Vrele kupke škode srcu?

Naime, ovakva praksa predstavlja opterećenje za srce pa je učestalost potpunog prestanka rada ovog organa deset puta veći kod zimskih nego kod letnjih toplih kupki.

Taj podatak mogao bi da bude od naročitog značaja za Japance, za koje je kupanje ključna aktivnost domaćeg života, ali i društvene relaksacije u mnogobrojnim vrelim izvorima.

Uživanje u vrelom kupanju je, inače, posledica i činjenice da tradicionalne japanske kuće nisu baš dobro izolovane, a centralno grejanje je neuobičajeno.

Zaključci japanskog tima baziraju na podacima o gotovo 11.000 slučajeva prestanka rada srca u prefekturi Osaka između 2005. i 2007. godine. Neposredno pre nego što je došlo do prestanka rada srca, u 22 odsto slučajeva žrtva je spavala, u devet odsto slučajeva se kupala, u tri odsto slučajeva je radila, a u samo 0,5 odsto slučajeva se bavila fizičkom aktivnošću.

Utvrđeno je da se na 10 miliona Japanaca beleže 54 slučaja prestanka rada srca po satu provedenom u kupanju, a samo 10 po satu provedenom u fizičkoj aktikvnosti.

Takođe je ustanovljeno da je rizik od prestanka rada srca, kao posledice vrelih kupki, tim veći što je dan hladniji. Prilikom potapanja u toplu kadu iz spoljašnje hladne sredine dolazi do naglog pada pritiska, što predstavlja stres za srce.

Zato japanski stručnjaci savetuju osobama pod povećanim srčanim rizikom ili da odustanu od vrelih kupki tokom hladnih dana ili da prethodno zagreju i kupatilo i hodnik koji do njega vodi.