Ljudi se plaše antidepresiva

Istraživači su ispitali 1.054 odrasle osobe o tome zašto nisu želeli da se obrate psihijatru zbog svojih problema sa depresijom ili drugim mentalnim poremećajima.

Studija je otkrila da 43 odsto pacijenata ima bar jedan razlog da ne priznaju lekarima da su depresivni.

Oko 22,9 odsto njih nije o tome govorilo sa svojim lekarom opšte prakse jer se plašilo da će im prepisati antidepresive.

Briga zbog sporednih efekata jedan je od glavnih razloga za takvo oklevanje. Među najčešćim neželjenim nuspojavama su zatvor, glavobolja, vrtoglavica, problemi sa snom i gojenje.

Depresija je stanje lošeg raspoložeja i odbojnosti prema svakoj vrsti aktivnosti koja pogađa pacijentove emocije, razmišljanje i ponašanje.

Veliki broj psihijatrijskih sindroma se manifestuje depresijom kao glavnim simptomom.

Ona se povezuje sa promenama u mozgu, uglavnom na neurotransmiterima, poput serotonina, dopamina i norepinefedrina.

Nivo tih neurotransmitera može biti pod uticajem psihičkih oboljenja, genetike, hormonalnih promena, lekova, starenja, povreda mozga, sezonskih promena i društvenih okolnosti.

Kada je osoba depresivna, njeno raspoloženje nadilazi tugu. Intenzivna osećanja potištenosti i gubitak interesovanja za bilo kakvu prijatnu vrstu aktivnosti mogu trajati prilično dugo. Depresija je bolest, a ne znak slabosti.

Klinička depresija, s druge strane, je stanje u kom osoba barem dve nedelje nema interesovanje za bilo kakvu vrstu aktivnosti i oseća se potišteno.

Osobe koje pate od bipolarnog poremećaja takođe mogu iskusiti epizode depresije.