Mladeži - ne ignorišite ih!

Kako se i zašto koža menja, kakve su to promene koje signaliziraju da je neophodno da na njih reagujemo i potražimo savet ili intervenciju specijalizovanog lekara, objašnjava pukovnik profesor dr Marijan Novaković, načelnik Klinike za plastičnu hirurgiju i opekotine Vojnomedicinske akademije, ujedno i predsednik Udruženja hirurga plastičara Srbije.

Ne samo mladeži, već svaka izraslina koja se pojavi na koži, po prirodi je tumor. Izrasline mogu biti urođene, ili se kasnije javljaju u životu. Mogu biti benigne ili maligne, a zajedničko im je da nastaju iz nepoznatih razloga. Kakva im je priroda, precizno može da pokaže jedino patohistološka analiza. U svakom slučaju ne treba ih sve dirati, već samo one koji se menjaju ili prave funkcionalne smetnje.

Šta to tačno znači?

Sa funkcionalnim smetnjama su tumori koji se javljaju na specifičnim delovima tela, gde može doći do njihovog trenja i iritacije. Ili se nalaze na licu, gde su stalno izloženi spoljašnjem štetnom delovanju UV zraka i raznih drugih zagađenja. Pod uticajem ovih mehanički provocirajućih i drugih negativnih faktora, oni iz dobroćudnog mogu da pređu u zloćudan oblik. A tada ih je mnogo teže obuzdati, zbog čega se i preporučuje blagovremeni odlazak lekaru na pregled i konsultacije o daljem toku lečenja.

Na šta posebno treba obratiti pažnju kod mladeža?

Sve pigmentne promene treba posebno analizirati i na svaku njihovu promenu reagovati, jer iz njih može da nastane najmaligniji tumor - melanom. On se razvija bezbolno, i daje metastaze iako ne boli. Zavisno od lokacije melanoma metastaze mogu biti u predelu pazušnih i preponskih limfnih čvorova, a kada dospeju u jetru, pluća, mozak, kosti, lečenje je krajnje neizvesno. Međutim, pre nego što se ovo dogodi, na odlazak kod lekara treba da navede nagli rast određenog mladeža, promena intenziteta prebojenosti, kao i njegov nepravilan asimetričan oblik. Da priča o melanomu uopšte nije bezazlena, možda najbolje pokazuju američki stručni krugovi, koji upozoravaju da će do kraja 2011. godine, svaki pedeseti građanin na planeti imati neki oblik ovog zloćudnog tumora. A prognoze su krajnje neizvesne, jer je njegov tok nepredvidiv. Može dugo da se preživi samo ukoliko ne metastazira.

Koji su drugi značajni maligni tumori kože?

Bazocelularni tumor kože je, takođe, maligan, ali on za razliku od melanoma ne daje metastaze. Međutim, kada se

jednom pojavi ostaje na tom mestu i pravi veliko razaranje okolnog tkiva. Praktično, predstavljlja živu ranu koja jedino hirurškim putem može da se otkloni. Bazocelularni tumor se javlja najčešće na otvorenim delovima tela, i to pre svega na licu, vratu, rukama i nogama. Faktori rizika koji do njega dovode su stalna izloženost uticaju UV zraka ili nekontrolisano izlaganje kože u solarijumu.

A keratoze?

Za pojavu keratoza odgovorni su isti faktori rizika kao i kod bazocelularnog tumora. Bilo da se radi o juvenilnim keratozama koje se javljaju kod mladih osoba ili solarnim pod uticajem UV zraka, one nisu uvek zloćudne. To mogu da postanu naknadno. Mogu biti lokalizovane ili zahvataju veću regiju, u ravni kože ili iznad nje. Koža na tim mestima je suva, sklona stvaranju krasta koje svrbe i peckaju. Kraste povremeno otpadaju i ponovo se stvaraju. Za keratoze je važno da se zna da predstavljaju predkancerogeno stanje bazocelularnog, i mnogo opasnijeg, planocelularnog karcinoma, kao i melanoma.

Da li su ove promene na koži u porastu?

Na osnovu svakodnevne prakse, jer precizne statistike nema, može da se odgovori potvrdno. Mi svake nedelje imamo dva do tri novootkrivena slučaja. Pacijenti su između 35 do 50. godina, sa tendencijom da se ove promene sve češće pojavnjuju kod sve mlađih ljudi. Beleži se i relativan porast kod trudnica, jer su one, zbog svog specifičnog stanja, posebno sklone promenama karakteristika postojećih mladeža. Naravno, da i genetski faktor ispoljava svoj uticaj.

Svetlooki i svetlokosi

Kod petnaest odsto osoba, u odnosu na sve koje imaju urođene mladeže, u jednom trenutku života doći će do pojave melanoma.
S druge strane, osobe sa svetlim tenom, svetlim očima i svetlom kosom moraju češće da se podvrgavaju lekarskoj kontroli, jer spadaju u rizičnu grupu ukoliko imaju mladeže, i to u većem broju. Za njih je melanom pogibeljan.
Takođe, na mladeže i njihovu eventualnu promenu posebnu pažnju treba da obrate oni koji ih imaju na tabanima i dlanovima, i da blagovremeno posete lekara.

Savet

Ukoliko osoba ima više od pet do šest mladeža, jedanput godišnje obavezno treba da poseti lekara. Takve osobe bi trebalo da se klone sunca od najranije mladosti, a ako baš moraju, da to svedu na minimum. Solarijume bi, takođe, trebalo zaboraviti, kao i jednokratno godišnje sunčanje za vreme letovanja. Umereno izlaganje suncu zbog vitamina D je prihvatljivo, ali svako preterivanje može da dovede do neželjenih posledica u smislu pojave tumora.

Solarijum

Nekontrolisano izlaganje kože zracima u solarijumu apsolutno nije bezazleno. Posledice mogu da budu iste kao da smo na vrelom suncu, upozoravaju dermatolozi. Solarijum ima kumulativno dejstvo, što znači da na duži rok ostavlja neželjene posledice. Prekomerni boravak u solarijumima dovodi do stvaranja slobodnih radikala koji uništavaju ćelije i dovode do maligniteta kože. Osim toga, UV zraci uništavaju imunitet, čineći osobu podložnom i najbanalnijojinfekciji. Zato je vrlo važno naći pravu meru, ukoliko baš neko ne želi da se liši ovog zadovoljstva.

Lečenje

Procenjuje se da u Srbiji godišnje od melanoma oboli 600 novih osoba. Hirurško lečenje je standardna terapija kada se dijagnoza potvrdi, mada se u razvijenim zemljama rutinski primenjuje i takozvana tehnika sentinelnog limfnog čvora, kojom se odmah proverava da li postoji i mikročestica u prvom limfnom čvoru, i na osnovu toga donosi odluka o eventualnom kompletnom uklanjanju limfnih čvorova u celoj regiji. U razvijenom svetu imaju i vakcine protiv melanoma, a koriste se i antitumorska antitela.

Izvor: Z.O.Joksović, Novosti.rs