Za nesanicu su krivi geni?

Na hiljade zdravih ljudi može da podnese nedostatak sna koje bi ostale dovelo do ludila. Ali oni nisu kandidati za klasične insomničare, poput radnika u smenama ili onih sa ozbiljnim mentalnim bolestima.

Oni pripadaju novoidentifikovanoj grupi ljudi rođenih bez „gena za udobnost” koji su potrebni za lako padanje u san. To znači da su imuni na osećaje topline i opuštanja koji prosečnu osobu šalju u san u roku od15 minuta.

Njihovi geni su dizajnirani da održavaju stanje mentalne pripravnosti što onemogućava normalno, dugotrajno spavanje tako da oni spavaju isprekidano, u kratkim intervalima.

Nedostatak „gena za udobnost" može da znači da imaju problem da se opuste i stalno gunđaju o lošem krevetu ili ne mogu da se nameste u odgovarajućoj pozi sa san.

Postoje i drugi takozvani „geni za nesanicu” - zbog njih su neki stalno budni u sitne sate ili reaguju na najmanji šum ili iskaču iz kreveta čili i odmorni u 4 ujutru, da bi sagoreli već u 4 popodne.

Sve donedavno insomnija je smatrana čisto psihološkim problemom koji izazivaju stres, patnja ili poremećaj sna usled rada u smenama ili džet lega.

Ali doktori sada imaju genetsko objašnjenje zašto barem trećina nas ima povremene ili stalne probleme sa snom. Čak smatraju da postoji najmanje šest različitih tipova nesanice povezanih sa genima.

To znači da će biti moguće napraviti lek koji će blokirati posledice hemijskih signala koje ti geni proizvode.

Geni za nesanicu vode poreklo od naših davnih predaka, objašnjava Eus Van Someren, glavni istraživač sna na Institutu za neuronauke u Holandiji i jedan od vodećih stručnjaka koji radi na istraživanju ovih gena.

Jedan ili dva člana plemena, za koje se znalo da će ostati budni, birani su da čuvaju usnulu zajednicu od napada.

Prof. Van Someren kaže da neobjašnjiva nesanica nasumice pogađa decu, ali je u sve većem porastu kod odraslih. Oko 40 odsto populacije je pogođeno ovim problemom do svoje 60. godine i on je često prisutan među mnogim članovima porodice, što genetsku vezu čini još ubedljivijom.

Prošlog meseca Kraljevsko medicinsko udruženje održalo je sastanak specijalista koji su razgovarali o novim otkrićima u promećajima sna.

„Mnoge informacije su veoma sveže i naše razumevanje je i dalje u povoju”, kazao je Edrijen Vilijams, profesor specijalizovan za nesanicu na Kraljevskom koledžu u Londonu.

„Do sada nismo razmišljali o porodičnoj istoriji jer nije smatrana važnom, ali sada shvatamo koliko je relevantna.

Neuronauke su nam omogućile da identifikujemo i izmerimo aktivnost mozga i da damo odgovore koji ukazuju na genetske crte”.

Na brojnim istraživanjima koja se sa ovim u vezi sprovode, došlo je do zanimljivog otkrića - neki insomničari imaju smanjenu sposobnost da procene komfort. „Ako im uz kožu prislonite materijale sa različitim temperaturama oni će dati nasumične odgovore da li im to prija ili ne.

A osećaj topline i udobnosti je jedan od ključnih elemenata za padanje u san", kaže prof. Van Someren

Naučnici, međutim, još ne znaju u kojoj meri su biološki procesi uključeni u spavanje niti koji tačno geni učestvuju u svakome od njih.

Očekuje se da ćemo za nekoliko godina, nakon podrobnijih istraživanja, stvoriti lekove za blokadui hemikalija koje proizvode ovi „nevaljali” geni i da će svako na planeti konačno moći dobro da se ispava.

Za sada još nema delotvornog leka za nesanicu. Neki stručnjaci smatraju da je kognitivno-bihejvioralna terapija za sada jedini lek za genetsku insomniju. Tim tretmanom ljudima se pomaže da razumeju koje ih to misli drže budnim i da ne brinu o njima.

Foto: FreeDigitalPhotos.net