobično što smo svo troje morali da u kratkom razmaku odemo iz zemlje i potražimo priliku za normalan rad u inostranstvu”. On tvrdi da je slična sudbina zadesila i mnoge druge kolege na Hemijskom fakultetu koji iz straha od „odmazde sistema” žele da ostanu anonimni.

Svi se oni nalaze ili u inostranstvu ili su sklonjeni na periferiju dešavanja na samom fakultetu, diskriminisani i žigosani, kaže Milosavić koji godinama prikuplja dokumentaciju kako bi dokazao da na ovom fakultetu vlada izrazita negativna selekcija, mobing, trgovina pozicijama, samovolja pojedinih profesora koji su privatizovali fakultet…

– Ovo su vrlo teške reči mladog naučnika koje apsolutno ne stoje. Nisam ni izgovorio onu rečenicu o poređenju Beogradskog i Kolumbija univerziteta, zna se ko je gde na listi – kaže za naš list dr Branimir S. Jovančićević, dekan Hemijskog fakulteta u drugom mandatu, i ističe da se fakultet trudi da se na konkursu prime najbolji kandidati. On objašnjava da je zbog bolonje koja je omogućila da se danas do doktorata dođe lakše i brže nego što je to bio slučaj pre nekoliko decenija, Hemijski fakultet bio prinuđen da drastično pooštri uslove konkursa.

– Mi smo prvi u Srbiji uveli jedan kriterijum koji je dosta oštar – da bi studenti konkurisali na docentsko mesto, moraju da završe i dvanaestomesečno postdoktorsko usavršavanje u inostranstvu. Tome je doprinela bolonja, jer danas imate veći broj doktora nauka u mladim godinama nego ranije, a ne otvaraju se nova radna mesta. Ranije se prijavljivao po jedan kandidat, a sad nekoliko njih i nažalost, neko mora da otpadne. Ja bih najviše voleo da ih sve primimo, znam kolege koji nisu prošli, često sam sa njima u komunikaciji, ali nažalost posebno je teško na biohemiji i organskoj hemiji, jer tamo ima i najviše dobrih kandidata – objašnjava dekan Jovančićević.

Po njegovom sećanju, Milosavić ima dobre naučne rezultate, ali je u ovom slučaju bilo još četvoro kandidata, tako da je komisija donela odluku iza koje stoji odgovorno i ozbiljno.

Upitan da li on kao dekan utiče na izbor kandidata, profesor Jovančićević odgovara da je onna Katedri za primenjenu hemiju i ne može da se meša u mišljenje kolega sa drugih katedri, a da je na većima samo predsedavajući koji vodi sastanak, maltene kao spiker – daje reči, sprovodi glasanje. „To je čitava moja uloga u izbornom procesu, ja nemam nikakav uticaj na mišljenje komisije”, izričit je dekan.

– I te kako podržavam povratak mladih iz inostranstva i sam sam završio postdoktorske studije u Nemačkoj i borim se da naši mladi hemičari odlaze u inostranstvo na usavršavanje. Evo baš sam, posle pet godina, nekako uspeo da se kolega Radivoje Prodanović vrati na fakultet. Ali prosto ne možete u svim slučajevima, jer nema novih radnih mesta, a broj zaposlenih je isti već 15, 20 godina – 78 – kaže dekan i dodaje da je u tu svrhu pri fakultetu osnovan Inovacioni centar gde sačuvano 40 mladih naučnika.

On kaže da je problem za mlade i to što godišnje doktorira desetine njih, a „budući da mi nemamo nauku u Srbiji, ne mogu da se zapošljavaju po privrednim organizacijama, institutima, oni ili idu u inostranstvo ili se trude da ostanu na fakultetu i onda je pritisak ogroman – ko prođe zadovoljan je, ko ne prođe nije”.

Milosavić odgovara da je tačno da u tom trenutku nije odgovarao propozicijama konkursa, ali ističe da je nakon toga na tom istom fakultetu zaposleno više od 10 ljudi u zvanju docenta koji nemaju te studije. Ovaj naučnik kaže i da je činjenica da su mnoge njegove kolege pisale gomile prigovora na izveštaje komisija za izbor, ali da nikada nisu dobili nijedan odgovor, kao i da su sa situacijom upoznali rukovodstvo Beogradskog univerziteta i Agenciju za borbu protiv mobinga.

Ovi mladi su budućnost naše nauke. Ako već ne može fakultet, onda bi država morala da za njih nađe mesta.

Izvor: Politika.rs

Foto: U.S. Army RDECOM / Flickr.com