Imunitet se krije u limfnom sistemu

Kako će organizam da se izbori sa bolešću zavisi od imuniteta, a on se „krije“ u limfnom sistemu. Limfni sistem je brana svim bolestima, grana se po celom organizmu, a mrežu odbrane čine limfa, limfni sudovi, limfne žlezde, i limfni organi - krajnici, slezina, koštana srž.

Limfa, što na latinskom znači „kraljica vode“, nastaje iz krvi, odnosno od tečnosti kojom krv „kupa“ svaku našu ćeliju. Svaki od delova limfnog sistema ima svoju ulogu: limfni sudovi vraćaju limfu u krvotok, zahvaljujući kojoj se deo krvi praktično „reciklira“, limfni čvorovi, zajedno sa slezinom, krajnicima i Pajerovim pločama u digestivnom traktu čine imunitet ljudskog organizma i filtriraju strane materije i izazivače infekcija, u čemu im pomaže limfa.

Limfa, kao filtrat krvi kreće iz dovodnih limfnih sudova, zatim se, kroz sinuse, prenosi do odvodnih limfnih sudova. Sinusi sadrže specifične ćelije koje se zovu makrofagi i koji uklanjaju 99 odsto svih štetnih činioca koje limfni sudovi dovode u limfni čvor.

Ako čvorovi izgube sposobnost filtriranja, u njima se nakuplja „otrov“ i čvor se uvećava. Upravo to izaziva strah kod pacijenata, jer opipljiv čvorić može da ukaže na teška, pa i maligna oboljenja. Na sreću, uglavnom se radi o benignom uvećanju.

Ovo u intervuu za „Novosti“ objašnjava profesor dr Biljana Mihaljević, direktorka Klinike za hematologiju Kliničkog centra Srbije i rukovoditeljka Limfom centra. Šta se dešava kada dođe do poremećaja limfnog sistema?

- Pošto je povezan sa svim drugim sistemima organa, poremećaj u radu limfnog sistema može da utiče na nastanak širokog spektra bolesti i stanja, od celulita do malignih bolesti.

Za koje je sve bolesti odgovoran limfni sistem?

- Ako se višak tečnosti ne vraća u krvotok onda može da dođe do otoka tkiva, odnosno limfedema. Zbog akumulacije limfe, javlja se otok u ekstremitetima, što se dešava često srčanim bolesnicima. S druge strane, kada se javi otok limfnih žlezda obično se kod pacijenata stvara panika jer to može da ukaže na teška, maligna oboljenja. Limfne žlezde su najvažnije komponente imunog sistema jer stvaraju i skladište imune ćelije, uključujući i limfocite. Njihovo uvećanje, međutim, uglavnom upućuje na benigna stanja, mada se mora misliti i na maligne bolesti.

Kakva je uloga limfnih žlezda?

- Najvažnija njihova uloga je u pročišćavanju limfe, sprečavanju širenja zaraze i u proizvodnji limfocita i antitela, pomoću kojih se organizam bori protiv bakterija, virusa i gljivica, kao i protiv sopstvenih tumorski izmenjenih ćelija.

Kako da prepoznamo da je reč o benignom uvećanju žlezde?

- Kod dece je, recimo, u većini slučajeva uvećanje limfnih čvorova posledica nekog prolaznog benignog oboljenja, kao što su virusne infekcije, kada dolazi do uvećavanja broja makrofaga i normalnih limfocita, kao odgovor na pojavu antigena. Limfadenopatija, odnosno otok limfnih žlezda je jedan od najčešćih kliničkih problema sa kojima se sreću pedijatri. Razlikovanje limfadenopatije kao posledice normalnog odgovora na česte virusne infekcije nasuprot onoj koja zahteva ozbiljnije ispitivanje često je vrlo teško. Uvećanje limfnih žlezda posebno je izraženo kod tuberkuloze, HIV, bolesti poljupca, odnosno infektivne mononukleoze, karcinoma poznatih kao Hočkinov i ne-hočkinov limfom, kao i kod metastaza tumorskih ćelija drugih organa (dojke, pluća, usne duplje) koje se prenose limfnim sistemom. Postoje li, ipak, određeni parametri kod procenjivanja uvećanja?

- Pre svega važno je znati da ukoliko limfne žlezde ostaju uvećane duže od mesec dana, obavezno treba konsultovati lekara. Potrebno je proceniti veličinu, mesto i osobine uvećanih čvorova, uz bilo kakve druge pridružene promene. Crvenilo, bolna osetljivost, toplota i fluktuacija ukazuju obično na infekciju. Ako se radi o karcinomu širenje je postepeno i bezbolno. U svakom slučaju, ako se posumnja na karcinom, uzima se punktat ili isečak limfne žlezde (biopsija) koji se šalje na histopatološku analizu. Malignitet prate i neke druge tegobe.

Koje tegobe pobuđuju sumnju na malignu bolest?

- U prilog maligne bolesti limfnog sistema govore tegobe u vidu malaksalosti, neželjenog gubitka na težini, obilno znojenje posebno noću, svrab po koži. Jedan od simptoma može biti i povišena temperatura: ona koja se kreće do 37,5 stepeni Celzijusa (tzv. subfebrilne temperature) ili temperatura koja traje nekoliko dana pa se spontano povlači, da bi se posle nekog vremena ponovo javila. I rutinski nalazi u krvi mogu da ukažu na potrebu za detaljnijom obradom bolesnika. Takvi parametri su značajno ubrzana sedimentacija, povišen fibrinogen, povišena laktat dehiderogenaza (LDH), kao i promene u krvnim elementima, anemija, trombocitopenija, poremećaj broja leukocita i promene u leukocitarnoj formuli.

Na koje bolesti ukazuju uvećani određeni čvorovi?

- Limfnih čvorića ima između 600 i 700, a najviše u predelu vrata, pazuha i prepona gde mogu i da se napipaju. U grudnom košu i stomaku nalaze se velike i važne limfne žlezde - slezina, slepo crevo i timus, a u usnoj duplji krajnici. Svaka grupa drenira limfu iz određenog dela tela. Vratni limfni čvorovi dreniraju limfu iz jezika, spoljašnjeg uva, parotidne žlezde, grkljana, štitaste žlezde i dušnika. Zapaljenje ovih regiona dovodi do uvećanja limfnih čvorova u pripadajućim žlezdanim grupama. Limfadenopatija u regiji iznad ključne kosti je nalaz koji obeshrabruje i može da bude posledica ozbiljne bolesti. Vratna limfadenopatija je uobičajen nalaz kod mnogih virusnih infekcija.

Na šta upućuju uvećani čvorovi ispod pazuha i na preponama?

- Lokalna infekcija ili iritacija kože, od depilacije recimo, može da bude uzročnik otoka u pazušnom delu. Čest uzrok je i bolest ogrebotine od mačke, ali i nedavna imunizacija, naročito Be-Se-Že vakcinom, zatim, juvenilni reumatoidni artritis i limfom. Preponska limfadenopatija se normalno opipava kod zdrave dece gde najčešće nije veća od jednog i po centimetra. Ako su u tom delu uvećani čvorovi obično se radi o infekcijama, ubodu insekta ili dermatitisu izazvanom pelenama.

Foto: smokedsalmon / FreeDigitalPhotos.net