Nobel istraživačima matičnih ćelija

Pioniri u istraživanju matičnih ćelija nagrađeni su za transformaciju diferenciranih u matične ćelije, iz kojih se kasnije mogu razviti ćelije bilo koje vrste, identične onima u organizmima živih bića.

Ser Džon Gurdon jedan je od prvaka kada je kloniranje u pitanju. Već 1962. godine uspešno je preneo jezgro iz telesne ćelije jedne žabe u neoplođenu jajnu ćeliju druge, u kojoj je prethodno uništio jezgro UV zračenjem. Iako se tako dobijena jajna ćelija uspela razviti samo do punoglavca, ova tehnika prenosa jezgra otvorila je put za nova uspešna kloniranja.

Među najvećim dostignućima Šinje Jamanake navodi se njegov uspeh da dobije matične ćelije iz komada kože miša, bez embriona. Njemu je za rukom pošlo i reprogramiranje ćelija kože lica tridesetšestogodišnje žene. U ovom slučaju on je upotrebio viruse kao prenosioce četiri specifična gena u ćeliju kože.

Gurdon je rođen 1933. godine u Dipenholu u Velikoj Britaniji. Doktorirao je na Univerzitetu u Oksfordu a postdoktorske studije završio je na Kalifornijskom institutu za tehnologiju. Trenutno predaje na Gordon institutu u Kembridžu.

Rođen 1962. godine u japanskom gradu Osaka, Jamanka doktorat u medicini stekao je već 1987. godine na Univerzitetu u Kobeu. U medicinu je ušao kao ortopedski hirurg, da bi se kasnije okrenuo istraživanjima u vezi sa matičnim ćelijama. Trenutno predaje na Kjoto univerzitetu.

Proglašenjem dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, 8. oktobra počela je nedelja proglašenja dobitnika ovih prestižnih nagrada. Devetog oktobra biće saopšteno ko je dobitnik nagrade iz oblasti fizike, a dan kasnije i dobitnik iz oblasti hemije.

U četvrtak se, tradicionalno, saopštava ime dobitnika Nobelove nagrade za književnost, dok je petak rezervisan za objavljivanje ime dobitnika nagrade za mir. U ponedeljak, 15. oktobra, saznaćemo ko je dobitnik priznanja za ekomoniju.

Nobelove negrade dodeljuju se od 1901. godine, a prema tradiciji, uručuju se 10. decembra, na dan smrti Nobela.

Šta kažu domaći stručnjaci?

dr Mima Fazlagiæ

Ako je 20. vek bio vek antibiotika, 21. vek pripada matičnim ćelijama, kaže za B92 dr Mima Fazlagić, medicinska savetnica Krio Sejva, najveće privatne banke matičnih ćelija u Evropi. Ona objašnjava da je to nagoveštaj u kom pravcu će dalje ići medicina.

„To nije neko veliko iznenađenje, za sve ljude koji su pratili ovu nauku, ali govori da se tek možemo nadati velikim otkrićima i da je čitav svet prepoznao njihov značaj. To je veliki korak, koji bi značio da i zrelu ćeliju možemo bioinženjeringom da vratimo unazad i da ona postane matična ćelija. Oni su dobili nagradu za jedno epohalno delo, ali još od te činjenice u dogledno vreme ne možemo očekivati da to sad trenutno krene.“