Žena koja je otkrila radijum

U radničkoj bluzi, punoj prašine i mrlja od kiselina, usred dima koji joj je štipao oči i grlo, raščupane kose Marija je u dvorištu radila đavolski težak posao. Mešala je po čitave

sate, kutlačom većom od nje same, hemijsku materiju koja je ključala u kazanu, pretakala je u posude, dodavala novu rudu — i tako dan za danom skoro pune četiri godine! Po vrelom suncu i ciči zimi borila se da iz pehblende izdvoji nepoznatu materiju neobične moći zračenja.

Posle 45 meseci natčovečanskih napora, na granici životne snage, iz dve tone rude Marija dobija 100 miligrama čiste soli novog hemijskog elementa — radijuma. Taj element, koji je ona pronašla s Pjerom, zračio je oko 3,5 miliona puta jače od uranijuma!

Marija Kiri u mobilnom vozilu sa X-zracima tokom I svetskog rata

Vest o ovom otkriću zapanjila je svet. U neverici, naučnici su pohrlili Kirijevima da se sopstvenim očima uvere u moć radijuma, koji poput aždaje iz bajki bljuje strašnu vatru — radioaktivno zračenje — na sve strane. Čudili su se molbi Marije i Pjera da dođu kod njih u šupu baš noću. I tek bi na vratima njihove od drveta sklepane laboratorije — šupe shvatili zašto u gluvo doba, a ne po danu, treba prići ovom čudu nad čudima.

Majušna količina radijumove soli, koja se nalazila u staklenoj posudici na stolu usred šupe, sijala je u mraku kao sićušno sunce, kao dragi kamen u kome gori vatra.

Desetog decembra iduće, 1903. godine, Švedska akademija nauka dodeljuje Nobelovu nagradu za fiziku, najveše priznanje koje jedan naučnik može da dobije, Anriju Bekerelu za otkriće prirodne radioaktivnosti i Mariji Sklodovskoj-Kiri i Pjeru Kiriju za otkriće radijuma.

Tri godine kasnije Marija će izgubiti voljenog supruga, koji je nastradao pod točkovima konjske zaprege. Ostavši sama sa dvoje male dece i naukom, kojoj je pripadala celim svojim bićem, ona nastavlja neumorno da radi i otkriva još jedan radioaktivni element. Njemu daje ime polonijum, u čast svoje rodne zemlje Poljske.

Marija Kiri

Marija Sklodovska-Kiri, poznatija kao madam Kiri, za svoj doprinos nauci 1911. godine dobija Nobelovu nagradu za hemiju. Ovenčana dvema Nobelovim nagradama ona postaje i do naših dana ostaje najčuvenija žena naučnik svih vremana.

Jedna od pionirki radioaktivnosti, madam Kiri umire od posledica prekomernog ozračavanja 1934. godine. Da je poživela samo godinu dana duže, doživela bi i tu radost da prisustvuje dodeli Nobelove nagrade za hemiju za 1935. godinu, koju su za otkriće veštačke radioaktivnosti dobili njena kći Irena Žolio-Kiri i Irenin suprug Frederik Žolio-Kiri.

Do sada to predstavlja jedinstven slučaj. Tri Nobelove nagrade pripale su članovima iste porodice, porodice Kiri. Marija, Pjer, Irena i Frederik biće još dugo četiri sjajne zvezde na nebu nauke u sazvežđu kome bismo mogli nadenuti ime „radioaktivnost“.

Prema: Viva Fizika.