Kriza nas čini sve bolesnijim

Malarija, Denga groznica, tuberkuloza - sve su to bolesti za koje se veruje da su već odavno u Evropi iskorenjene. Ipak jedna studija britanskih eksperata pokazuje: Od početka krize ponovo raste broj ovih i drugih bolesti jer su u budžetima smanjena izdvajanja za zdravstveni sistem.

Raste čak i broj smrtnih slučajeva - prouzrokovan smanjenjem novčanih izdvajanja za zdravstvo, piše Dojče vele

Sve zbog smanjenja budžeta

Martin Mekki, jedan od autora studije, koja je upravo objavljena u medicinskom časopisu "The Lancet" u intervjuu za DW kaže: "Za nas je jasno: Moramo ponovo više da investiramo u zdravstveni sistem. Upravo ljudi koji pate u Grčkoj nemaju pristup lekovima, koji su im potrebni."

Pogođeni su takođe psihički labilni ljudi, kaže Mekki. Tako je broj samoubistava u Grčkoj porastao od izbijanja krize. Međutim nije pogođena samo Grčka. U Španiji je takođe zabeleženosve više slučajeva depresije.

"Još od vremena čuvenog nemačkog lekara Rudolfa Virhova, pre više od 200 godina, mi lekari smo naučeni da ne treba da lečimo posledice bolesti, već njene uzroke", kaže ovaj stručnjak.

Porast raznih bolesti

Vilem de Jonge radi za organizaciju "Lekari bez granica" u Grčkoj. Njega rezultati studije ne iznenađuju. U razgovoru za DW on govori o onome što doživljava svakodnevno: "Kapaciteti ustanova, pre svih bolnica, dramatično su smanjeni", kaže on. "Imamo manje lekara, manje hirurga, manje svega što se može naći u jednom zdravstvenom sistemu koji funkcioniše." Od početka krize u Grčkoj je smanjeno do 40 odsto izdvajanja za zdravstveni sistem.

Sa fatalnim posledicama, kaže De Jonge: "U Atini imamo porast infekcija HIV-om za oko 1.500 odsto, kada poredimo 2010. godinu sa 2011. Razlog tome je što Ministarstvo zdravlja štedi na podeli čistih igala zavisnicima droge." I bolesti, za koje se verovalo, da su već odavno izumrle, ponovo su u porastu, na primer malarija.

Godine 2011. je u Grčkoj zabeležen prvi slučaj lokalno prenesene infekcije malarijom od 1950. godine. I u ovom slučaju De Jong vidi odgovorne u političkim krugovima. "Razlog tome je taj što je vlada 2011. godine ukinula preventivne mere kao što je posipanje polja insekticidima na primer."

Banke se spasavaju, a bolnice ne

Količina pomoći koju Crveni krst danas distribuira u Evropi veća je nego ikad od završetka Drugog svetskog rata. Privredna kriza izaziva ogromno siromaštvo. Situacija je posebno dramatična u Bugarskoj i Španiji.

Martin Mekki ne smatra da su samo odgovorne lokalne vlade, već i evropske institucije: "I međunarodna trojka za Grčku predviđa kraćenja u zdravstvenom sistemu." Za tog stručnjaka je potpuno nerazumljiva i uloga Evropske centralne banke. "I ovde neizostavno pravimo poređenja.

Evropska centralna banka je doduše voljna pomoći bankama, ali ne i normalnim ljudima." Mekki kaže da je iz evropskih institucija bilo kritika na račun studije. On kaže da naravno da ne postoje pojedinačni dokazi da oboljenje jednog pacijenta ima veze sa krizom. "Ali celokupna slika jasno pokazuje gde su uzroci i posledice", kaže Mekki.

De Jong zbog toga pokušava praktično da pristupi problemima i preko organizacije "Lekari bez granica" podržava grčku vladu onoliko koliko je to moguće. "Pokušavamo pomoći kod onih oboljenja sa kojima imamo iskustva u Africi i Aziji, kao što su malarija i tuberkuloza."

Osim toga ova organizacija pruža podršku Ministarstvu useljavanja prilikom pregleda imigranata. I De Jong je siguran da je zdravstvene probleme grčkog stanovništva moguće rešiti samo rešavajući finansijske. On je optimističan: "Ako gledam pet godina unapred siguran sam da će Grčka ponovo biti na sopstvenim nogama," kaže De Jong.

Foto: watcharakun / freedigitalphotos.net