Radnja kultnog filma iz 1927. smeštena je u sadašnji trenutak: Budućnost je stigla

Leteća vozila ispred ogromnih fasada od stakla i čelika. U impozantnim neboderima elita živi u luksuzu.Dole, u utrobi grada, radnici rade danonoćno za bogatstvo moćnih. Pre svega održavaju ma&scaron;ine u pogonu kako bi grad Metropolis mogao da funkcioni&scaron;e.Taj grad je ponikao u ma&scaron;ti nemačke književnice Tee fon Harbou, koja je objavila istoimeni roman 1925.U to vreme bila je supruga režisera Frica Langa, kao i autorka scenarija sada kultnog filma &quot;Metropolis&quot;, koji je premijerno prikazan 10. januara 1927. godine.Radnja se odvija 2026. godine &ndash; dakle u na&scaron;em vremenu. Glavni lik je Marija, jedan od najranijih filmskih robota. Ona je čovek-ma&scaron;ina i predstavlja ve&scaron;tačku inteligenciju.Mnogi strahovi koje danas povezujemo s tom tehnologijom ugrađeni u njen lik &ndash; jo&scaron; pre sto godina.Ve&scaron;tačka inteligencija kao pretnjaKao čovek, Marija upozorava radnike na moćnika. Vladar Metropolisa zato naređuje da se njen lik prenese na robota, uz pomoć ludog naučnika koji ima sasvim druge namere.Marija, sada ma&scaron;ina u ljudskom obličju, treba da manipuli&scaron;e radnicima &ndash; kako bi oni bili jo&scaron; vi&scaron;e izrabljivani. Po&scaron;to potčinjeni ne mogu da razlikuju čoveka od androida, čini se da plan uspeva.U svojoj viziji distopijskog sveta rada 2026. godine, Austrijanac Fric Lang je polazio od pretpostavke da ljudi služe ma&scaron;inama.Horst von Harbou / akg-images / ProfimediaDanas se gotovo svakodnevno pojavljuju izve&scaron;taji u kojima stručnjaci nagađaju koje će poslove ma&scaron;ine oduzeti ljudima i kako bi ve&scaron;tačka inteligencija mogla da ih gurne u nezaposlenost.Američki preduzetnik Met &Scaron;umer u objavi na mreži Iks upozorio je na masovna otpu&scaron;tanja. Za godinu ili dve, tvrdi on, nijedan kancelarijski posao vi&scaron;e neće biti siguran.Androidi u filmovimaČovek-ma&scaron;ina je zlo. To je poruka koja se u filmovima prenosi sve do danas. Marija iz Langovog &quot;Metropolisa&quot; bila je uzor za mnoge naučnofantastične priče u kojima ljudi postaju žrtve sopstvenih izuma.&quot;Terminator&quot; reditelja Džejmsa Kamerona putuje u pro&scaron;lost kako bi u budućnosti roboti mogli da pobede ljude. U ljudima koji su ih nekad stvorili čelični skeleti sada vide pretnju.Replikanti u filmu &quot;Blejd Raner&quot; (Istrebljivač) Ridlija Skota koriste se za opasne zadatke tokom osvajanja svemira. Zemlja je u tom svetu postala neprijatno mesto: zagađena, zatrovana, prenaseljena i gotovo neprestano pada ki&scaron;a.Da bi ljudima omogućili bolji život na udaljenim planetama, replikanti tamo najpre obavljaju najteže i najprljavije poslove. Po&scaron;to posle izvesnog vremena razvijaju sopstvena osećanja i tako mogu da postanu opasni, njihov životni vek ograničen je na četiri godine.Ipak, neki od njih odbijaju poslu&scaron;nost i suprotstavljaju se stanovnicima Zemlje.Bilo da je reč o Terminatoru ili o replikantima &ndash; svi su oni gotovo nerazlučivi od homo sapijensa, ba&scaron; kao i Marija u &quot;Metropolisu&quot;.Vrlo retko su roboti prikazani kao ma&scaron;ine koje pomažu ljudima. Jedan od takvih je C-3PO iz &quot;Ratova zvezda&quot; Džordža Lukasa. Na sličan način i dana&scaron;nji zagovornici ve&scaron;tačke inteligencije zami&scaron;ljaju androide: u mirnoj koegzistenciji pomažu porodicama kao negovatelji, dadilje ili kućni pomoćnici.Kritičari ve&scaron;tačke inteligencije, međutim, upozoravaju na opasnosti koje bi mogle da potiču od robota ubica i razvoj te tehnologije porede sa izumom atomske bombe.Napredak ili zamka napretka?Metropolis ne nestaje u nuklearnom ratu, ali ogromna poplava odnosi mnoge živote. Odgovorna je Marija, koja podstiče radnike da uni&scaron;te Metropolis. U tom smislu Fric Lang u ma&scaron;ini nije video ni&scaron;ta dobro &ndash; ba&scaron; kao kasnije ni Džejms Kameron ili Ridli Skot.Savr&scaron;en android poput filmske Marije jo&scaron; nije na vidiku. Međutim, neki drugi izumi iz &quot;Metropolisa&quot; odavno su postali stvarnost &ndash; na primer monorejl, jednokolosečna železnica, ili video-telefon.Ovo drugo je danas postalo svakodnevno sredstvo komunikacije. Na pametnom telefonu sagovornika čujemo i vidimo. Kolege u firmama, možda rasute po celom svetu, svakodnevno se sastaju na video-konferencijama kao da sede jedni pored drugih.Da li nam je Fric Lang pre sto godina pokazao napredak ili zamku napretka &ndash; o tome svako može da ima svoje mi&scaron;ljenje.Ali jedno je sigurno: vi&scaron;e niko ne može da tvrdi da vizije iz &quot;Metropolisa&quot; nemaju veze s na&scaron;im svetom.Budućnost je sada.

Radnja kultnog filma iz 1927. smeštena je u sadašnji trenutak: Budućnost je stigla

0 Komentari