Da li žene zbog ovoga žive duže od muškaraca?

Ovo je delom usled toga što su muškarci znatno nasilniji i njihovo nasilje je u velikoj meri usmereno ka drugim muškarcima. Međutim, delom je i fiziološke prirode. Čini se da muškarci „sagorevaju“ brže od žena, a niko još ne zna zašto.

Medlin Bekman sa Univerziteta u Sidneju i njene kolege, imaju jednu hipotezui. Oni u svom radu napominju da bi deo krivice mogao da leži u mitohondrijama, koje telu daju energiju sagorevanjem glukoze i koriste tu energiju da stvaraju ATP, molekul koji u biologiji predstavlja univerzalno gorivo.

Mitohondrije su interesantne. One su predaci bakterija koje su se udružie sa precima biljnih i životinjskih ćelija pre milijardu godina. Kao takve, one su zadržale sopstvene gene. I ovde počinju da se stvaraju problemi.

Kako bi se izbegao sukob genetski sličnih mitohondrija u jednoj ćeliji, većina vrsta je regulisala ovaj problem tako što mitohondrije dolaze od samo jednog roditelja – uglavnom majke. Ovo znači, kako dr Bekman primećuje, da se muške mitohondrije nalaze u evolucionom ćorsokaku. One ne mogu da evoluiraju na način specifičan muškarcima, zato što, bez obzira na to koliko dobra čine muškom telu koje nastanjuju, one nikada neće biti prenete na narednu generaciju.

Muška i ženska fiziologija je dovoljno slična da ovo ne predstavlja centralni problem, ali Bekmanova misli da je ovo ipak važno, barem na marginama. Ona je posmatrala jednu bolest – Leberovu naslednu optičku neuropatiju, koju izaziva loš mitohondrijski gen i do koje dolazi kod 10 odsto žena čije ćelije poseduju oštećeni gen, ali i 50 odsto muškaraca čije su mitohondrije opterećene oštećenim genom.

Ovaj gen će manje naštetiti ženi nego muškarcu. Ona takođe skreće pažnju i na druge bolesti kao što je dijabetes koje skoro uvek imaju mitohondrijsku komponentu, i spekulišu, da i one mogu biti štetnije i opasnije po muškarce nego po žene.

Njeno istraživanje je takođe pokazalo da je u pitanju nešto što do sada nije proučavano.

Razlog za ovo može ležati u činjenici da doktori ne razmišljaju kao evolutivni biolozi tako da ne postavljaju odgovarajuća pitanja. I, iako hipoteza Bekmanove može biti pogrešna, ona zvuči moguće i svakako je vredi dalje istražiti.

Foto: Image courtesy of dream designs / FreeDigitalPhotos.net